Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мали: Минимална зарада ће нам први пут ићи на скоро 300 евра

(Фото Танјуг)

Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је влада изашла са предлогом да се минимална зарада за 2022. повећа за 9,4 одсто у односу на постојећу и додао да је то први пут да ће нам минимална зарада ићи на скоро 300 евра.

Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.

Министар финансија рекао је, гостујући на РТС - у, да је у петак одржан колегијум Социјално-економског савета и да су дали предлог да се минимална зарада повећа на више од 35.000 динара.

„Ми смо изашли са предлогом да се минимална зарада за 2022. годину повећа за чак 9,4 одсто у односу на постојећу. Са 32.022 динара на преко 35.000 динара. То је први пут да ће нам минимална зарада ићи на скоро 300 евра и један знак континуитета који Влада Србије спроводи када је минимална зарада у питању од 2017. године када смо завршили фискалну консолидацију и једне тешке мере које су иза нас”, рекао је Мали, преноси Танјуг.

Додао је да је минимална зарада од 2017. године порасла за 52 одсто, док је у истом периоду, како је навео Мали, забележен раст бруто домаћег производа (БДП) од 17,3 одсто.

Мали је рекао да још није довољно да минимална зарада покрије потрошачку корпу, али да смо „изузетно близу”.

„Године 2017. та покривеност минималне потрошачке корпе са минималном зарадом била је 62 одсто. Данас је 81,5 одсто. Када погледате од 2017. године, у односу на минималну потрошачку корпу, минимална зарада расте пет пута више”, казао је Мали.

Он је навео да су потпуно посвећени да се постигне задати циљ и да ће, према пројекцијама, 2023. или 2024. минимална потрошачка корпа у потпуности бити покривена минималном зарадом.

„То је наша посвећеност томе да животни стандард с једне стране расте, а да с друге стране не угрозимо пуну запосленост коју смо постигли, отварање фабрика, нових радних места, што би могло да буде угрожено уколико би се минимална зарада више него што би финансије дозволиле повећавала из године у годину”, рекао је Мали.

Истакао је да је минимална зарада главни покретач раста просечне плате.

„У потпуности смо у динамици остварења оног циља који је дефинисан програмом 'Србија 2025', а то је да ће крајем 2025. године просечна зарада у Србији бити 900 евра”, нагласио је Мали.

Додао је да ће највећи део повећања минималне зараде компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и смањењем доприноса за ПИО фонд.

Говорећи о исплати помоћи грађана, Синиша Мали је рекао да ће 22. септембра бити исплаћено 50 евра свим пензионерима у Србији, да ће се у новембру исплатити других 30 евра, а у децембру ће сви грађани добити још 20 евра, као и да ће сви пензионери добити и 20.000 динара следеће године. Додао је да је за то издвојено скоро осам милијарди евра.

На питање постоји ли тај новац у буџету, Мали је навео да је у овом тренутку удео јавног дуга у БДП-у 55 одсто, што је, како је истакао, „много мање” од нивоа од 60 одсто који је дефинисан Мастрихтским уговором.

„Много, много су нам бољи резултати него што смо предвидели. За првих седам месеци, да не рачунам август, сачекаћемо га сутра, ми смо планирали дефицит од 198 милијарди динара за првих седам месеци. Нама је резултат 39 милијарди минуса за првих седам месеци. Дакле, 160 милијарди динара или милијарду и двеста милиона евра бољи резултат него што смо предвидели”, истакао је Мали.

Мали је навео да није било грешке у буџету и да су приликом планирања били конзервативни, али да је опоравак много бржи.

„Ми смо у другом кварталу имали 13,4 одсто раста наше економије. Са тим растом и укључујући први квартал, до краја године минимум 6,5 одсто, а рачунали смо шест. Ако погледате минус један, резултат по којем смо можда најбољи у Европи, међу прве две или три економије прошле године, са плус 6,5 или седам одсто колико ће бити ове године, ми ћемо бити први, други или трећи у Европи у ово време највеће економске кризе која је изазвана ковидом 19”, казао је Мали.

Нагласио је да то говори колико се Србија променила и да држава никада више није помогла и грађанима и привреди.

Говорећи о састанку са новом шефицом ММФ-а за Србију, Мали је навео да је ММФ прошле недеље донео одлуку да свим својим чланицама да онолико новца колико свака од тих чланица има права вучења.

„То је за Србију 890 милиона долара, по каматној стопи 0,05 одсто. Тај новац је већ алоциран нама, само треба да видимо у ком тренутку ћемо га повући, исто као и све друге земље. Да видимо да ли ћемо вратити неке старе кредите, део ћемо сигурно искористити за наставак инвестиција, овог циклуса који смо започели у Србији”, казао је Мали.

Додао је да никад не бисмо тражили тај новац, али сада када смо га већ добили, зашто га не бисмо искористили.

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Bozic
Kako bre ovaj narod nikako da shvati ovu reč "skoro"? Minimalac skoro kao dnevni racun ministra u Beogradskim restoranima.
sasa rudar
more ti i ostali uz vlade treba da vas radnici stave da radite vi za tu platu..
Nenad
Ako je to nekakav uspeh, ostajem bez reči!
Милан Панић
А где ће нам цене ићи - први пут?! У "библијске висине"! Почев од зелене пијаце преко маркета и рачуна за комуналне услуге и порезе па све до цена квадрата некретнина - буквално све! Увелико премашен просек ЕУ, граби се ка "небеским висинама". Свако ко "прескочи границу" као и готово бројнија популација у дијаспори него у матици може то аргументовано да посведочи уместо лажних, небулозних и "фризираних" тзв статистика. И заиста није "фора" у "пумпању" надница већ "индиректном" обуздавању цена.
Milan
A kada dolazi ona obecana od 520.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.