Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Литије су изгледа поново неопходне

Као нови, асимиловани члан клуба НАТО агресора на Србију, Црна Гора је згазила трагове државне политике Његоша и других великана српске историје Црне Горе

Као резултат непрекидних, масовних, мирних православних литија изгледало је да ће се унутрашње тензије у Црној Гори смирити потписивањем Темељног уговора са СПЦ и устоличењем у Цетињском манастиру 5. септембра митрополита Јоаникија, кога је Сабор СПЦ именовао уместо покојног црногорско-приморског митрополита Амфилохија. Нажалост,  новинске агенције наводе да су организатори протеста у Цетињу најавили „како ће са протеста бити упућена порука да је неприхватљива церемонија устоличења Јоаникија у Цетињском манастиру због негаторског односа СПЦ према црногорској нацији, језику и држави. Актуелна опозиција предвођена Демократском партијом социјалиста Мила Ђукановића и црногорске патриотске организације недељама позивају СПЦ да устоличење Јоаникија обави у другом граду и верском објекту ван Цетињског манастира”. Очигледно је да следи нова етапа унутрашњих сукоба у Црној Гори и да су православне литије изгледа поново неопходне како би се мир вратио у ову државу.

Црна Гора је заборавила порекло и идентитет, своје свеце и завете, јунаке и проливену крв за слободу свог народа,  своје корене и светиње. Када друга српска држава, самостална Црна Гора, зарад чланске карте у НАТО, 9. 10. 2008. призна независност побуњене и противправно отцепљене српске аутономне покрајине Косово и Метохија и отвори амбасаду у Приштини, то може да се сматра поништавањем сопственог порекла и  легендарног чојства. Поготову што је Метохија, коју су тиме продали и предали у руке Арнаутима, била део средњовековне државе Црне Горе.

Да ли постоји и даље црногорско вређање свог српског порекла? То је урадила Скупштина Црне Горе усвајајући тзв. Резолуцију о геноциду у Сребреници. Као нови, асимиловани члан клуба НАТО агресора на Србију, Црна Гора је згазила трагове државне политике Његоша и других великана српске историје Црне Горе. Резолуцију о геноциду у Сребреници, коју је иначе одбацио Савет безбедности УН (предложила је Велика Британија), коју није усвојила ни Скупштина Босне и Херцеговине, усваја Скупштина Црне Горе, на шегртском курсу у НАТО-у. То је прави шамар за Србе, српски народ изван матице, за Републику Српску и атак на српски идентитет и понос. Да ли је Скупштина Црне Горе, раније усвојила резолуцију са осудом  НАТО бомбардовања СРЈ 1999, чији је део и сама била, када су страдали бројни грађани, објекти и инфраструктура те новопримљене чланице НАТО-а? Наравно да није, чиме је опростила агресорима и убицама преко 3.000 српских грађана, од којих и 78 деце. Знамо да ће чланице НАТО-а, вероватно, помоћи отплату црногорског дуга Кини од око 500 милиона евра за израду путне инфраструктуре. Без тога би ова нова чланица НАТО-а остала без своје јадранске обале на име отплате доспелог дуга. Уступак је морао да се учини западним спонзорима, како би се онемогућило иступање Републике Српске из БиХ или њено укидање, односно драстична промена Дејтонског споразума.

Шта даље можемо очекивати од власти у некадашњој српској држави Црној Гори? Да Србији уведу санкције, као земљи која не жели да призна отимање трећине своје територије, колевке српства и православља, Пећке патријаршије – седишта Српске православне цркве, Високих Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке, старе престонице и седишта Богословије у Призрену и осталих светиња и гробова палих за очување ове свете српске земље.  Да ли то значи да је Црна Гора, земља порекла првих жупана српске државе, великих умова и државника који су се поносили што су Срби, постала непријатељска земља Републике Србије и Републике Српске, на које овом резолуцијом директно удара?

Да ли је бившим и садашњим властодршцима у Црној Гори ишчилило из памћења да су, у време насилног растурања СФРЈ, ратовали и бомбардовали Дубровник и друге пунктове и бранили се од насилника, али и 1999. учествовали у одбрани од напада НАТО-а на СРЈ ? Да ли је уласком у НАТО избрисана сва њихова кривица и сада је, уз добро владање, само потребно да осуде Србе из Србије и Републике Српске и тиме сперу своје претходне грехове? Тужна је ово судбина земље у којој изгледа више нема чојства и јунаштва, већ само сервилности према господарима рата у данашњем свету.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Danilo vladika
Crna Gora nikad nije bila 2. srpska država a neće ni biti.
Раде Ковачевић
Масовне и мирне православне литије одржаваће се у Црној Гори када год комитски Црногорци крену да антагонистички укидају српски народ у Црној Гори, српски језик, Српску православну цркву, српску традицију и српску историју у Црној Гори. Политичари српске етничке провинијенције у Црној Гори, међутим, бориће се за колективна и индивидуална људска права српског народа у Црној Гори свим легалним политичким и правним средствима, као што се то чини када је потребно и у свакој другој држави у свету.
Раде Ковачевић
Масовне и мирне православне литије одржаваће се у Црној Гори када год комитски Црногораци крену да антагонистички укидају српски народ у Цној Гори, српски језик, Српску православну цркву, српску традицију и српску историју у Црној Гори. Политичари српске етничке провијенције у Црној Гори, међутим, бориће се за колективна и индивидуална људска права српског народа У Црној Гори свим легалним политичким и правним средствима, као што се то чини када је потребно и у свакој другој држави у свету.
qwe
"Поготову што је Метохија, коју су тиме продали и предали у руке Арнаутима, била део средњовековне државе Црне Горе" Metohija je bila u sastavu CG od 1912. do 1915., odnosno kapitulacije CG i njenog pripajanja Austrougarskoj dvojnoj monarhiji. CG je postojala ili kao oblast koju okupatori nisu smatrali vrednom okupacije ili kao nesto sto je Srbija mogla/htela da hrani i brani. Danas nije ni jedno ni drugo, pa je tu i kraj njenog postojanja.
Jorge
Otkud podatak o 3000 žrtava NATO akcije na YU? Vrlo čudno. Autor prigovara Crnogorcima na stidu zbog bombariranja Dubrovnika. U tome i jeste problem... Neki se toga stide, a neki i danas misle da je to bilo razmjerno i neophodno. Naravno da su ovi drugi u debeloj zabludi i trebali bi se prestati hraniti sramotom iz devedesetih.
češnjak
Zanimljivo je to. U Srbiji svako malo neko dovodi u pitanje broj žrtava u Srebrenici, a Srbija još uvijek nije u stanju napraviti tačan popis sa godištem i mjestom smrti žrtava NATO bombardovanja.
Нада Латиновић
[email protected] НАТО акција? Добро да нисте написали - радна акција. Какав еуфемизам/ублажавање/. Још се чудите броју од 3000 жртава приликом бомбардовања СРЈ од стране 19 земаља НАТО пакта. Посредно, има хиљаде жртава од последица осиромашеног уранијума и других супстанци којима су гађали одређене делове Србије, највише на КиМ. Шиптари умиру и дижу споменике Американцима. Какав апсурд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.