Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворени Балкан, затворена Европа

Спомените на десетине до сада одржаних стратешких конференција о европским питањима и судбини Балкана, ставите то као тему панела на којима ће говорити европски званичници и, понекад, овдашњи шефови. Шта је резултат? Добићете бирократску успаванку у којој и учесници и публика једва чекају да се размена фраза заврши. Наиме, столице су углавном неудобне. Вероватно да учесници јалових расправа којим случајем не задремају јер су шећерасте фразе о европској будућности толико пута понављали да их и извештачи могу пренети тачно у реч, иако ће у то време боравити у неком од околних кафића.

Бриселске бирократе и балкански лидери ионако унапред знају оно што нико од њих неће званично рећи јер, забога, зар да европска перспектива остане тек пука илузија с рефреном: они се праве да хоће да нас приме, ми се правимо да хоћемо да уђемо.

Обично од таквих конференција највише користи имају добро плаћени лобисти и међународни експерти који су ухлебљење пронашли на западним универзитетима, задужени да потом обавезно истакну кривицу балканских лидера који никако да порасту и дотакну европске стандарде.

Тако се прича о пријему земаља западног Балкана у ЕУ претвара у фарсичну сагу о бриселском царству и мусавим неваљалцима који би да се увуку у ту златну крлетку и направе неред.

Недавни Бледски стратешки форум имао је сасвим другачију драматургију од досадашњих, а у централној улози био је председник Србије Александар Вучић, за шта су се побринули и домаћини Словенци, дует Пахор–Јанша, који су га, као јединог лидера са западног Балкана, убацили на централни терен, то јест панел, међу европске суперлигаше. Како не верујем да се на таквим скуповима догађају случајности, јер су на Блед стигли председници европске владе и парламента, главни играчи источноевропских чланица ЕУ, балкански босови – минус Здравко Кривокапић, уз премијере Мађарске, Грчке и бугарског председника, пре ће бити да је наступ Вучића био добро испланиран. А када се он нађе у центру пажње, тај је не испушта. Овога пута сасвим заслужено.

Казао је да ентузијазам за приступање ЕУ, не само у Србији, не постоји као некада и да се после брегзита, уместо процеса проширења, Брисел зачаурио, те не види ширу слику. Када је Вучић то говорио, није мислио на уља на платну, већ на чињеницу да се Балкан заобилази, а њихови лидери „фарбају” различитим изговорима, махом изостанком демократских и еколошких стандарда, ма како се политичке поставе мењале. Приговори су, наиме, увек исти.

Вучићева игра истине тим пре је интересантнија и интригантнија јер су на Бледу били присутни не само Немац Кристијан Шмит, нови међународни управник Босне, потом вечни Мирослав Лајчак већ и можда најмоћнији међународни бледски играч из сенке, кардинал Пјетро Паролин.

Премијер Ватикана и најближи сарадник папе Фрања имао је своје разлоге зашто се појавио у Словенији и избегавао камере, али главни оперативац Ватикана сигурно није дошао на Блед због туризма и доколице, већ због тихе дипломатске мисије чије ћемо резултате вероватно чути или осетити. Како Вучић свакако добро зна ко је кардинал, узгред, добронамеран према Србији, теза о планираном наступу је тим логичнија.

Вучић је отворио карте, промовишући идеју „Отвореног Балкана”, док су му на другом панелу бочну подршку давали Еди Рама и Зоран Заев. Вучић је добио главну сцену од председавајуће земље ЕУ и искористио је да укаже да идеја економске сарадње Србије, Албаније и Северне Македоније, некада називана „мали шенген”, представља савез који уместо сукоба, крви и мириса барута, стереотипних слика о Балкану, доноси разумну и рационалну идеју о привредном повезивању и стабилној будућности.

„Отворени Балкан”, као алтернатива затвореној Европи, показује да је могуће да Србин, Албанац и Македонац покажу политичку зрелост и превазиђу препреке битисања у несрећној и уклетој прошлости. У њој су, показало се на Бледу, остали заробљени Албин Курти и двојица чланова Председништва БиХ, минус Додик, тако да је идеја „Отвореног Балкана” добила велики публицитет и тему о којој се иначе одавно расправља у Бриселу и нема плебисцитарну подршку. Нарочито због тога што овај непрскани пројекат Вучића о повезивању Западнобалканаца има од почетка америчку подршку.

Најпре Вучић, а потом и Рама и Заев, иако се овај први и овај трећи на почетку нису превише симпатисали, укапирали су да их повезују заједнички, не само економски интереси. То показује велика нервоза Куртија, који пројекат сматра „четвртом Југославијом”. Бизнис зближавањем и укидањем граница, царинских прелаза и слободног кретања радне снаге и капитала између три земље, Београд, Тирана и Скопље постају главни партнери, док Приштина губи политички утицај који је имала. Заев је постао свестан да промена имена његове земље, и поред силних обећања, није довела чак ни до почетка приступних преговора, већ додатне уцене Бугарске, која им отворено тражи идентитет, језик и Гоцета Делчева. Надам се да не потражују и Дарка Панчева!

Није Рама узалуд на Бледу испричао виц да ће Албанија и Северна Македонија бити примљене у ЕУ када Турска буде председавајућа, поручујући бугарском председнику Румену Радеву да Бугари буду мање Европљани и више Балканци, и да престану да блокирају пут у ЕУ Македонцима.

Идеја „Отвореног Балкана” заправо је геополитички стент који је идеалан да се споје артеријски судови западног Балкана и прекине његов несрећни усуд. Вучић, Рама и Заев позивају и Црну Гору и Босну, врата су им отворена, чиме би идеја била заокружена. Можда немири на Цетињу и појачана нервоза у Босни представљају пројектовану препреку овој иницијативи.

Заиста, коме не одговара да мусавци са Балкана склопе економски савез, иако балканска економска заједница нуди и политичко решење о којем се за сада пажљиво ћути. Сви Срби, сви Албанци, сви Македонци, сви Црногорци и сви Бошњаци живеће у балканској економској унији. Уместо ножева и крви, повезиваће их инвестиције и трговина. Дакле, лова или сукоби и национализми? Избор је толико логичан да зато има и толико отпора!

Велике силе су навикле да буре барута експлодира. Често су држале шибицу у руци. Ми нудимо да им то буре коначно продамо!

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Kao Francuska, Poljska, Engleska, Svajcarska (a po ugledu bas na ovu u kojoj postoje 4 zvanicna jezika) nova "drzava" bi mogla da se zove Balkanska? I ne treba insistirati na CG i BiH - sto manje, to bolje. Ako hoce, dobro su dosli. Ako nece, daleko im lepa kuca. Ja se samo nadam da su i Albanci shvatili da je Esad pasa-Toptani bio dalekovid ...
aleksa
Za Srbiju uvek postoji "dodatni uslov" (ako nije Milošević onda je Mladić ako nije Mladić onda je Kosovo i Metohija ) kojim se prikriva nepostojanje volje EU. Ne stavlja se akcenat na vladavinu prava slobodu medija i druge tekovine EU nego na unutrašnje stvari Srbije ( u ovom trenutuku Kosovo i Metohiju ) Pristupni preglovori se koriste kao sredstvo prisile i ucene. Političkom voljom je primljena i Hrvatska uz "Danke Deutschlnad", Bugraska ( usvajali zakone na engleskom) Rumunija...
Bob Petrovich
Joш 1990. док је још постојала СФРЈ представник Eвропске Заједнице је поручио препуној сали Привредне Коморе Србије да ће СФРЈ бити примљена у ЕЗ кад њен бруто национални доходак буде на нивоу најсиромашније чланице ЕЗ Португалије, а да у међувремену треба регионално да се повеже са Бугарском и Румунијом да би добила на тежини и не би губила време. Процена за пријем- 20 година. Чуо својим ушима. 30 година касније БГ-РО су чланице ЕУ а СФРЈ раскомадана. Из ове приче може да се извуче поука.
dr Slobodan Devic
Postovani gospodine Petrovicu, ta prica 90-te je kao i sada bila zamazivanje ociju. Razlog za postojanjem Jugoslavije je prestao da postoji 9-og novembra, 1989-te, i toga dana zapocinje aktivno menjanje granica i interesnih zona u Evropi, koje i dan danas traje. Da su "veliki igraci" zaista zeleli da spasu Jugoslaviju, primili bi je po kratkom postupku, kao Rumuniju i Bugarsku ...
Petar Pan
[email protected] K vragu, pa dotle će se i EU raspasti. Bob [email protected] Smešna priča jer je EU (čitaj Nemačka) rasturila Jugoslaviju. Nemci hoće u EU samo stare saveznike. Srbija im ne treba.
Прикажи још одговора
Branislav popović
Ovaj tekst, kao i cela uređivačka politika medija u Srbiji, udaljavaju građane od evropske ideje.
Jorge
Sve je to lijepo i krasno, ali ima li Srbija snage za promjene koje su potrebne za ulazak u EU? Nedostatak znanja, volje i sposobnosti do sada se pokrivao floskulama o Kosovu. Ima li itko u Srbiji pojma koje promjene moraju ući u zakonodavstvo, primjerice, u području očuvanja okoliša? Ovoreni Balkan je možda dobra dosjetka (bolja od one s promjenom granica), ali raskorak u zakonskim rješenjima je i dalje prevelik.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.