Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Несташица меда отвара врата за фалсификате

Из појединих европских земаља већ траже од наших пчелара јефтин мед који може да се продаје по још нижим ценама и да се од њега праве сумњиве мешавине
(Фото Д. Јевремовић)

Погон за прикупљање и пласман домаћег меда „Наш мед” добио је недавно необичан захтев од једне стране фирме. Реч је о компанији из суседне европске земље која је за потребе другог тржишта, такође у ЕУ, затражила од њих што јефтинији мед, који, навели су у понуди, не мора да прође строгу контролу на нуклеарну магнетну резонанцу (НМР). То је анализа коју фалсификатори меда никако до сада нису могли да савладају. Другим речима, мед који не прође НМР није прави, него добар фалсификат.

Како за „Политику” каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије СПОС, погон им је одговорио да нема такав мед на продају и понудио им јефтин цветни мед у коме доминира сунцокрет од 3,9 евра по килограму. Ову опцију нису прихватили.

– Када добијете овакву понуду и то стигне у удружење које тргује искључиво квалитетним медом својих чланова пчелара, то може да значи само једно – да је најновије стање на тржишту меда и несташица која је на помолу, одмах отворила простор за већи промет фалсификата. А ако је тако на европском тржишту, сигурно можемо да рачунамо да ће се то десити и код нас – наводи Живадиновић и додаје да је то позив инспекцијама да на време реагују и појачају контроле.

Да подсетимо, лоша сезона и мања производња довели су до мање понуде меда на светском тржишту, а и код нас. И док је прошле године од пчелара килограм могао да се купи за 900, сада је већ 1.200 динара, док у малопродаји килограм багремовог меда кошта и до 1.900 динара. Добра цена мотивисала је пчеларе да продају робу и извезу све залихе.

Србија, иначе, мед извози у све земље окружења, а највише у Европску унију која је велики потрошач. Све то допринело је да смо већ сада на прагу несташице, али и опасности да би ова намирница поново почела да се фалсификује. Живадиновић напомиње да то није случај само са нашом земљом него и другим чак и тржиштима са врло ригорозним контролама.

– Рецимо Италија је земља у коју се извози много багремовог меда, јер је реч о тржишту које има најстроже стандарде за извоз у ЕУ. Према њиховим прописима, у меду не сме да се нађе ни промил антибиотика, остатака пестицида... У овом тренутку од нас увозе багремов мед по цени од 7,2 евра по килограму, а у једном њиховом маркету ових дана можете да купите овај производ у тегли од килограм по невероватној цени од само 5,99 евра у коју су, на напоменем, урачунати и трошкови паковања, маржа... На декларацији је наведено да је реч о мешавини румунског и кинеског меда – каже наш саговорник из СПОС-а.

Упитан како то објашњава, одговара да чак и на овом тржишту постоје фирме које тргују правим медом, али и оне које мешају кинеске фалсификате са малим количинама правог меда.

– Раде док их не ухвате на делу. Италија често контролише квалитет овог производа, а недавно су обављали анализе присуства посебних алкалоида које стварају биљке које су лековите, али истовремено и отровне, попут, гавеза имеле итд. То су изузетно скупа испитивања и готово да их нико не ради. На таквом тржишту на коме имате софистициране контроле и ригорозна правила увоза, имате и фалсификате – наглашава Живадиновић.

Шта да очекују домаћи купци?

– Скуп мед, пре свега, а квалитет је нешто о чему ћемо, изгледа још дуго разговарати. Погон „Наш мед” и даље не успева да производ који прикупља од домаћих поузданих пчелара стави на рафове овдашњих трговина. За сада се нуди само у „Ароми” и то за 1.499 динара колико је килограм багремовог, док је цветни 999. У другим радњама багремов мед је и 500 динара скупљи, надамо се и да је прави – наводи председник СПОС-а.

Према његовим речима недавно је и у Србији била велика контрола у сарадњи с Интерполом, када је једна компанија чак и затворена. Акција није завршена и нису стигли сви резултати да би се поуздано знало да ли и даље имамо фирме којима је то главни посао.

– Мед је врло једноставан за фалсификовање. Има и оних који глукозно фруктозни сируп без икаквих адитива пакују у тегле и продају као мед. Такав производ је недавно пронађен и у вртићима, што је недопустиво у земљи која има мед чији квалитет препознају широм света – закључује наш саговорник.

У САД-у је на тржишту 76 одсто фалсификованог пчелињег производа

Несташица меда је, подсећа, било и 2015. године, када је на домаћем тржишту и према званичним анализама било највише фалсификата – невероватних 95 одсто. Данас их је три пута мање, али борба и даље траје, како у Србији тако и Европи. У САД-у је на тржишту 76 одсто фалсификованог меда, а у Европи у просеку 10 одсто. Борба против фалсификата ове намирнице која је на другом месту по кривотворењу, после маслиновог уља, не престаје.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
@ Živko Јасно је да су пчеле те које раде, а човек присваја плодове њиховог рада . Истина човек им помаже, прави им кућу, штити их од болести и штеточина, додатно их храни ако немају довољно хране или је пчелар превише опљачкао пчелиње друштво итд.
Zivko
Kao pcelar moram nesto da objasnim. Pcelar aktivno provede u radu 47 dana godisnje ako ima oko 200 kosnica. Ako je godina dobra moze da skupi 4 tone bagrema, proda po 7€ matematika je jasna. I to je jedna pasa a imaju i lipu i suncokret. A svi kukaju i bi da zarade 5 prosecnih plata prakticno sa min truda. A iz licnog iskusva vam kazem da rezijski sat prosecnog pcelara ne prelazi 1€. Ostalo racunajte sami nije tesko. Med bi morao biti dostupan SVAKOME a ne samo onima sa dubokim dzepom!
Zivko
Zivadine sta da kupuje narod kad ti reklamiras da nas med nije za sirotinju( citirane tvoje reci)
Леон Давидович
Фалсификата је било и раније и сама Политика о томе је писала.Нестаица није мотив већ је мотив превара у циљу зараде, а мед је производ који је лако фалсификовати тако да личи на мед, а нема везе са правим пчелњим медом.Замислите колико треба рада пчела да скупе килограм меда, а колико је рада потребно фалсификатору.
Pantić mlađi referent
Biće bolje kad Rio Tinto oslobodi Mačvu od pčela

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.