Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Угрожена трећина свих врста дрвећа у свету

Чак и распрострањено дрвеће као магнолије спадају у најугроженије врсте (Pixabay)

Око трећине свих врста дрвећа у свету је под претњом нестајања, показује извештај објављен данас који упозорава да би климатске промене могле да угрозе целе шумске екосистеме.

Студију о „Стању дрвећа у свету” координисао је  „Botanical gardens conservation international” (BGCI), који окупља ботаничке баште и стручњаке Међународне уније за очување природе (IUCN).

Студија је урађена на 58.497 врста дрвећа. Закључено је да је 30 одсто (17.500) под претњом изумирања, а још седам одсто је „могуће под претњом”.

Чак и распрострањено дрвеће као магнолије спадају у најугроженије врсте, а нису поштеђени ни храст, ни јавор, ни ебановина.

Недостају подаци о процени 21 одсто врста, а нешто више од 40 одсто се сматра да нису више у опасности.

Експлоатација шума и сеча шума да би се направио простор за пољопривреду или узгој стоке представљају највећу претњу за дрвеће.

Сматра се да су укупно 142 врсте нестале, а да је 440 врста на путу да нестане и да мање од 50 врста дрвећа постоји у дивљем стању у свету.

„Бројне врсте су на ивици нестајања, неке имају само по један живи примерак”, рекао је Жан-Кристоф Вие, генерални директор фондације Франклинија, са седиштем у Швајцарској, приликом представљања извештаја.

Он је рекао да је и даље шокантан ниво уклањања шума, иако дрвеће игра виталну улогу у природи, пружа станиште за бројне биљне и животињске врсте, апсорбује угљен диоксид и даје састојке за неке лекове.

Бразил који има велики део амазонске тропске шуме има највише врста дрвећа (8.847) и највећи број угрожених врста (1.788), као последица интензивне пољопривреде.

Али пропорционално, највећи удео угрожених врста је у тропским областима Африке, посебно у Мадагаскару и на Маурицијусу где је 59 односно 57 одсто врста у опасности.

Баобаб у Мадагаскару  (Фото Википедија)

У Мадагаскару културни значај баобаба (adanisonia grandidieri), који може да живи око 2.000 година, није заштићен од пожара, пољопривреде, или превеликог коришћења коре, или плодова.

„Врсте дрвећа које су еволуирале милионима година прилагођавајући се климатским променама, не могу да преживе лавину људских претњи”, упозорио је Жан-Кристоф Вие, преноси Бета.

Он се питао у којој мери људима недостаје далековидост да дозволе да се изгубе врсте дрвећа од којих су зависна друштва широм света еколошки и економски.

У извештају се указује и на домино ефекат тог уништења дрвећа. Као пример даје милион хектара смреке на Аљасци и око 10 милиона хектара борова у Британској Колумбији.

Шумски екосистеми могу да нестану када су изложени бројним претњама, као што су пожари, експлоатација шума и распарчавање станишта што може да доведе до нагле еколошке промене, наводи се у извештају.

„Климатске промене имају потенцијал да постану главни разлог уништавања у већини ако не и у свим шумским екосистемима”, наводи се у извештају.

Климатско загревање тако директно угрожава више од хиљаду врста, мења њихово станиште, повећава ризике од невремена, поплава, пожара или болести. ;

Вие сматра да је рестаурација шума најбољи начин борбе против климатских промена.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Са дрвећем је као и са србским језиком, сви их као бране, а секу немилици, или србски језик, сви би да га чувају, али на адекватан начин, имплементацијом оригиналног вокабулара, или још фреквентније, аплицирањем симплификованих граматичких форми.
Boris
@Боро Vi isto ucestvujete u "sjeci" jezika, tim posrBljavanjem nekih pojmova...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.