Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Парк пријатељства – јединствено наслеђе Самита несврстаних

Прво „дрво мира” засадио је принц Ибрахим Совеил из Саудијске Арабије 3. септембра 1961. године и то се сматра „каменом темељцем” парка. – Као датум званичног формирања узима се 7. септембар када је платан засадио Тито
Крајем марта 2019. године „Зеленило” је реконструисало парк (Фото: ЈКП „Зеленило – Београд”)

Резултат првог Самита несврстаних одржаног у септембру 1961. године у Београду није било само стварање блока земаља чији је циљ био мир и борба против поларизације света, већ и формирање необичног парка – Парка пријатељства. По свом концепту ова зелена оаза код Ушћа, која представља културно добро, јединствена је и данас.

Кроз средину парка протеже се „Алеја мира” са стаблима која су засадили највиши светски државници и истакнути појединци. Парк је потпуно обновљен пре три године, тако да је и сада прави кутак за одмор и кратко упознавање са историјом.

– „Алеја мира” дугачка је 180 метара што уједно представља број земаља које су као свој политички приоритет имале залагање за мир. Сви учесници Прве конференције засадили су исту биљку – платан. Платан је изабран јер је дуговечан, што осликава идеју о успостављању трајног мира у свету. Поред сваког засађеног дрвета постављена је камена плоча са именом државника, земље из које долази, годином сађења и латинским називом дрвета. Саднице платана постављене су на међусобној удаљености од осам метара са идејом да се њихове крошње на одређеној висини споје и тако формирају јединствен зелени низ који је такође носио симболику о повезаности свих народа кроз заједничку идеју – каже Гордана Миљојковић, из ЈКП „Зеленило – Београд”.

Јосип Броз сади свој платан (Фотодокументација „Политике”)

Први од председника који је засадио „дрво мира” био је шеф делегације Саудијске Арабије, принц Ибрахим Совеил. Совеилова садња 3. септембра 1961. године сматра се „каменом темељцем” Парка пријатељства.

Други платан засадио је туниски председник Хабиб Бургиба, а затим су у наредних шест дана трајања конференције државници у парку садили симболе мира. Јосип Броз Тито је као домаћин засадио свој платан 7. септембра и тај датум се сматра званичним почетком формирања Парка пријатељства.

Крајем марта 2019. године „Зеленило” је завршило радове на реконструкцији парка. Простор површине 10,05 хектара је потпуно обновљен, поштујући степен заштите који ужива овај парк (знаменито место, културно добро). Радови су обухватили поправку постојећих застора и обнову травњака уз стазе и платое.

– Старе камене плоче од кречњака замењене су светлосивим и светлоцрвеним гранитним плочама у укупној површини од око 8.000 квадратних метара, а кречњачки ивичњаци новим гранитним у дужини од 1.843 метра. Извршено је неколико мањих промена у односу на стару матрицу парка. На централној алеји отворена је нова зелена површина од 846 квадрата, која постоји у иницијалном пројекту архитекте Милана Палишашког, аутора првонаграђеног архитектонског решења уређења Парка пријатељства. Плато ближи Булевару Николе Тесле спојен је новом стазом са овом улицом, у правцу планиране Филхармоније – каже Миљојковићева.

Нивелисан је и простор око споменика „Вечна ватра” који је подигнут ради постављања подног осветљења, тако да више не постоји степеник ка постаменту. Обновљене су асфалтне стазе од 10.500 квадрата, саниране степенице ка Кеју ослобођења, постављене 24 нове клупе.

Камена обележја испред „стабала мира”, њих 191, издигнута су и очишћена. Засађена је 61 нова „садница мира” уместо оних које су се у међувремену осушиле. На слободним површинама у парку посађена су 62 нова стабла и 3.440 садница декоративног шибља. Обновљен је и травњак на површини од око 19.000 квадрата.

Сада на слободној уређеној површини парка постоји око 200 стабала. Преовладавају платани, али има и других врста дрвећа које су касније у овом парку садили државници и познате личности…

Трајна успомена шефова делегација

У току трајања Прве конференције Парк пријатељства су посетили и оставили трајну успомену шефови делегација: Хасим Џавад (Ирак), Џавахарлал Нехру (Индија), Саиб Салам (Либан), Мухамед Дауа (Авганистан), Фелман Веладе (Боливија), Адем Абдулах Осман (Сомалија), Модибо Кеита (Мали), Кваме Нкрумах (Гана), Макариос (Кипар), Бенхеда (Алжир), Дортикос (Куба), Сиримаво Бандаранаике (Цејлон), Ибрахим Абуд (Судан), Хајле Селасије (Етиопија), Бир Бикрам Мохендра (Непал), Хосе Хоакен (Еквадор), Сејфул Ислам ел Хасан (Јемен), У Ну (Бурма), Нородом Сиханук (Камбоџа), Ахмед Сукарно (Индонезија), Сирил Адула (Конго) и Гамал Абдел Насер (Уједињена Арапска Република).

Мик Џегер посадио сибирски брест

Међу онима који су касније посадили своје дрво у парку је и Ричард Никсон, председник САД. Он је пре 51 годину засадио дрво мечје леске, затим је 1972. године дрво дуглазије засадила краљица Елизабета, годину дана касније брезу је „даровао” Моамер ел Гадафи, либијски вођа. Индира Ганди, (Индија) 1979. године изабрала је липу, а Џими Картер, председник САД, 1980. секвоју. Револуционар Фидел Кастро председник и премијер Кубе, засадио је црвени храст 1986, а Михаил Горбачов, политички вођа СССР-а, 1988 – кедар... Свој „печат” у Парку пријатељства оставили су чувени „Ролингстонси” 2007. предвођени Миком Џегером који је посадио сибирски брест. Садња стабала у овом парку обновљена је у последњих десетак година.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan01
@Branislav: Kenedi kaze: nije pitanje sta je drzava (country) uradila za tebe, nego sta si ti uradio za drzavu (country). Za tvojih 50 godina koje si proveo u izbjeglistvu, komunisti su obnovili ratom porusenu zemlju, izgradili je i od nje napravili srednje razvijenu zemlju. Tito ju je proslavio u svijetu! Recimo, napravljeno je 40 hidro i termo centrala, od Jablanice i Trbovlja do Djedap I i Djerdap II, "Nikole Tesle", i jedna nuklearka. Zato, kad god upalis sijalicu - sjeti se komunista!
Milan01
@Dunwich: sijalica = Edison.
Dunwich
Kad god upalim sijalicu ja se setim Nikole Tesle.
Milan01
Ovo je jedinstven park po broju velikana koji su zasadili drvo kao simbolom mira u svijetu. Uskoro ce u Beograd doci mnogi predstavnici nesvrstanih zemalja da obiljeze 60-tu godisnjicu prve konferencije. To je prilika da im pokazemo park i podsjetimo ih da se i danas kao i onda borimo protiv mjesanja velikih sila u unutrasnja pitanja drugih zemalja, i da nam treba njihova pomoc i solidarnost u ocuvanju teritorijalnog integriteta Srbije. To je 180 zemalja koje po dobru pamte Tita i Jugoslaviju.
Vuk
I ako sam komunistickih pogleda i ideja, moram reci bogu hvala da je nesto nastavljeno iz onog perioda od 50 i kusur godina koji se zeli izbrisati, potisnuti iz secanja. Mozda to i uspe delimicno kod mladih, al kod nas iz tog vremena NIKAD. Duboko verujem da ce jos dobrih dela i ideja iz tog vrememena blagostanja naci svoj put i mesto da zivi i razvija se.
električar
Branislav Stanojlović ... Ti to nazivaš "komunističkim ugnjetavanjem iz tih zločinačkih dana" ... Očigledno da si izgnanstvo zasluženo izdejstvovao ...
Бранислав Станојловић
А ја сам 50 година провео у изгнанству због комунистичког угњетавања Vuče. НЕМА ничега доброг из тих злочиначких дана!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.