Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БОГДАН БОГДАНОВИЋ

Клинци ме питају како се носим с притиском

Кошаркаш репрезентације Србије и Атланте говори о свом односу са полазницима његовог кампа, али и о томе како је фудбалску лопту заменио кошаркашком
(Фото Бета/Бранислав Божић)

Кошаркаш репрезентације Србије и Атланте, један од најбољих шутера НБА лиге - Богдан Богдановић (29), протеклих дана у Београду дружио се са учесницима кампа који заједно организује са „Адидасом”. Овај камп, основан пре пет година, био је његов дечачки сан, из времена док је и сам био „кампер” на Калемегдану, на месту где је почела модерна историја српске кошарке.

„Осетио сам да имам неку одговорност, да могу да помогнем клинцима, да могу да их мотивишем, као што су мене мотивисали други док сам био њихових година”, рекао је Богдановић на отварању овогодишњег кампа, исткавши да је „кошарка пут без краја”: стално усавршавање, напредовање, борба са самим собом…

Шта вам се највише допада у односу са децом, шта их највише занима кад сте ви у питању?

Сваке године је нешто ново, увек се изненадим колико су клинци креативни, шта све могу да смисле и ураде. Ми смо ту да им помогнемо и да их усмеравамо на прави пут, што је и сврха овог кампа. Мени је посебно занимљиво то што сам на кампу, на неки начин, у улози учитеља, психолога, родитеља… Кад улазите у комуникацију с њима, тражите начин на који ћете да им приђете, како да причате и о чему да причате, не само што се тиче кошарке, већ и неких животних ствари.

Шта вас деца најчешће питају?

Трудим се да будем максимално отворен према њима, као и сви који ми помажу, заједно са „Адидасом”, да овај камп буде не само квалитетан, већ и бесплатан за учеснике. У почетку се деца стиде, а онда те ухвате за тренутак насамо и питају те нешто што по некад није везано за камп и кошарку. Као, рецимо, да ли имаш Инстаграм, да ли можеш да ме запратиш… Питају и нешто што претпостављам да знају, што је и природно, јер то је начин да се пробије лед. А кад се опусте, онда крећу мало креативнија питања и тада заправо видим колико су зрели. На једном од састанака на којем смо били сви заједно, једна девојчица ме је питала како се носим с притиском?! За мене је то било баш велико изненађење. Да вас неко ко има 13-14 година пита како се носите с притиском. То значи да је она свесна да у ономе чиме се ја бавим постоји некакав притисак…

У ком смеру ће се развијати камп, остаје само у Београду или негде другде?

За сада ћемо наставити у оваквом формату. Корона нас је тренутно зауставила у размишљању да се проширујемо и идемо даље, али циљеви су исти. Ове године смо прикључили две организације за децу са посебним потребама - „Мој ред” и „Живимо заједно”. Свака година доноси нешто ново. Главни циљ кампа је да буде бесплатан, да клинци могу да уживају, да стекну нека пријатељства и да имају свој „ол стар викенд”. То је моја замисао, да се камп заврши такмичењем у тројкама, игри један на један и „скилс челенџом”.

Како је изгледао ваш први тренинг у животу, како је све почело у вашем случају?

Памтим сваки детаљ тог дана. Први првцати тренинг ми је био у Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић”. Дошао сам са фудбалском лоптом, јер такво је било моје друштво - фудбалско. Волео сам фудбал као и сви моји другари. Тата ме је убедио тада једном моћном реченицом: фудбал није тако господски спорт као кошарка која се игра под кровом и нема проблема с кишом и лошим временом. Рекао је отприлике: „Немој да се прљаш у блату, боље ти је да обујеш патике, мало се ознојиш господски и дођеш чист кући”. Имао сам осам или девет година. То је била школа кошарке ШКК Звездара. Виктор Савић ми је био први тренер.

Преломни тренутак у вашој каријери. Шта је то што је пресудно утицало да постанете оно што сте данас?

Много пута је било оно - једна утакмица, и стално мислиш да је у питању једна утакмица… Стално се доказујеш и увек долази нека утакмица која је важна. Све се своди на њу, али сам схватио да је прва таква утакмица била једна коју сам одиграо као јуниор за Житко против Торлака. Имао сам 17 година. И данас причам са мојим другарима да је то тај преломни моменат. Где ја правим фаул на играчу, ми у бонусу… И ја као даћу кош сигурно, а он неће дати бацања. И ми водимо с поеном разлике и ја правим фаул. И тај играч да оба бацања и онда ја изводим лопту. Изведем лопту, додам саиграчу, њега удвоје и он ми врати, ја један дриблинг и с тројке кренем у неки „флоатер” и дам неки много чудан кош. Такав кош нисам дао никад више. И тај кош нам донесе пласман у јединствену лигу, где смо онда играли на некој већој сцени. То је мени први моменат где сам осетио: Човече ово је нешто што те води напред! И схватиш колико са једном утакмицом, са једним потезом, можеш да се пробијеш.

Када си се први пут заинтересовао за НБА и како је изгледало твоје прво искуство у тој лиги?

Знао сам за НБА још као клинац, али први пут сам се заинтересовао за ту кошарку кад сам чуо да је Коби Брајант постигао 81 поен (2006). А кад сам отишао тамо, имао сам ватрено крштење на једној предсезонској утакмици. То је тренутак када мењам Винса Картера, кога сам гледао као клинац и чувам Ђинобилија, кога сам исто гледао кроз репрезентацију и НБА. Улазим у игру и Ђинобили ми одмах даје фаул-кош. То је било моје: Добродошао у НБА!

Клубови

Партизан (2010-14)

Фенербахче (2014-17)

Сакраменто (2017-20)

Атланта (2020- )

Каријера у НБА

Сезона            поени  3п (%)

Сакраменто 2017/18  11,8     39,2

Сакраменто 2018/19  14,1     36,0

Сакраменто 2019/20  15,1     37,2

Атланта 2020/21        16,4     43,8

Успеси са репрезентацијом

СП 2014          сребрна медаља

ОИ 2016         сребрна медаља

ЕП 2017          сребрна медаља

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.