Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Наука и блажено незнање

Није ретко да лекар са звучним звањима циљано прикаже некакав бизарни налаз као епохално откриће. По правилу је реч о чудним фреквенцијама и вибрацијама, „добро чуваним тајнама” или „заборављеним истинама” из давних времена, а иза свега се крије лична корист, тачније превара
(Pixabay)

Сваке године објави се преко три милиона чланака у око 42.500 научних и техничких часописа са рецензијом у свету. У 2018. години предњачила је Кина са 528.000, а следили су САД са 423.000 и Индија са 136.000 прилога (претенциозно би било рећи научних доприноса). У том глобалном колачу Србија је учествовала са мање од 0,09 одсто. Годишње се број чланака повећава за четири одсто, а број часописа за пет одсто. Тренд је очекиван, јер је сразмеран порасту броја истраживача.

У том океану идеја и закључака тешко је издвојити понеко зрнце бисера из преовлађујућег песка. Гро резултата не буде никад потврђен накнадном провером, а у епидемиолошкој теорији поновљивост је један од важних критеријума узрочности. Ретко истраживачи свесно обмањују јавност, као што је 1998. урадио злогласни Вејкфилд, мотивисан личном коришћу да измисли повезаност вакцинације против великих богиња са аутизмом.

Много чешће се не узме у обзир свеукупност утицаја различитих чинилаца. Школски пример је придружени ефекат уживања у дувану и кофеину. Наиван истраживач ће узбуђено уочити да пијење кафе повећава ризик настанка рака плућа само зато што му је промакло да су пушачи веће кафопије од непушача. Уз придруженост, важан разлог грешака је пристрасност, која у науци нема конотацију свесне преваре. Једноставно се погрешно одабере узорак (пристрасност избора) или испитанике систематски издаје сећање (информативна пристрасност), да не набрајамо безбројне друге примере.

Све се то добро зна, али је тему посебно оштро наметнуо јавности амерички епидемиолог Џон Јоанидис кога помињу као једног од најутицајнијих живих научника у свету и оснивача метанауке, као изучавања саме науке научним методама. Његов чланак из 2005. провокативног наслова „Зашто су погрешни резултати већине истраживања” преузет је више од три милиона пута из базе података Јавне научне библиотеке. То је до сада непревазиђени рекорд.

Када је Јоанидис недавно држао предавање у САНУ, председник ове угледне установе лично је телефоном обавештавао заинтересоване стручњаке, свестан да би им било жао уколико им је промакла нотица у штампи. Био је у праву, јер је прилика била јединствена.

Јоанидисова често цитирана мисао је да је наука оно најбоље што се десило људима, али да се може и мора боље. Својим чланцима током низа година развијао је тезу да је погрешно више од пола објављених научних чланака. Ту своју тврдњу поткрепљивао је примерима. Насумично је, рецимо, узео називе 50 састојака из неке књиге куварских рецепата, па је нашао да је 40 њих бар неко некад повезао са раком, а да је за 20 састојака постојало 10 или више таквих „открића”. Истини за вољу, подаци о исхрани и њеном утицају на појаву хроничних болести нарочито су непоуздани, јер је човеку тешко да се сети колико је чега појео претходног дана, а не током претходних деценија, док су за стицање комплетне слике пожељни чак и детаљи о навикама мајке током испитаниковог феталног развоја (то је тзв. целоживотна епидемиологија).

Обичног човека не интересују ова теоретска разматрања, јер није свестан колико утичу на његов свакодневни живот. Не повезује их са слуђеношћу вестима да због свог здравља мора ово, а нипошто не сме оно, мада ни једно, ни друго најчешће није тачно или је, бар, енормно увећано као могућа корист, односно претња.

Преносиоци научних сазнања, било да су новинари или лекари, често из незнања потпуно игноришу Јоанидисову поруку, па неко маргинално саопштење приказују као велико откриће. Дешава се чак да уредник пошаље извештача у неку далеку земљу како би добио ексклузиван извештај о, рецимо, „револуционарном леку против рака”. Збуњени и поласкани аутор онда нашем човеку објашњава да је још дуг пут до коначне истине. Убрзо се покаже да је у питању странпутица.

Блажено незнање ипак заслужује опроштај, али није ретко да лекар са звучним звањима циљано прикаже некакав бизарни налаз као епохално откриће. По правилу је реч о чудним фреквенцијама и вибрацијама, „добро чуваним тајнама” или „заборављеним истинама” из давних времена, а иза свега се крије лична корист, тачније превара.

Добронамерним популаризаторима науке добро би дошла порука да се скоро сва аутентична научна открића објаве у часописима Природа (Nature) и Наука (Science), уз само још по неколико часописа из посебних научних области. За медицину је то, на пример, Медицински часопис Нове Енглеске (New England Journal of Medicine). Све остало захтева опрез и чекање на понављану потврду резултата.

Eпидемиолог, пензионисани професор Медицинског факултета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Naučnici"
Previše je članaka tipa "naučnici" izmislili ekran na preklop ili gumu koja se sama naduva i tako ih degradiraju na nivo dobrog inženjera ili čak zanatlije. To se radi namerno - popularizacija nauke na silu, za mlade, nova religija, uvod u transhumanizam.
Dr KM
Grubu grešku ili neznanje je pokazao Dr Radovanović kad je povezao Vejkfilda sa velikim boginjama i autizmom. Radi se o drugoj vrsti boginja i MMR vakcini.
Баба
Поштен "преглед стања" у науци.
Милан Мартиновић
Уз пуно поштовање према уваженом професору и његовим добрим намерама али овакве текстове у слабо образованим срединама попут наше не треба објављивати. Из разлога што ће незнавени текст погрешно схватити као потпуну погрешност науке и свих њених тврђења па и оних неупитних. А увек има и оних злонамерних и верски затуцаних.
@Simon Saivil
Kada neko kaže da će od npr. neželjenih efekata covid-19 vakcina ljudi masovno umirati, jer navodno sadrže "otrove" isl. onda se primarno radi o neznanju. Onda milijardu ljudi primi te vakcine i nikome se ne desi ništa. I neki ljudi i dalje pričaju istu priču, onda to više nije neznanje nego upravo zatucanost i teorije zavere. Da ne pričamo o onima što šire gluposti o čipovima koje će vam ubrizgati injekcijom, 5G ili chemtrails. Zatucanost nepismenih zamenile su teorije zavere polupismenih.
Simon Saivil
Да се то вама, Милане, није нехотице омакло кад сте се позвали на категорију верски затуцаних? Да прођете свет уздуж и попреко тешко да ћете наћи већи и разобличенији клише од тога верски затуцаног. Додуше њега је сада заменио новији формат тј. теорија завере. Да се некоме запуше уста једноставно га се оптужи за једно од ова два. Простор не дозвољава да се упуштамо у проблематику знања, спознаје, науке, искуства и општења (комуницирања) која се произвољно (зло)употребљавају.
@Zoran
Kao fizičar i matematičar, ja sam jedan od vernika "matematičkog Boga". Za razliku od drugih božanstava, od kojih, ako ih ne poštujete, može ali ne mora da vas stigne "božja kazna", ako odlučite da ne verujete u "matematičkog Boga" stiže vam garantovana "božija kazna" direktno. Izvolite to testirati. Stavite 2.000 dinara u banku pa onda dodajte još 2.000 dinara. Ako kao nevernik mislite da imate 10.000 dinara i od toga mislite da živite ostatak meseca, umrećete od gladi. Prosto zar ne?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.