Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Момчило Г аврић поздравља мајора Стевана Туцовића (Фото Ристо Шуковић)

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”.

„Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам година који је трчао према њима, у чуду су се питали откуд дете на фронту, и то баш у време кад сваког часа мине долећу!? Кад им приђе, упиташе га: – Шта ти, бато, тражиш овде, што не седиш код куће? – Немам ја кућу. Швабе су је запалиле и убиле ми оца, мајку, три сестре и четири брата – једва изговори дечак гушећи се у сузама.

Војници дечака одводе код команданта мајора Стевана Туцовића, који почиње разговор са овим бистрим дететом: – Синко, како се ти зовеш? – Момчило Гаврић. – Одакле си? – Из Трбушнице.

Потом је, често прекидан болним плачем, испричао да га је отац послао код стрица да нађе запрегу јер се спремао да породицу води у збег. Када је у повратку видео да му кућа гори, а Швабе врше покољ његових укућана, бежао је и доспео до положаја на Гучеву. Ратници су знали да је ове злочине и оргијање над цивилним жртвама починила 42. домобранска хрватска дивизија, познатија под именом „Вражја дивизија”.

– Куда си сад кренуо? – Пошао сам да пронађем војску, да ми дају један топ. – А што ће ти топ? – ’Оћу да побијем ону швапску жгадију. – Синко, не можемо ти дати топ. То је велико оружје, које се не носи у руци или џепу.

Потресен трагедијом дечака, мајор Туцовић наставља разговор док не смисли начин како да му помогне. Сматра да нигде неће пронаћи сигурније уточиште и ухлебље од војника његове артиљеријске батерије, зато га упита: – А да ли би, синко, хтео да идеш с мојом војском? – ’Оћу, чико. – Сваког дана кад будемо имали борбу ти ћеш три пута опалити из топа, убијати швапску жгадију и тако осветити своју породицу!

На дечаковом лицу намах се појави блажен осмех, схвата да долази крај мука, да није више сам и да проналази сигурно уточиште. Официри и ратници га одмах заволеше, сваког дана научише понеко војничко правило.

Момчило је са својом Данглис батеријом прошао кроз ратне окршаје на Дрини и Колубари, а у јесен 1915. кренуо на страдалнички пут кроз Албанију. Многи ратници на албанској Голготи умирали су или се смрзавали, зато Туцовићевим ратницима треба одати признање што су дете пренели преко суровог Жљеба и довели на Крф. Ту су Момчилу обукли прописну војничку униформу, командант му доделио дужност послужиоца код првог топа. После шест месеци постао је прави војник, поздрављао је све старешине и правилно их ословљавао по чину.

На Крфу Туцовић производи Момчила у каплара. Радости дечаковој није било краја... Заједно са Дринском дивизијом на Солунски фронт одлази и најмлађи каплар Великог рата. Борећи се у саставу Прве брдске батерије обављао је раније добијену дужност послужиоца код првог топа. У једној борби био је рањен у леву руку, али је младост рану брзо преболела.

Једне прилике на фронту војвода Живојин Мишић упознаје Момчила и наређује да га произведу у поднаредника, те да се то прочита пред читавом Дринском дивизијом. Малог поднаредника заволеше и савезнички официри, Енглези и Французи, тражили су од Туцовића да га након рата поведу у своје земље, у специјалне војне школе.

После пробоја Солунског фронта Гаврић пешке стиже до Саве, ослобађа и Корушку, а по повратку у Београд од свог команданта прима последњу наредбу: да иде у Енглеску, чији су добротвори преузели бригу о школовању српских сирочића. Постаје најмлађи ученик подофицирске школе ’Хенри Рајт’. Пуковнику Туцовићу шаље писма која почиње са ’Драги мој, Оцо...’ Странци су Момчилу указивали поштовање, енглеска добротворка леди Пеџет звала га је српским витезом, Грци му поставили златну плочу на Крфу, француски председник Митеран 1985. додељује му Орден легије части.

А шта је добио од своје државе, за чију слободу је четири године ратовао? Честа понижења и велики заборав. Иако је био учесник Великог рата, добија 1929. позив да одслужи војни рок у Славонској Пожеги. Одмах по доласку у касарну, официри Југословенске краљевске војске, припадници некадашње аустроугарске гарде, хапсе га јер не верују да је учесник Солунског фронта и носилац Албанске споменице. За време Другог светског рата два пута је хапшен, други пут у логору на Бањици провео је два и по месеца. После рата хапсила га је и Озна, када је 1947, у време блиских односа Броза и Енвера Хоџе, одбио да даје помоћ за ’братски албански народ’, рекавши да је осетио то њихово ’братство’ 1915. кад су нас убијали. Осуђен је на 18 месеци затвора, казну је издржао до краја. Имао је довољно времена да се пита за какву државу се борио, зар да због изговорене речи против дојучерашњих непријатеља лежи у тамници”, пише Милисав Р. Ђенић о судбини Момчила Гаврића.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
@Srbin "Tito u pocetku posle rata postovao ove njegove partizane a bogami i borce Prvog svetskog " "После рата хапсила га је и Озна, када је 1947, у време блиских односа Броза и Енвера Хоџе, одбио да даје помоћ за ’братски албански народ’, рекавши да је осетио то њихово ’братство’ 1915. кад су нас убијали. Осуђен је на 18 месеци затвора, казну је издржао до краја." Procitajte tekst do kraja Od ideoloskog zanosa smanjila Vam se moc rasudjivanja Get Outlook for Android
Бата
Одавно је јасно да су Срби губитници Првог светског рата. Формално држава има статус победника и то само у нашим очима, "савезници" арогантно игноришу, а "поражени" у ствари напредују. Али број мртвих и наметање југословенства на штету српства су учинили да се никада нисмо опоравили већ се стање стално погоршава.
Иван Грозни
Српски јунаци су од свог краља добили дозволе да просе. А аустроугарски официри су добили унапређења.
Od puske veci nije
Moja baba po majci i dan danas zna napamet pesmicu o detetu-vojniku iz Drugog svetskog rata - Bosku Buhi. Ona se seca kako se to dete 1960-tih godina velicalo kao heroj u skolskoj literaturi. Trebalo bi, kao sto vi Branko pisete, to staviti u perspektivu, kao zalosne primere gde su i deca uvucena u ratovanje. Da se to ne ponovi.
Cika Vito
E da je samo ovako prosao ovaj ondasnji decak - heroj, sto bi nasi stari rekli, ni po' jada, nego je takvih sijaset. Setimo se samo Heroine Milunke Savic i da nenabrajam. Zasto se onda cudimo sto prema nama uvek neljudski postupaju nasi neprijatelji? Iz prostog razloga, sto nikada nismo znali da cenimo svoje heroje i sebe, kako onda ocekivati da te tudjin ceni, ako mi sebe ne cenimo? Kad budemo to shvatili, i kad nam bude preci brat od bilo kojeg stranca, onda cemo biti i cenjeni. Dotle tavorimo
Mira
Milunku je u rat poslala porodica, jer je zivot njenog brata bio vazniji. On je bio naslednik porodicnog imena i imovine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.