Више новца у кампањи и веће присуство у медијима

Веће присуство опозиције у телевизијама са националном фреквенцијом, више новца из републичке касе за партије у кампањи и мањи број потписа за изборну листу за мањинске странке су неки од предлога које ће власт највероватније испунити да би се унапредили изборни услови. О овим, али и другим могућим решењима биће говора на данашњој седници међустраначког дијалога без странаца, а најављено  је  да ће њој присуствовати и лидер СНС-а Александар Вучић, као и председници опозиционих партија које не захтевају учешће страних посредника.

Председник Скупштине Србије и лидер СПС-а Ивица Дачић каже да ће се данас конкретно знати шта је власт прихватила. Каже да желе да покажу отвореност и добру политичку вољу и „да избију из руку” сваки алиби за неучествовање на изборима правдајући се лошим изборним условима, а у ствари, како каже, скривајући своје слабе изборне резултате. Предлози ће бити представљени данас, у истом дану када се очекује да и европарламентарци дају своје сугестије о унапређењу изборног процеса, на другом колосеку дијалога.

Протеклих месеци неки лидери опозиције су тражили да се одвоје избори и да грађани Србије у различитим терминима изађу на председничке, парламентарне и београдске изборе. Овај захтев није прихваћен и, како сазнајемо, председнички и избори за Скупштину града Београда, као и извесни ванредни парламентарни избори биће одржани у истом дану, највероватније почетком априла. Не постоји правна могућност да се председнички и београдски избори одложе, а само теоријска могућност постоји да се одрже раније и то у случају да, рецимо, Вучић поднесе оставку или да до октобра буде распуштена Скупштина града Београда.

Покрет Двери током дијалога је тражио да се одрже и избори у Војводини и у свим општинама, јер, како је навео Бошко Обрадовић, у већини локалних средина парламенти су једностраначки. Његов предлог одбацили су радикали који су на састанку навели да нема потребе за ванредним покрајинским и локалним изборима.

Ни други захтев опозиције да носилац изборне листе на локалу буде онај ко има ту пребивалиште, а да на републичкој листи буде особа која се кандидује за место премијера такође неће бити прихваћен. Законом је јасно прописано да свако има право да буде биран и да бира и нико никоме не може да забрани кога ће одредити да буде носилац изборне листе. То значи да ће и убудуће председник СНС-а Александар Вучић, али и лидери опозиције Драган Ђилас, Борис Тадић или Вук Јеремић бити носиоци изборне листе на предстојећим изборима. Овај захтев је иначе на једном од састанака ових партија са властима званично изнела лидер покрета Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, али, како „Политика” сазнаје, нико из опозиције га није подржао.

Опозиционе партије које су имале двадесетак састанака са властима, износиле су предлоге на четири теме – медији, општа правила изборног поступка, изборни дан – гласање, утврђивање резултата гласања и заштита изборног права и финансирање изборне кампање и спречавање злоупотреба јавних ресурса у изборној кампањи. Све партије су дале велики број предлога, а занимљиво је да су разлике између опозиционих партија веће него између власти и опозиције.

На тему медија покрет Доста је било је тражио да се дефинишу квоте заступљености релевантних опција у односу на тренутну политичку снагу, на шта је заменик председника СРС-а Александар Шешељ тражио „да ни у једном од закључака не би требало да се нађе било какво истраживање, ни истраживање јавног мњења, ни истраживање Републичког завода за статистику”. Милица Ђурђевић Стаменковски је, рецимо, тражила да се до првих истраживања руководи начелом једнаке заступљености свих присутних, јер истраживања јавног мњења која би требало да буду на јесен су мало доцкан и остављају вакуум у коме би телевизије могле да потраже изговор за одсуство опозиције у емисијама.

Како незванично сазнаје „Политика”, власт сматра да је нема функционерске кампање, односно да је редован посао председника републике, Владе Србије и министара да обилазе градове и да се на лицу места увере шта је конкретно урађено. Захтеви опозиције да буде формирано координационо надзорно тело за спровођење избора, као и да се формира мешовити професионално-страначки састав бирачког одбора, такође неће бити прихваћени.

Двери су тражиле да се објављују привремени резултати избора на веб сајту РИК-а у року од 24 сата од затварања бирачких места и да се на истом месту објављују приговори из свих записника са избора у најкраћем року. Опозиционе странке нису прихватиле ни предлог Двери да се смањи број бирачких места тако што би садашња два или три бирачка места постала једно, па се могло чути да не може да се смањује број бирачких места, док је Шешељ рекао да би у градовима где људи деценијама гласају на једном бирачком месту то довело до велике конфузије.

Опозиција тражи да више новца из републичког буџета буде издвојено за политичке партије у изборној кампањи и овај захтев ће највероватније бити испуњен. Тако су Двери тражиле да се финансирају и партије које нису прешле цензус, што није прихватила ниједна опозициона партија, а Саша Радуловић из ДЈБ сматра да би то створило навалу малих листа које би се бориле да добију ова средстава.

Власт је предложила да се подела финансијских средстава обави тако што би се 20 одсто новца делило свим странкама пре изласка на биралишта, а 80 одсто после избора, пропорционално освојеним мандатима у скупштини, односно странкама које су прешле цензус. Доста је било је инсистирао да се 50 одсто тог новца дели свим странкама током кампање, а 50 одсто после избора онима који су ушли у парламент. Могуће да је да дође до помака и да партије добију до 35 одсто пре избора, а 65 процената после, ако пређу цензус.

Занимљиво је да су Двери тражиле да се уведе законска забрана коришћења средстава за финансирање редовног рада партија за изборну кампању, што су категорично одбацили Заветници и радикали. Није прошао ни захтев Двери да се ограниче средства на милион евра у динарској противвредности за изборну кампању.Антрфиле

Јаснија правила и мање потписа за странке мањина

Да би се спречило изигравање закона тако што би неки људи себе прогласили за припаднике било које националне мањине и самим тим тражили да њихова изборна листа има мањи број гласова за улазак у Скупштину Србије, Саша Радуловић тражи да се прецизно дефинишу које су странке националних мањина. Странка правде и помирења Муамера Зукорлића је тим поводом тражила да се спречи регистровање као странака националних мањина уколико то нису биле током регистрације. Његов захтев да се смањи број потписа са 10.000 на 5.000 је прихватио Савез војвођанских Мађара и он ће бити прихваћен. Зукорлић је тражио да мањине имају право да са три посланика формирају свој посланички клуб и да се партијама које представљају националне заједнице омогући да имају своје представнике у РИК-у без обзира на то да ли имају свој посланички клуб или не. Једногласно је закључено да у називу изборне листе мора да се нагласи чије интересе националне мањине заступају.Антрфиле

Стаматовић тражио камере, Двери стране посматраче, а ДЈБ електронско гласање

Опозиција је дала више предлога како унапредити рад бирачких одбора. Тако је Здрава Србија Милана Стаматовића тражила да на изборним местима буду инсталиране камере које би пратиле рад бирачких одбора и снимале евентуалне неправилности у раду. Њихов предлог прихватили су радикали и Двери који су тражили да буде спроведено видео и аудио-снимање на сваком бирачком месту. Занимљиво је да су Двери тражиле да се омогући невладиним организацијама и страним посматрачима да учествују у току целог изборног процеса, укључујући и техничко присуство приликом бројања гласова. Дверјани су тражили и да се спречи постојање паралелних бирачких спискова што на бирачком месту што испред њега, на шта му је одговорено да су паралелни бирачки спискови забрањени и да је то регулисано правилима. Покрет Доста је било је тражио да буде омогућено и електронско гласање, као и могућност да сваки грађанин може да провери да ли забележно да ли је гласао. Овај покрет је тражио и да се РИК обавеже да организује скенирање свих извода из бирачког списка.