Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: БЕЗБЕДНОСТ НА ДВА ТОЧКА

На бицикл без слушалица и добро осветљени

У Србији годишње погине шездесет бициклиста: у две трећине случајева криви су возачи аутомобила, али за остатак разлог страдања је непоштовање правила у саобраћају
(Фото Н. Марјановић)

Недавно је у честим вестима о саобраћајним несрећама објављена још једна у којој је тешко повређено четворо учесника, а један од њих је био бициклиста. Вест је била ударна тога дана и емитована је на више телевизијских станица. Мање незгоде не стигну до главних медија па се и не зна да се у Србији годишње региструје око 1.830 саобраћајних незгода у којима је један од актера и бициклиста, што је пет посто од укупног броја несрећа у саобраћају.

Чешће су, опет по статистикама, криви возачи путничких аутомобила, али и непажња и неодговорност оних који управљају двоточкашима је такође битан разлог за сударе у којима слабији извлачи дебљи крај. Статистика каже да су возачи аутомобила и других возила криви у две трећине случајева, а за трећину несрећа одговорност сносе бициклисти. Још мало бројева: годишње у нашој земљи, према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, погине око 60 бициклиста, с повредама заврши њих 1.600, а у последње у четири године погинула су 192 бициклиста.

Брзина до 35 километара на сат

Једна од најважнијих ствари на коју Закон о безбедности саобраћаја обавезује бициклисте јесте обавезна употреба светала (напред бело светло, позади црвено), затим вожња у саобраћају без употребе алкохола и опојних средстава. Закон прописује брзину на бициклистичким тракама до 35 километара на сат, док у коловозним тракама није ограничена, али се обично вози до 40 километара на сат.

Стручњаци упозоравају да бициклисти често нису осветљени, немају светла или неке рефлектујуће елементе, а други разлог страдања бициклиста је нагло скретање, не само ноћу већ и по дану. Такве нагле покрете аутомобилисти не очекују и зато долази до судара.

Највише настрадалих је управо у градским срединама, тамо где је саобраћај најгушћи, а двоточкаши воле да користе мобилне телефоне док возе и носе слушалице. У последње време бициклисти су ангажовани у раду разних курирских служби и доставе робе, па они на бициклима журе да би направили што већи промет, а то са собом носи и опасности приликом скретања, промене правца, непажње возача.

Стручњаци су израчунали да бициклисти када учествују у саобраћајној незгоди имају око седам пута већи ризик да смртно страдају него што је то случај с путницима и возачима у путничким аутомобилима.

(Фото Д. Јевремовић)

Актуелна криза изазвана пандемијом и препоруке за ограничењем физичких контаката смањили су у последњих годину и по дана број аутомобила на улицама, а повећали број бициклиста, по неким рачуницама и за тридесет одсто, мада су бројеви и даље мали па се то толико и не примећује. Небојша Стојковић, из удружења „Улице за бициклисте”, указује на чињеницу да се наши градови све више шире и пуне новим становницима, а то представља додатно искушење за планере и урбанисте како да унапреде развој бициклистичког саобраћаја.

У свету се ужа градска језгра све више отварају за пешаке и бициклисте, да би и градови били хуманији. Чланови удружења „Улице за бициклисте” залажу се за измене Закона о безбедности саобраћаја који би побољшао статус бициклиста као неизоставног вида саобраћаја у великим градовима.

Kључни проблем безбедности бициклиста у саобраћају јесте њихова рањивост, с обзиром на то да и при релативно малим брзинама често задобијају тешке телесне повреде, углавном због тога што је једина заштита њихова одећа. Такође битан проблем је и недостатак бициклистичких стаза и трака, па су двоточкаши приморани да за кретање у саобраћају користе површине намењене за кретање моторних возила – каже Стојковић.

Велики проблем је недостатак инфраструктуре, а и ако је има – није безбедна. На многим местима недостају стубићи да одвоје бициклистичку траку од коловоза, каже представник овог удружења које организује једну вожњу месечно већ десет година, како би показали да су двоточкаши део градског саобраћаја, да их има све више, и како би натерали аутомобилисте да више пажње обрате на њих и прилагоде своју брзину градској вожњи.

Најефикаснији превоз у гужви

Наш саговорник прича да су Нови Београд и Земун због свог равног терена и широких улица и булевара врло погодни за веће коришћење бицикала у превозу. Нажалост, нису испуњена обећања о постављању бициклистичких стаза дужине више од сто километара. Од планираног изграђено је свега петнаест километара стаза за бициклисте.

– Бициклизам је најефикаснији начин превоза на раздаљинама од пет до седам километара у граду, то су показала истраживања – каже наш саговорник и додаје да удружење дели приручнике о безбедности бициклиста како би проучили своја права и боље се обавестили и упознали с правилима.

Главни град, по речима Стојковића, прилично заостаје за Новим Садом где је бицикл као превозно средство много више у употреби.

У Београду је сада 0,9 одсто бициклиста у саобраћају, а у Новом Саду је број порастао с три одсто на десет, што је циљ који су себи поставили и Београђани, а када ће га достићи – не зависи само од љубитеља бициклизма.

(Фото Д. Јевремовић)

Мртви углови

Бициклисти треба посебну пажњу да обрате када су камиони у близини. Ова возила имају такозване мртве углове, тако да возач камиона често није у могућности да их види, посебно уколико се крећу уз десни бок камиона и у ситуацији када камион скреће. Kада су у близини камиона или му се приближавају, бициклисти увек треба пажљиво да процене ситуацију и приступе јој обазриво.

Руке на волану, ноге на педалама

Искусни бициклисти саветују млађе да је најважније да обе руке држе на волану, односно кочницама како би могли максимално брзо да реагују и да не користе разне аудио и видео уређаје, а ако баш не могу без слушалица, да никада не користе обе, већ само једну. Кацига је важна, али није по закону обавезна ни код нас ни у свету, јер се приликом пада повређују најчешће руке и ноге, а не глава.

Опрез је обавезан: непрестано се мора гледати око себе, мотрити ситуација, пазити и на аутомобиле и пешаке, а треба знати и правило да је максимална брзина на тротоару десет километара, а на бициклистичким стазама 35 километара на сат. Када се вози коловозом увек се иде уз десну ивицу коловоза.

Оно што није регулисано законом јесте вожња жутом траком, али из искуства се зна да полиција не реагује и пушта бициклисте да се и у жутој траци држе правила да возе седамдесетак сантиметара од ивичњака, највише метар.

Посебан опрез у ноћној вожњи

Возач бицикла мора да управља бициклом на начин којим се не умањује стабилност бицикла и не омета друге учеснике у саобраћају, а нарочито не сме да: испушта управљач из руку, склања ноге с педала, придржава се за друго возило, превози предмете који могу да га ометају током управљања, користи на оба ува слушалице за аудио-уређаје.
Приликом кретања ноћу и у условима смањење видљивости бицикл мора имати упаљено једно бело светло на предњој страни и једно црвено светло на задњој страни. У ноћним условима и када је смањена видљивост, осим што бицикл мора бити осветљен, треба носити на себи светлу одећу и одећу с ретрорефлектујућим материјалима.

Метар од десне ивице коловоза

За вожњу бицикла, где не постоји посебна стаза, односно трака, сме да се користи коловоз у ширини од највише један метар од десне ивице коловоза у смеру кретања. Погрешно је возити уз сам ивичњак. Уколико се бициклиста удаљи на безбедно и дозвољено растојање од ивичњака биће уочљивији за возаче моторних возила и избећи ће сливнике, поклопце од канализације и различити отпадни материјал који се може наћи уз саму ивицу коловоза.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мама бициклисткиња
Насловна слика је идилична, али на жалост против закона - деца до 12 година немају право да возе сопствени бицикл у саобраћају, сем у (веома) ограниченом броју случајева. Искрено се надам да ће се и то променити, и да ће бицикл као превозно средство постати доступно и општеприхваћено у свим генерацијама и ситуацијама! :)
Dragan Jovanović
Nema mnogo smisla reći da je
Ognjen
Pa ako nikada ne bi seli na bicikl u Beogradu i smatrate bicikliste za samoubice, pomisli samo koliko bi brže tvoj auto ili autobus išao kroz grad da je samo svaka deseta osoba koja je sama u autu u tom momentu zapravo na biciklu. Kolika bi manja gužva bila. Zato vozačima trebaju biciklisti, da bi se brže kretali kroz grad. Ne treba usporavati saobraćaj, već samo treba odvojiti bicikliste od kolovoza. Primer: Bulevar Oslobođenja, od kako je nacrtana traka lakše se ide biciklom.
Zikica
Zasto samo na bicikl tako treba da se ponasaju svi koji ucestvuju u saobracaju, pesaci, trkaci, vozaci i biciklisti...
Petar
Preko 20 godina vozim biciklu, leti mi je to glavno prevozno sredstvo. Mogu samo reći da možda ima 10% ljudi koji vožnju bicikle shvataju na pravi način. Na biciklističkim stazama ponašaju se kao pešaci. Recimo voze paralelno i ćaskaju. Gledaju svuda osim ispred sebe. Nagla skretanja... O vožnji kolovozom da i ne govorimo. Kada treba da skrenu levo niti imaju svest da treba da se prestroje niti znaju kako to da urade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.