Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Напади на СПЦ и шта стоји иза тога

Сви они који би желели да сведу Србе и Србију на Београдски пашалук, поред институција српске државе, виде и у Српској цркви кочницу за такав план. Сви они који би желели да српски народ у Босни и Херцеговини одвоје од матице Србије у Српској цркви виде кочницу за тај план. Сви они који би желели да Србе у Црној Гори асимилују у монтенегрине опет у Српској цркви виде главну препреку. Српска црква је проблем и за реализацију великоалбанског пројекaта на Косову и Метохији
(Драган Јевремовић)

Српска православна црква као институција која повезује наш народ у региону и расејању је виђена као последња брана растакању српског националног корпуса, након распада Југославије и формирања нових држава и нација неретко утемељених на идентитетској србофобији. Улога цркве је далеко шира и дубља од простог очувања једног народа и његовог идентитета али је управо ова њена улога запала за око онима који не мисле добро нашем народу и нашој држави. Српска црква је кроз векове тешких искушења и невоља успела не само да опстане, већ и да очува државотворну свест народа која је касније била залог обнове државности и стварања модерне српске државе. И Србија и Црна Гора настају захваљујући Српској цркви и традицији коју је брижљиво неговала. Без Видовдана и косовског опредељења као велике поруке коју је кроз векове проносила црква не би било ни Карађорђа ни Његоша а то значи ни Србије и Црне Горе какве познајемо.

Ова историјска заслуга СПЦ за очување народа је у данашње време постала њен главни крст. Сви они који би желели да сведу Србе и Србију на Београдски пашалук, поред институција српске државе, виде  и у Српској цркви кочницу за такав план. Сви они који би желели да српски народ у Босни и Херцеговини одвоје од матице Србије у Српској цркви виде кочницу за тај план. Сви они који би желели да Србе у Црној Гори асимилују у монтенегрине опет у Српској цркви виде главну препреку. Српска црква је проблем и за реализацију великоалбанског пројекта на Косову и Метохији. Српска црква је проблем и за сепаратисте у Војводини. Српска црква је проблем и за аутошовинисте у Београду. Српска црква је проблем и за екстремне хрватске националисте којима није довољно што су створили етнички чисту државу, једину такву у ЕУ, већ морају и да се обрачунају са Српском црквом која сведочи о некадашњем постојању Срба на просторима Хрватске. И коначно и најбесмисленије Српска црква је постала мета и појединим активистима еколошког покрета јер јој је враћена њена имовина на Фрушкој гори. Тако се Српска црква нашла на удару више фактора одједном и то наравно није случајно.

Готово су свакодневни медијски натписи у којима се критикује Српска црква, најчешће без аргумената, субјективно, идеолошки, острашћено, таблоидно и злонамерно, како у „домаћим”, тако и у медијима у региону. Но колико год су ови напади били упорни, бескрупулозни и подли с друге стране њихов ефекат у народу није велик. Поверење које Српска црква ужива у народу је и даље на веома високом нивоу. Посебно радује то што све више младих на друштвеним мрежама управо стаје у одбрану Српске цркве, схватајући вредност ове наше институције и њен значај. Кроз интернет културу комуникације млади хируршки прецизно сасецају све бесмислене нападе на нашу цркву и нашу традицију.

Последња таква акција је апел којим се позива ни мање ни више но Америка и ЕУ да хитно спрече заказану церемонију устоличења изабраног митрополита Јоаникија, 5. септембра у Цетињском манастиру. Откуд људи који се декларишу као атеисти или припадници других вера налазе за право да се мешају у унутрашња питања СПЦ. Они у овом апелу тврде да је овом церемонијом „мир у Црној Гори драматично угрожен”. Не само то већ тврде да је Влада Црне Горе „инструмент мрачних циљева великосрпске политике” која је наравно одговорна за сва зла која су се десила деведесетих. Сматрају да би најављено устоличење митрополита СПЦ у Цетињском манастиру упркос како тврде „противљењу већине грађана Цетиња” представљало „симболички покоравање Црне Горе великосрпској политици и уништило мир и сигурност грађана”. Шта рећи на ову гомилу глупости и клевета осим да су глупости и клевете које очигледно неко подржава и финансира са циљем да науди СПЦ и држави Србији.

Иако се овим чином ни у чему не крши црквена и народна традиција устоличења митрополита на Цетињу кампања против СПЦ је добила размере хистерије у делу медија и међу политичарима бивше власти. Чак су организовали и протесте на које је дошло једва  хиљаду људи.

Овде видимо и позадину агресивног напада на СПЦ у виду измишљене „великосрпске политике” само да не би на устоличењу дошли патријарх српски Порфирије и евентуално председник Србије Александар Вучић. Таква демонстрација јединства СПЦ и Срба смета очигледно свима и зато таква агресивна кампања и у Подгорици, Цетињу али и у Београду. А то је и најбољи знак да је правац којим иде СПЦ под вођством патријарха Порфирија и којим иде Србија под вођством председника Вучића прави пут. А то значи политика очувања националног и духовног идентитета и синергије у односима државе и цркве.

Није ово први пут у нашој историји да се покушава укаљати углед Српске цркве и српске државе. Вероватно ни последњи пут. Српска црква дели судбину свог народа али је на нама да препознамо све те негативне активности и да пружимо максималну подршку тој нашој древној институцији јер чувајући њу чувамо заправо себе.

Градоначелник Новог Сада и потпредседник Српске напредне странке

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Crkva mi nije ubedljiva, bas kao i nauka, a nemam nista ni porotiv nauke ni protiv crkve.
Dragomir Olujić Oluja
Naprosto “istorijska zasluga SPC za očuvanje naroda” ne postoji (SPC je osnovana 1920), a “Vidovdan” i “kosovsko opredeljenje” su mitovi proizvedeni (u nekoliko varijanti) u 19. veku, i nemaju nikakve veze sa postojanjem/opstajanjem Srbije i Crne Gore! Istorijska je činjenica da nijedna crkva bilo gde, pa i crkva na teritirijama današnjih Srbije i Crne Gore, nikada nije bila za narod, uz narod – sve crkve su uvek bile uz vlasti (i okupacione, i kvislinške…) i protiv naroda!...
Petar,Zagreb.
@ Дискусија! Не само Срби него и Хрвати у 19ст.борили су се за нац. ослобоџење. Мој праџед као и многи Далматунци прешао је у БиХ када је био херцеговачки устанак,а џед је утекао К.Николи и борија се под Скадром у 1.Балк.рату за слободу српства како је у прогласу навео К.Никола. И као многи завршио у логору 1914г.Логори су били пуни Срба и и Хрвата у К.У.Кмонарх.( из БиХ и Далм.). И ви то тумачите као експанзију. А ја не. Сви народи у Ј.су напредовали. Види-Буг,Рум,Гр...нестели народи и мањине.
Lu
[email protected] oko listopada, svi slavenski narodi od Baltika do Jadrana imaju slične nazive za mjesece u godini kojima opisuju promjene u godišnjim dobima ili poljoprivredne aktivnosti koje su obavljaju u tom dijelu godine. S time da su Srbi te nazive zaboravili. Česi, Poljaci i Ukrajinci naprimjer isto imaju listopad u svojem jeziku.
sasas
bas bi voleo da razumem sta zelite reci? U to vreme Dalmatinac je bio Srbin ili Srbin Katolik pa i nije cudo da je vas Deda isao u rat. Sta bi se desilo Crnom Gorom da se dozvoli kidanje Srpskog identiteta pokazuje upravo Dalmacija lepo, postalo bi katolicko i srbomrzacko leglo. Nekada je srpski bilo reci mesec Listopad, ali razne akcije razvodnjavanja Srpstva su dovele do toga da Srbi neznaju ko su, srecom to se munjevito menja.Seticemo se mi jos mnogo toga.
LaCosta
SPC je poslednja linija odbrane srpskog identideta i njenim slamanjem bi se konacno slomio ceo srpski narod. Ovako, dok postoji SPC postoji i mogucnost ponovnog srpskog ujedinjenja i poraza germanske politike na Balkanu.
Леон Давидович
@ Diskusija Није важно где је Стбија била присутна већ је важно где су Срби и СПЦ били присутни, а подле 20. века нема их у многим областима. Зар Католичка црква није допринела да се многи назову Хрватима, а раније се нису тако звали ? Погрешно је поистоветити нацију и религију. Неко може припадати некој нацији а да не припада већинској религији те нације. Исто тако некој религији ( у ужем смислу цркви) може припадати припадник било које нације на свету.
Diskusija
Ne, vjerovali ili ne, ali Katolička crkva u Hrvatskoj nije oduvijek bila uz hrvatstvo. Dat ću vam primjer iz života mojih predaka. Pradjed moje majke izbačen je iz katoličkog sjemeništa krajem 19. st. jer je na izborima glasovao za prohrvatsku Narodnu stranku iako mu je striktno naloženo da glasa za proaustrijske stranke. Katolička crkva u Hrvatskoj je stoga bila uz Beč, nikakva tajna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.