Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НАТО после Авганистана

Наглим војним повлачењем САД, НАТО је остао без икакве позиције и функције, осим фрагментарне асистенције америчким снагама у обезбеђењу процеса напуштања Кабула или званичних саопштења која делују благо речено неубедљиво Пакао у Кабулу
Пакао у Кабулу (EPA/STRINGER)

Док пораз двадесетогодишњег ангажовања САД у Авганистану медијски и аналитички доминира, пораз НАТО-а, као војнополитичке организације са глобалним интенцијама све до авганистанског фијаска, стидљиво се и фрагментарно помиње.

После пада Берлинског зида, нестао је и главни војнополитички основ за опстанак НАТО. Међутим остао је вољом САД које су га претвориле у инструмент заштите постојећих и освајања нових простора на „ослобођеном” истоку Европе, а на бази новодоминирајуће либерално-демократске идеологије. Противправном интервенцијом на земљу нечланицу СРЈ, НАТО је изашао из уговорног оквира деловања, што је тада доминантним САД и трансатлантској алијанси омогућило ваневропски наступ са пројекцијом његове глобалне војнополитичке улоге. Тако се обрео и у Авганистану и доживео пораз који не може остати без последица за будућност организације. САД су у важним видовима, додуше у паду, још најмоћнија глобална сила и свој пораз ће некако амортизовати.

Са НАТО-ом ће то бити, извесно је, нешто теже. Авганистан је наиме уверљиво потврдио да у суштинском смислу организацију  одржавају САД у мери у којој им интересно одговара. Наглим војним повлачењем САД, НАТО је остао без икакве позиције и функције, осим фрагментарне асистенције америчким снагама у обезбеђењу процеса напуштања Кабула или званичних саопштења која делују благо речено неубедљиво. Организација се распала, а поједине чланице су деловале самостално углавном својим средствима у извлачењу претежно својих. Председник Бајден је био јасан да ће амерички војници пре свега бити због америчких грађана и лица од њиховог интереса, остављајући савезнике да се сналазе, што ови и чине.

Овај пораз отвара питање прерастања организације у војнополитички инструмент за одбрану стратешких интереса САД и запада са глобалним дометима. У том циљу пројектовано је и ширење на Пацифик (Јапан, Аустралија, Ј. Кореја), чему је управо Авганистан требало да буде одскочна даска. Сам председник Бајден потврђује ових дана поводом Авганистана и могућих безбедносних последица пораза, да је идеја жива тако што уверава поменуте савезнике на Пацифику да постоји „члан 5” (уговор о НАТО) по коме се гарантује одбрана, заборављајући да они још нису формалне чланице. Поменуо је чак и Тајван уз оштру реакцију Кине чиме је потврдио стратешки контекст идеје у новим глобалним мултиполарним сучељавањима. После авганистанског фијаска тешко је потврдити да идеја има шансе. Ово тим пре што се САД у санирању штете  опредељују за Г7 (не и НАТО), као групацију која у реалним глобалним односима са релевантним економско-политичким аргументима, може једино да делује ефикасно према главним ривалима Кини и Русији, а која је и програмирана да проширењем са Аустралијом, Ј. Корејом, Индијом треба да постане језгро за будућу либерално-демократску глобалну промоцију и доминацију.

Имајући у виду стварне билансе НАТО-а у Авганистану и поразни крај мисије, реално је да главна функција НАТО-а остаје Европа са три стратешка циља: очување остварених позиција на идеолошкој либерално-демократској основи и вредностима; освајање преосталог  са тежиштем на ЗБ и „линију ватре”; обуздавање Русије (и Кине) војним јачањем и војнополитичким тврдим деловањем. Проблем је што неке старе чланице у новом мултиполарном поретку имају и сопствене интересе које немају намеру да обавезно подређују НАТО-у: Турска у политици према Русији, централној Азији, Медитерану; Немачка према Кини и Русији; В. Британија у политици покушаја враћања на глобалну сцену; Мађарска, Пољска и др. у националним политикама. Најбољу илустрацију дисхармоније одсликава однос чланица према прихвату „лојалних” Авганстанаца где искључиво доминирају појединачни интереси. Чврсту верност сада углавном гарантују најновије чланице, мотивисане да преко НАТО-а на бржи начин краћим путем уђу у западну интересну сферу. Пораз у Авганистану је у сваком случају отворио питање даље судбине изворног НАТО-а, а својевремена оцена француског председника Макрона о смислу опстанка НАТО-а несумњиво добија на актуелности.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stari Beogradjanin
Tesko da ce se NATO oporaviti posle fijaska u Avganistahu
Goksi
Clanak vrvi od projektovanih istina. Nato nikad nije zvanicno ucestvovao u ratnim operacijama i pridruzio se tek godinu dana po invaziju kao podrska SAD u menagmentu bezbednosne situacije nakon invazije i okupacije od strane SAD kojoj su pridruzile svega 2 nato drzave (Kanada i Britanija) plus Australija koje su ucestvovale u ratnim operacijama do 2015. Ne treba zaboraviti da su Amerikanci imalu znacjnu logisticku podrsku od kojih 10 drzava medju kojima su i Rusija, Uzbekistan, Indija, Turska...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.