Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Домаћу штедњу инфлација још не обезвређује

У Аустрији банке не дају камату, а због раста цена сваки штедиша годишње у просеку изгуби 700 евра
(Фото А. Васиљевић)

Инфлација је тренутно најважнија тема у свету. Зашто? Зато што ако је већа од очекиване, као што је то сада случај у неким земљама, смањује реалну вредност зарада, штедње у банкама, улог у пензионим фондовима. То је нека врста намета за ове власнике новца или како то економисти стручно кажу „инфлација је порез”.

Педантни аустријски банкар Ерсте банке у Бечу Томас Шауфлер већ је израчунао на примеру штедње о коликом губитку је реч. Он каже да сваки штедиша у Аустрији у просеку изгуби годишње 700 евра. Банке не плаћају готово никакве камате, а инфлација смањује вредност новца.

– У Аустрији у банкама лежи око 385 милијарди евра на штедњи без икакве камате. Код стопе инфлације од садашњих 2,8 одсто, губитак само на основу тога је најмање 6,3 милијарди евра – објаснио је Шауфлер.

Код нас то још није случај. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да каматне стопе, како на динарске, тако и на девизне депозите, не треба поредити само са једним или неколико појединачних стопа инфлације како би се донео закључак о исплативости штедње и вредности улога.

– Ово нарочито зато што су стопе инфлације последњих месеци на нешто вишим нивоима од централне вредности циља који је три одсто услед деловања привремених фактора – ниске базе из претходне године, као и привременог раста цена појединих категорија производа, пре свега цена енергената, док су почетком године биле и испод доње границе циљаног коридора од 1,5 одсто. Зато се не може унапред, без увида у кретање каматних стопа или инфлације у наредном периоду, говорити о негативним реалним каматним стопама на депозите – одговарају у централној банци на наше питање о утицају инфлације на улоге.

Каматне стопе на тржишту зависе у највећој мери, додају, од основних каматних стопа надлежне централне банке. НБС је од маја 2013. спустила референтну каматну стопу за 10,75 процентних поена (са 11,75 процената на рекордно ниских један одсто), чиме је омогућила до сада најповољније услове финансирања у домаћој валути за грађане, привреду и државу.

– Каматне стопе нису, дакле, смањене само на депозите него и на кредите и то се увек дешава усклађено. Додатно, смањење каматних стопа на динарске кредите било је и израженије од умањења основних каматних стопа НБС, јер је смањена и премија ризика, услед побољшања домаћег макроекономског амбијента током свих претходних година. Умањење каматних стопа на депозите у страној валути, у великој мери зависи од одлука централних банака земаља или унија чије су те валуте. Ипак, услед побољшаних услова пословања у земљи и знатног пада премије ризика, и каматне стопе везане за кредите и депозите везане за евро смањене су у већој мери од смањења основних каматних стопа ЕЦБ-а – наводе из централне банке.

Наглашавају да банке у Србији ни на динарске ни на девизне депозите нису увеле негативне каматне стопе, нити очекују да буду уведене, и поред, сада већ, дужег временског периода веома ниских и негативних каматних стопа унутар еврозоне.

Резултати најновије редовне полугодишње анализе исплативости штедње, објављени 4. августа, за период од јуна 2012. до јуна 2021. године говоре у прилог чињеници да је исплативије штедети у домаћој валути, чему су допринели макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година (пре свега, ниска инфлација, релативно стабилан курс динара, висок износ девизних резерви, низак ниво ненаплативих потраживања, умерени ниво јавног дуга), релативно више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима и повољнији порески третман штедње у домаћој валути. Камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто.

Тако је, на пример, анализа исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдила да би грађанин који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2021. добио око 42.000 динара (358 евра) више од онога који је на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ulver
to se mora ispraviti i uskoro poceti da se kontrolise. a to ce se ciniti podizanjem kamatnih stopa i to se ocekuje veoma brzo, vec pocetkom 2022. svima je jasno da je to neminovnost, a prvo su sa tim krenuli u juznoj koreji. u sad se blize tome, ne zele to jos uvek da rade je smatraju da je inflacija tranzitorna, nesto slicno smatraju i u centralnoj evropskoj banci. medjutim, svi parametri pokazuju da ce kamatna stopa ici na gore. bundesbank je prognozirala inflaciju do 5%.
električar
Ali obezvredjuje životni standard, a životni standard i kupovna moć običnog čoveka su izgleda poslednja rupa na svirajki vlasti ...Važno je da se oni sami hvale kako su najbolji u poslednjih sto godina i da Tito nije imao toliko uspeha kao oni ... A ono u čemu oni imaju najviše uspeha je vrlo problematično, a netransparentno, trošenje tudjih para (budžet) ... Svakom od njih se iz očiju vidi koliko je srećan zbog toga i koliko se raduje svakom potrošenom dinaru ... "Ne znam" zašto je tako ...
Uciteljica
Dinarska stednja u bankama? To je u Srbiji statisticka greska!
Boris
Nije dovoljno tako jednostrano gledati. Izgleda da se ovde mijesaju pojmovi inflacije i devalvacije, slicno, ali ipak nije isto. Paritet kupovne moci je veoma bitan.Ako ste imali 100.000 dinara u banci prije deset godina, mogli ste vise roba i usluga da kupite iako kurs nije znacajnije oscilirao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.