Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коначно решење за Стари железнички мост идуће године

Примарну намену изгубио је 2018. када је закатанчена Главна железничка станица. – Више је идеја о његовој будућности али најозбиљнија је претварање у пешачко-бициклистичку или трамвајску саобраћајницу
Први стални мост над Савом неће имати железничку функцију, али неће бити ни уклоњен (Фото А. Васиљевић)

Док су га возови прелазили последњих година његовог коришћења, нису смели да иду брже од 10 километара на сат. Био је дотрајао, али био је и симбол једног поглавља српских железница на које је тачка стављена у лето 2018. када је затворена Главна железничка станица oд када је и он, Стари железнички мост над Савом, ван функције. Од тада до данас у игри је више идеја о будућој намени овог првог сталног моста над београдским рекама, али за сада у пракси и на терену ништа конкретно се не дешава. Према нашим сазнањима из Старог двора, тема „Стари железнички мост” биће у фокусу наредне године, што би у преводу требало да значи да ће надлежни у 2022. изаћи са коначним решењем за ову речну саобраћајницу и пројектом за његово преуређење.

Да је темељно сређивање неопходно, показало је и недавно паљење каблова на њему. На срећу, није било озбиљније хаварије, али и само паљење каблова поручује да и те како што пре треба да се нађе трајно решење за Стари железнички мост.

Док он тавори без икакве намене, шине које су више од 130 година водиле до њега увелико су уклоњене, а на простору којим су пролазиле увелико ничу зграде и модерно шеталиште „Београда на води” које је стигло у непосредну близину овог моста.

Оно што је засад извесно јесте да Стари железнички неће више имати железничку функцију, као и да неће бити уклоњен. Највећа недоумица надлежних је које нове функције би могле да се дају овом мосту. Најближе остварењу су идеје да буде претворен у пешачко-бициклистички или у трамвајски. Прва је лансирана још пре неколико година када је на макетама „Београда на води” решеткасти Стари железнички приказан као туристичка атракција са кафићима и одмориштима (галеријама) на себи. У међувремену, надлежни излазе са идејом да би овај мост могао да буде и додатно искоришћен, односно да се уради пројекат за његово претварање у трамвајски. Та идеја озбиљније је почела да се помиње крајем прошле и почетком ове године. Анализе и испитивања стручњака са Грађевинског факултета, како је тада појаснио главни градски урбаниста Марко Стојчић, показаће да ли конструкција овог моста може да се искористи за трамвајски саобраћај. Треба да се провери и конструкција и статика, и тек када сва та испитивања буду готова знаће се може ли да се крене у реконструкцију, прецизирао је у јануару. Ако би све ишло у том смеру, Стари железнички би постао, уз Мост на Ади и нови савски мост (који ће заменити Стари савски), трећи савски трамвајски у престоници, што је у складу и са најавама надлежних о ширењу мреже трамвајског саобраћаја као еколошки прихватљиве врсте превоза.

Да за стручњаке из области мостоградње не би требало да буде велики проблем претварање Старог железничког у трамвајски указао је Љуба Костић, грађевински инжењер. Он сматра да у главном граду, који вапи за саобраћајним растерећењем, овај мост и те како треба искористити. Челични мостови, наглашава Костић, идеални су да се „од бабе направи девојка”, односно захвални су за обнову и проширење. Ако су неки од елемената моста попустили или кородирали, на оваквим конструкцијама то може да се замени, као и да се стубови ојачају, нагласио је Костић у неколико наврата на ову тему.

Први гвоздени пут ка западу

Стари железнички мост први је престонички мост којим је гвозденим путем тада погранични Београд, престоница Краљевине Србије, повезан са Аустроугарском и остатком Европе. Изградња првобитне конструкције почела је 1882. и овај, тада савремени мост на стубовима од камених квадара, над реком се надвио у лето 1884. У првим деценијама постојања железнички мост био је у власништву и Србије и Аустроугарске. Први пут у воду је пао на почетку Великог рата. Стубови и темељи били су неоштећени па је он убрзо обновљен, али га је непријатељ поново оштетио у току рата. Окупатори су мост оспособили 1916. када су изградили и посебан колосек ка Топчидеру. Али, делови конструкције поново су завршили у Сави 1. новембра 1918. у току повлачења окупатора. Мост је наново оспособљен почетком двадесетих. Ни то није дуго трајало. У првим данима Априлског рата одреди наше војске срушили су све мостове у престоници да би успорили надирање нациста. Немци ипак брзо улазе у град и убрзо провизорно обнављају мост. Годину касније почела је градња и паралелног низводног моста да би се повећала проточност саобраћаја. Немци ипак нису успели да га заврше када је 1944. уследило савезничко бомбардовање. Посебно је била оштећена конструкција старог па је у послератном периоду план био да се оспособи мање оштећен низводни. После седам месеци донета је одлука да се ипак у живот врати стари мост и да се за обнову искористе делови конструкције низводног моста.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja
Najjednostavnije i najjeftinije, tačnije optimalno rešenje za Stari železnički most, koji inače nije u funkciji od 01.07.2018. je, da se adaptira za dvosmerni saobraćaj lakih motornih vozila, pešaka i biciklista. Pri tome treba napomenuti, da ta adaptacija ne zahteva promene spoljnih dimenzija mosta, tačnije osnovne rešetkaste konstrukcije mosta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.