Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данас истекло важење одредаба Вашингтонског споразума: без новог мораторијума и дијалог губи смисао

Уколико нема поштовања Вашингтонског споразума, треба наставити политику отпризнавања, због чијег успеха су се забринули у неким западним престоницама, каже Зоран Миливојевић
Церемонија потписивања Вашингтонског споразума у Белој кући, 4. септембра 2020. године (Фото Председништво Србије)

Незадовољни што пројекат независно Косово одавно није завршен, спонзори такозване независности јужне српске покрајине још пре око два месеца кренули су у дипломатску офанзиву. Циљ је да што више држава призна лажну државу и на том путу им се налазе Србија, Русија и Кина, али и међународно право. Званични почетак нове дипломатске борбе данас ће означити премијер привремених приштинских институција Албин Курти који ће, после истека мораторијума од годину дана, од борбе за признавање и отпризнавање такозване државе, што је прописано Вашингтонским споразумом, позвати све чланице УН да их признају.

После фијаска у Авганистану, САД је потребан дипломатски успех на међународној сцени и као један од својих приоритета америчка администрација је поставила циљ – да се помогне лажној држави Косову да постане члан неке утицајне међународне организације. На њиховој мети је Унеско где ће до краја године бити одржана скупштина и где ће САД уз помоћ Турске, али и других, пре свега европских савезника, покушати да Приштину извуку из илегале и да је угурају у ову организацију.

Највећа препрека овом циљу је, пре свега, веома озбиљна међународна политика коју води председник Вучић. Не затварајући врата Западу, наша земља чврсто сарађује и са Русијом и са Кином, што се протеклих година показало као добитна комбинација, не само у очувању статуса јужне српске покрајине, већ и током ковид кризе и приликом осавремењавања наше војске. Ова спољнополитичка стратегија подразумева политичку независност и војну неутралност, залагање за мир и стабилност и активан наступ у региону у погледу свих питања и према суседима.

Да би наставак дијалога у Бриселу имао смисла, Београд се залаже да се на још годину дана продужи мораторијум. Упркос најавама да би неке земље могле да признају независност Косова, сигурно је да би број држава које би преиспитале и повукле одлуку о признању Косова био далеко већи у односу на оне које би га признале. Тиме би се број држава које су повукле признање повећао, јер је од 2017. године чак 18 пуноправних чланица УН повукло признање.

„Да би се оснажила српска позиција потребан је активан однос према свим оним државама које подржавају нашу позицију када је реч и о Унеску и Интерполу. Уколико нема поштовања Вашингтонског споразума, треба наставити политику отпризнавања, оне политике које је довела до тога да се због успеха наше дипломатије забрину у неким западним престоницама”, каже дипломата Зоран Миливојевић.

У борби за националне интересе Србија ће имати  отворену подршку Русије и Кине које ће прихватити америчку бачену рукавицу и натезати дипломатски конопац и поводом питања Косова. Очекује се да ће уз помоћ Сергеја Лаврова и разгранате дипломатске мреже Русије већи број држава пре свега Латинске Америке, али и Африке подржати Србију у вези са овим питањем. Због све чешћих неаргументованих напада на Пекинг и грубог мешања у унутрашње ствари Кине, може се очекивати да ће нам овај светски економски џин помоћи. Немерљив је кинески утицај у Азији, али и већем делу држава Африке којима је помогла не само у лековима и заштитној опреми против ковида, већ и у давању новца за важне инфраструктурне пројекте. Недавно је Србија, уз подршку Русије и Кине, водила озбиљну политичку кампању против Косова и постигла низ успеха, што изазива велику нервозу и у Приштини и у Вашингтону.

Зоран Миливојевић каже да ће САД у санирању штете у Авганистану настојати да поврате поверење европских савезника и да ће тежиште ангажмана преко НАТО-а бити пребачено на Пацифик и у Европу. За наш лист каже да се испред њих налазе два незавршена посла, а то су Косово и Босна. Очекује већу динамику са именовањем Ескобара који има задатак да федерализује БиХ и подржи независност Косова и да заокружи евроинтеграције у овом делу Европе. „Фијаско у Авганистану је доказ да је свет мултиполаран, а председник Бајден каже да се завршава ера када је Америка наметала решења. Сигуран сам да директног наметања решења неће бити, већ да ће настојати да иду оним путем који обезбеђују државност кроз признање других држава, признање у оквиру ЕУ, кроз јачање процеса евроатлантских интеграција и чланства Косова у међународним организацијама, са циљем да се на тај начин наметне решење у УН”, каже Миливојевић.

Упркос притисцима и отворено најављеној кампањи за независност Косова, Србија нема разлога да мења своју политику која годинама даје резултате. Наводи да Србија никако не сме да одустане од Бриселског споразума којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина. „Тим поводом никакав уступак ЕУ или САД не сме да се даје, без обзира на аргументе, притиске или обећане уступке по неким другим међународним питањима. То је питање свих питања, јер Србија поштује све потписане споразуме са тежиштем на онима којима су гарант Брисел и међународна заједница. Не долази у обзир никакво одустајање од Резолуције 1244 Савета безбедности УН, што је основ сваке политике везане за КиМ у наредном периоду”, истиче Миливојевић.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је упадљива учесталост упозорења која нам стижу преко „натоизираних медија” и испостава наводних НВО да се САД враћају тамо где су биле пре Трампа и Бајдена, пре свега на Балкан – у Приштину, Подгорицу, Сарајево. „Поручује нам се да предстоји некаква Куртијева ’дипломатска офанзива’ усаглашена са САД, Британијом, Немачком и другим земљама запада, за нова признања и пријем Косова у међународне организације. Све је ’упаковано’ да звучи као претња Србији због тога што наводно одуговлачи да потпише ’свеобухватни, правно обавезујући споразум’ којим би признала независност Косова. Што би Курти тиме кршио Вашингтонски и Бриселски споразум, тумачи се да и није неки аргумент јер је у међувремену постало ноторно да он то чини уз знање или директно охрабрење управо оних којима би се Србија, евентуално, пожалила”, каже за „Политику” Јовановић.

Он наводи да ако се неко враћа, прво треба да процени да ли га место чека. Јер, истина је, како наводи, да је празних простора, поготову у геополитички важним регионима, све мање. Овај искусни дипломата верује да је Србија данас у далеко повољнијој позицији да штити своје интересе на међународном плану, уопште, и посебно у вези са решавањем проблема КиМ и заштитом свог суверенитета и територијалног интегритета, на основу Повеље УН, завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975), међународног права и Резолуције СБ УН 1244.

Турнеја министра спољних послова Николе Селаковића земљама Африке и Блиског истока, позитиван одјек плана да се следећег месеца у Београду обележи 60. годишњица оснивања Покрета несврстаних земаља, уз учешће највиших и високих представника из око 120 земаља (што чини око две трећине чланства УН), несумњиво су допринели активирању значајног позитивног наслеђа у прилог јачању угледа Србије и пријатељског расположења према њеним интересима који су суштински исти или слични са интересима тих земаља, оцењује Јовановић и додаје да је „српска дипломатија интензивирала активности, ојачала традиционална пријатељства и стекла нове пријатеље”.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

glas naroda
Вашингтон. споразум: истекао мораторијум за ne-признаванјe Кosova. U suštini потписани ekonomsko-politički i infrastrukturni глобалистички interesi Amerike, kao i interesi Kosova: medjusobnu diplomatiju i "priznanje" nezavisnosti od Izraela, uključeno i KS u Mini-Šengen (otvoreni Balkan), zakonima SRB priznate kosovske diplome i sertifikati da se zapošljavaju i naseljavaju albanci u SRB (Promet ljudi i usluga) koji će Srbi da idu na Kosovo i AL, nema reciprociteta?). Više štete od koristi!
Stojko pravni ekspert
nepoželjni [email protected] ovo nema veze sa "Bondstilom" treba samo predati zahteve državama KFOR-a čije su vojske bile u sastavu KFOR-a kada je potpisan Kumanovski sporazum da izvrše svoju ugovornu obavezu - povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet na zadatke iz rezolucije 1244 to je prosta stvar predati na šalteru tih država ovaj zahtev a posle može tužba za izvršenje ugovora.Tu zime ni straha nema!
Јован К.
Потписан споразум је правни акт. Ако је једна страна оштећена неизвршавањем обавезе друге стране, има право да тражи да се поштују уговорне обавезе. Одустајање од захтева за поштовање тог права је исто као напуштање права и тумачи се као изгубљено право. Зато је потребно да се такви захтеви уруче, да би било документовано да Србија није одустала од тог свог права.
Nepozeljni komentar
Gos Stojko, ako ste Vi zaista pravni ekspert valjda Vam je jasno da pravo ne stanuje u medjunarodnim odnosima, vec samo vojna sila i to vazi oduvek. Tema nije situacije de iure, vec de facto lose stanje po nas na terenu. Pok preds Milosevic je izgubio KiM, za sada.
Stojko pravni ekspert
nepoželjni [email protected] nepoznavanje prava svakome škodi Trebalo bi da se zatraži izvršenje Kumanovskog sporazuma od država KFOR-a da ispune odredbu ovog ugovora povratak odabranog srpskog osoblja na Kosmet 1000 a to do danas nije izvršeno.
Nepozeljni komentar
Nema snage na nasoj strani da se trazi ispunjenje odredbe tzv Kumanovskog sporazuma o povratku 1000 ljudi na KiM. Vojska SAD je u Bondstilu i sada primaju izbeglice iz Avganistana. Istovremeno mi pregovaramo sa Kurtijem u Briselu. Sve je jasno.
Jovan
Stej di Pratment je naglasio da su za njih vazne i vazece sve odluke tzv Vasingstonskog sporazuma. Dakle imajmo to u vidu .
Јован К.
Тачка која се односи на одустајање од лобирања за признавање, одн. непризнавање лажне државе "Косове" има рок трајања једну годину од датума потписивања Вашингтонског споразума. Тај рок је истекао.
Ivan
"Највећа препрека овом циљу је, пре свега, веома озбиљна међународна политика коју води председник Вучић". Ko vodi spoljnu politiku, Predsednik ili Ministarsvo spoljnih poslova?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.