Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта стоји иза Додикове поруке о „избледелом Дејтону”

Опозиционарима засметале тезе српског члана председништва па негодују забринути за судбину међународног уговора
Милорад Додик пред Тајипом Ердоганом о дисолуцији БиХ као могућој опцији (Фото: Председништво БиХ)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Дејтонски споразум готово и не постоји, јер је он уништен од стране интервенција међународне заједнице и у том погледу, мислим да ми морамо доћи до једног новог договора који може стабилизовати Босну у неколико наредних деценија”, речи су Милорада Додика након састанка чланова Председништва БиХ с првим човеком Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, које су заталасале политичку сцену у РС. Та реченица, која се надовезује на дијалог о решењима за БиХ који је Скупштина РС недавно понудила другом ентитету, основна је замерка опозиционара из РС коју су изнели после Додиковог одласка у председништво.

Његов одлазак у Сарајево у време бојкота органа БиХ је оправдан и од лидера опозиције. Међутим, они сада подозревају да се у речима члана Председништва БиХ из РС изреченим пред Ердоганом може наћи заговарање „Дејтона два”. У Додиковом СНСД-у истичу да опозиционари „извлаче речи из контекста”, посебно знајући да је политика те странке, као и актуелног српског члана Председништва БиХ, базирана пре свега на повратку на изворни Дејтон. Додик је на заједничкој конференцији изјавио: „Свака одлука, и решење које буде, оно мора бити мирно, па таман било и дисолуција у БиХ”. Истакао је да „високи представник не постоји у БиХ”, те да се не може прихватити да неизабрани странац намеће законе. „Немојте да нам искуства Авганистана овде у БиХ, када странци напусте ову земљу, испадну као једна опомена о којој ми нисмо водили рачуна. Дакле, дајте договор”, рекао је Додик и поново нагласио да је мир једини неприкосновен.

Уследиле су реакције из РС. Између осталих, Мирко Шаровић, председник СДС-а, оценио је: „То је најгора могућа ствар у коју РС може бити увучена, уз то и непотребно Додиково позивање да се у посредовање укључи Турска, тај некакав фантомски нови договор или нови мировни споразум за БиХ, где од готовог правимо вересију и бацамо све до сада стечено”.

Додик је, наиме, предложио да се у договоре о БиХ укључе лидери Србије, Турске и Хрватске, јер се, навео је, странцима који су досад водили главну реч више не може веровати. Он је на конференцији изјавио како не изражава противљење БиХ, али да то мора бити земља „где ће се и мој народ осећати комотно, а не да сваког дана чекамо неко наметање из Сарајева, од стране Уставног суда или високог представника”. „Радите с нама, уважавајте и наше проблеме као и ми ваше, и може се нешто направити. Дејтонска БиХ без мешања странаца у обиму у којем су то до сада чинили представља оквир о којем можемо да разговарамо”, рекао је Додик.

Опречни погледи на поједине поруке са састанка, за медије у Сарајеву били су нова потврда о „пуцању” српског јединства и одустајања од бојкота органа, до којег је дошло после Инцковог наметања забране негирања геноцида. Додиков саветник Радован Ковачевић, пак, уверава да опозиција тражи „длаку у јајету”. Каже да је Додик заправо рекао оно што већина грађана мисли, то јест „или ћемо доћи до решења у којем ће РС бити поштована, или нећемо остати у БиХ”, те подсећа да је небројено пута досад речено да је минимум на који РС пристаје „изворни Дејтон”.

Истовремено, криза настала због наметања решења и даље се усложњава, јер се шири списак представника из РС које бојкотују рад институција. Како су јавили медији, Влада РС је обавестила представнике свих министарстава и ентитетских установа и институција да прекину учешће у састанцима, комисијама, радним телима који су организовани на нивоу БиХ. Претходно су чланови РС у групи која припрема реформу изборног законодавства изјавили да је и њихов рад замрзнут после одлуке свих српских партија, које су закључиле да „нема услова за доношење одлука у Председништву БиХ, Савету министара и парламенту БиХ”. Амерички експерт за безбедност Стивен Мејер и члан Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији 1992–1995. године, рекао је да Инцков закон „може да доведе до независности РС”. Он је за бањалучке медије изјавио да је Српска предузела исправну акцију – одбацила је антидемократски „Инцков закон” који је БиХ удаљио од помирења, и повукла се из доношења одлука у заједничким институцијама БиХ, чиме је изнела низ аргумената за слободу говора и демократску власт.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Нови договор који Додик тражи може бити и то да се договоре да ће се убудуће поштовати Дејтонски споразум. Шаровић, Бореновић и Нешић подсећају на З. Кривокапића и Бечића у ЦГ. Чудно је да је Шаровићу, након што му је било забрањено да се бави политиком, опет дозвољено да се обавља јавне функције. Од тада је се много променио. Опозиција као да једва чека да Шмит смени Додика и забрани му обављање јавних дужности.
Филип
Добро дошли у Републику Српску

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.