Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДАРНОГ КОМПОЗИТОРА МИКИСА ТЕОДОРАКИСА

Борац за правду и слободу

Аутор музике за филм „Грк Зорба”, човек који је 1999. дигао глас за Србију, оставио је за својих 96 година живота огромно музичко наслеђе које је свету приближило грчку музику
Микис Теодоракис (Фото EPA/Simela Pantzartzi)

Од нашег дописника

Атина – Отишао је творац „Грка Зорбе”, Микис Теодоракис, легендарни грчки музичар и велики борац за правду и слободу, политичар бритког ума и оштрог језика, човек који је повезан с најважнијим моментима грчке историје...

Човек који је са концерта и милионског митинга у Атини, на тргу Синтагма 1999, организованог у знак подршке Србији против бомбардовања НАТО-а, храбро поручио свету: „Срамите се због Србије!”

Теодоракис је за својих 96 година живота оставио огромно музичко наслеђе које је свету приближило грчку музику. Био је свестрани уметник, писао је симфонијску, оперску, балетску и камерну музику, ораторије, музику за позориште, филм, али и народну музику по чијим се првим тактовима, као по сиртакију из филма „Грк Зорба”, увек знало – аутор је Теодоракис. Музика за филм „Грк Зорба” са маестралним Ентонијем Квином у главној улози донела му је 1960. године светску славу. Овај енергичан, невероватан сиртаки, инспирисан старим критским националним традиционалним плесом и одигран на каменитој морској обали, својеврсна је ода животу, али и дерту, која је тако постала попут националне химне. Нови Сад је 2004. Микиса Теодоракиса прогласио почасним грађанином јер је, поклонивши Српском народном позоришту права за извођење балета „Грк Зорба”, знатно допринео афирмацији Новог Сада као града културе.

Рођен је на острву Хиос 29. јула 1925. године, а његова опчињеност музиком датира из раног детињства, када је написао прве песме. Са 17 година одржао је први концерт на Пелопонезу, затим се школовао и завршио Атински конзерваторијум. У Паризу студира музичку анализу и дириговање, компонује и осваја међународна признања, његову мелодију за филм „Ханимун” у свој репертоар уврстио је и састав „Битлси”, његове песме пева Едит Пјаф, развија концепт „метасимфонијске музике”, композиција у којима се мешају симфонијски елементи и популарна музика, као и западни симфонијски оркестар и грчки народни инструменти.

Био је политички активан, члан покрета отпора током Другог светског рата. За време грађанског рата (1947–1949) био је на страни левице, покрету отпора поново се придружио за време војне хунте (1967–1974), када је био у затвору, у логору, прогнан, а његова музика забрањена у Грчкој... Захваљујући Међународном покрету солидарности, на чијем су челу били истакнути музичари, дозвољено му је да оде у изгнанство у Француску, где је дуго боловао од туберкулозе, али и наставио борбу за свргавање „режима црних пуковника”. Одржао је стотине концерата као део своје борбе за повратак демократије у Грчкој. Током егзила у Паризу компоновао је „Акион ести”, „Канто генерал” и „Песму мртве браће”, и у домовину се враћа 1974.

Сматра се највећим грчким композитором, који је иза себе оставио више од хиљаду дела. Поред музике за филмове „Грк Зорба”, „З” и „Серпико”, компоновао је за многе грчке певаче који су управо захваљујући њему стекли славу. Писао је симфонијску музику, написао три опере, лирске трагедије „Медеја”, „Електра” и „Антигона” и 2002. употпунио их својом последњом опером „Лисистрата”.

(EPA/Katerina Mavrona)

Био је посланик, министар, комуниста, конзервативац и социјалиста... После изгнанства и повратка у Грчку почиње да се бави политиком и постаје посланик комуниста. Међутим, није му се допала оријентација партије потпуно окренуте СССР-у и утицају Москве, те је одлучио да се повуче. Ипак, после толико година које су их делиле, у свом недавном писму лидеру Комунистичке партије Грчке Димитрису Куцубасу, поручио је да је најбоље, најјаче и најзрелије године провео под заставом партије и да овај свет жели да напусти као комуниста.

После неслагања с комунистима, прешао је у редове конзервативаца и постао њихов посланик и министар, да би, када га је и ова партија разочарала, одлучио да пређе у редове социјалиста.

Када је Алексис Ципрас победио на изборима 2015, дао му је подршку, али га је врло брзо оштро критиковао због пристанка на оштре мере штедње, после чега су прекинули све односе.

Није се либио да критикује ни потезе Мицотакисове владе, којој је оштро замерио што је у време пандемије заборавила да дотацијама подржи музичаре који су изгубили посао.

Последњих година овај музичар, висок готово два метра, отац двоје деце и дека четворо унучади, био је лошег здравственог стања, није јавно наступао, али је остао присутан у јавном животу. Из свог дома подно Акропоља будно је пратио све што се дешавало у Грчкој, а његово мишљење је за многе политичаре и јавне личности до последњег дана остало пресудно важно.

Поводом смрти легендарног музичара у Грчкој проглашена је тродневна жалост, а према последњој жељи Теодоракис ће бити сахрањен у Ханији, на Криту .

Mikis Teodorakis (EPA Orestis Panagiotou)

Београде, данас певамо за тебе

На милионском митингу у Атини 26. априла 1999. године Микис Теодоракис говор је почео речима да је у „Вашингтону потписана смртна пресуда међународном праву”.

„У Вашингтону је потписан закон џунгле и права јачег. САД заједно са европским земљама сада могу да суде, пресуђују и кажњавају све оне који мисле и не уклапају се у њихове планове. Ново ледено доба долази”, рекао је Теодоракис окупљеним Грцима и подсетио да је, када је бомбардовање почело, изјавио да су „међународни злочини и убиства које ’велики’ помињу само изговори, да они не хају за разговоре и споразумно проналажење решења, већ да им је главни циљ да Југославију претворе у спржену земљу, што ће и учинити уколико не наиђу на отпор. Желе да претворе Србију у пустош, пустињу пепела и крви, да би је могли показати наредним жртвама и рећи: погледајте шта ће вам се десити ако се не покорите”.

Уз громогласни аплауз Теодоракис је поручио: „Ми, Грци морамо бити поносни јер смо једини који уједињени кажемо: ’Не варваризму!’ Стојимо поред жртава, наше српске браће, и желимо да наша песма надјача звук сирена и фијук ракета. Певамо из свег гласа да нас сви чују, да нас чује Европа, која је, чини се, глува и слепа. Будите храбри, истина је на вашој страни. Београде, данас певамо за тебе”, ускликнуо је Теодоракис, а његове речи дочекали су френетични аплаузи окупљеног народа међу којим су се вијориле грчке и српске заставе.

Снага музике и борбе Микиса Теодоракиса

Музика има снагу у политичком смислу, али ја никада нисам правио ангажовану музику. Познато је да она може да изрази осећања слободе, љубави, демократије и у томе је њена снага... Остаје нам да не изгубимо сопствене корене, културну традицију и историјско сећање. Мој Грк Зорба је верник слободе, говорио је Микис Теодоракис, славни грчки композитор, приликом доласка у Београд, одмах после бомбардовања у јуну 1999.

Поред охрабрења и концерата који су планирани, донео је хуманитарну помоћ у виду 15 тона хране и лекова. На његову чувену музику из филма „Грк Зорба” код нас је 1994. кореограф Крунислав Симић поставио истоимени балет на сцени СНП-а у Новом Саду, који је и даље на репертоару.

Захваљујући Београдском фестивалу игре 2006, наша публика је могла да види и балетски спектакл „Канто Генерал”, на изванредну Теодоракисову музику, насталу по стиховима Пабла Неруде, у кореографији Реј Бара и извођењу ансамбла Атинског балета. Планирано је било да те године Микис Теодоракис буде уважени гост фестивала, али је због нарушеног здравља уместо њега дошла његова кћерка Маргарита. Он се публици обратио путем видео-линка када је, између осталог, рекао:

– Моја жалост је огромна јер сам се искрено надао да ћу још једном видети прелепи Београд и моје пријатеље. Истовремено сам бескрајно срећан што ће моју музику дочекати српски народ и публика фестивала.

Памте се и његове речи: „Борба је непрекидна, баш као и неправда. Задовољство је свака победа над неправдом.”

Б. Л.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pele
Rođen na Hiosu kao Homer.
Бранислав Станојловић
У комунизму нема ни правде ни слободе!
Nikola Pavlovic
Није ми познато да је нека друга истакнута личност у свету на овакав директан и недвосмислен начин изразила подршку Србији и српском народу током и након страдања 1999. године. Зато би било неопходно да наша држава направи план трајног обележавања сећања на Микиса Теодоракиса (називи улица, концерти, споменици, и сл.). Да лије наша Влада упутила изразе саучешћа Грчкој Влади, породици и народу?
Pele
Handke.
Dalibor
Bog da mu dusu 'prosti! Velikan za zivota!
Бранислав Станојловић
Сумњам! Комуњаре обично иду да се пеку во вјеки вјеков.
Ташко Васиљев
Вечна му слава! Био је један од оних који је песмом ширио људскост. Остаће његова музика да још дуго свира и пева у нашим срцима. Последњи поздрав великом светском композитору из Македоније.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.