Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Демократија условног рефлекса

​Одговорна власт никада неће продати стратешки важну фирму и огромно земљиште које иде уз њу да би га касније, зарад изградње ауто-пута који је унапред намерила да подари грађанима, откупљивала новцем тих истих грађана

Када слушате представнике власти који говоре о историјском напредовању државе Србије и Београда града, имате утисак да живите у бајковитом селу којим управљају одговорни и поштени домаћини. Међутим, када саберете два и два убрзо схватите да збир четири заправо означава неодговорност, нетранспарентност, нестручност и непотизам оних који нам свакодневно замазују очи математички непрецизним визијама које ће се остварити тек након серије брзопотезних измена и допуна постојећих закона. Разуме се, у складу са партијским интересима и захтевима корпоративног и буразерског капитализма.

Узмимо као илустрацију најављену модернизацију тзв. леве обале Дунава што је  несумњиво врло добра вест за житеље Крњаче, Овче, Борче, Падинске Скеле... Базени, школе, вртићи, ауто-пут до Зрењанина…, све су то артефакти среће који поприлично коштају у свету где нема бесплатног ручка. Стога је извесно да ће град, држава, укратко сви ми, платити „Ал Дахри” земљиште за изградњу модерног „зрењанинца”, исто оно друштвено земљиште које је руководство државе претходно продало поменутој арапској фирми заједно са стратешки важним ПКБ-ом. Обратите пажњу на потез власти која се дичи математички прецизним визијама. Зна се да ће уследити грандиозни радови на левој обали Дунава али се пре тога продаје земљиште на којем ће се радови изводити, е да би се исто то земљиште касније откупљивало по тржишној цени од фирме којој је продато у бесцење. Овакво понашање једино може красити домаћина распикућу који је склон транге-франге комбинацијама. Јер одговорна власт никада неће продати стратешки важну фирму и огромно земљиште које иде уз њу да би га касније, зарад изградње ауто-пута који је унапред намерила да подари грађанима, откупљивала новцем тих истих грађана. Уосталом, процените сами колико се у овом тренутку сличних и по државу штетних потеза повлачи на шаховској табли друштва оптерећеног поделама на четнике и партизане, вакцинисане и невакцинисане...

Или, узмимо као пример бомбастичне приче о изградњи метроа. У питању је несумњиво историјски, готово епохални потез власти, док изградња станице подземне железнице и околног стамбеног насеља у Макишу то баш и није. Нарочито не с аспекта квалитета пијаће воде којом се снабдевају становници главног града. Још ако реком Савом, претходно реком Дрином, претходно реком Јадар, све до Макиша, доплови токсична јаловина из рудника литијума под диригентском палицом еколошки неосвешћеног „Рио Тинта”, враг ће дефинитивно однети шалу. У том смислу, изјава премијерке Брнабић да Србија неће извозити литијум као сировину уопште не погађа мету јер се налази у рангу са изјавом бившег премијера да се неће кандидовати за будућег председника. Ништа фактички не значи у пракси. То је јасно чак и загриженим љубитељима бајки које власт свакодневно приповеда преко инкорпорираних медија.

Србија је колонија а колоније, као што знамо, извозе важне и ретке сировине. То им је у опису посла. То се може прочитати у свакој средњошколској лекцији о штетним последицама глобализације, али и у премијеркиној исхитреној изјави да ће Србија и „Рио Тинто” пронаћи инвеститора који ће се позабавити драгоценим, а нашим литијумом – и то искључиво у Србији. Обратите пажњу на поменуту изјаву која треба да измами сузу из ока сваком патриоти лишеном шире друштвене слике. Ерго, имате ретку руду која припада свима нама, а ви доводите инвеститора који ће цедити профит из ње јер сами то као држава нисте способни да чините у корист властитих грађана. И наравно да ће инвеститор извозити литијум уместо вас, у овом или оном облику, на овај или онај начин, што упућује на закључак како премијерка ипак говори истину када тврди да Србија то неће чинити. Али ће зато обезбедити нова радна места грађанима – у будућој фабрици батерија. Није битно што се такви грађани на колонијално сензитивном језику називају јефтина радна снага. Ипак, бадава све то када ће еколошке последице експлоатације литијума алијас јадарита бити несагледиве по све нас. О утицају на људско здравље да и не говорим. Но, ту су болнице које се убрзано граде по принципу боље лечити него спречити.

За сваки случај, премијерка тврди да се у посао са „Рио Тинтом” неће улазити док се не изради студија о утицају рударења на животну средину Србије. Јака гаранција, помислићете, када и највиши представници власти готово свакодневно крше Устав земље којом руководе. Или можда премијерка сматра да се студија „Рио Тинта” налази изнад највишег правног акта државе, што би такође било у складу са схватањима руководстава колонизованих земаља. Узгред, мултинационалне корпорације моћније су и утицајније од зависних колонија попут ове у којој животаримо што значи да је илузорно очекивати како ће глобални гигант у области рударства поклекнути пред ауторитетом руководства Србије. Још је бесмисленије надати се да ће се држати властите студије утицаја на животну средину као пијан плота. Уосталом, није Србија Немачка, кадра да парира корпоративним играчима, премда је за три шприца са све иглама испред ње по количини вакцина пер капита. Још мање је Србија Словенија чији су грађани на референдуму одбили измене и допуне закона о водама. Код нас се грађани и не питају за ствари које их се тичу. А и зашто би се питали када њихови представници у структурама власти мисле уместо њих и у једнопартијској скупштини изгласавају, по хитном поступку и аутоматским подизањем руке, измене и допуне важних закона. Реч је о демократији условног рефлекса која се из скупштинске сале капиларно шири на разне управне одборе, секретаријате, регулаторна тела, државне агенције, кризне штабове… Карактерише је командно, централистичко и не сасвим промишљено доношење одлука које директно утичу на урушавање виталних ресурса друштва – земље, воде, ваздуха, културе, језика, образовања, уставних слобода… И на крају, но не и најмање битно, личног достојанства свакога од нас.

Социолог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јасмина Марић
Нисам сигурна да је могуће разумети цензуру коју спроводи најстарији дневни лист у земљи, али да покушамо још једном да пласирамо коментар - браво, драги Јашовићу, већ сам мислила да су Вам забранили да се огласите на страницама Политике.
Draskone
Jedini koment na ovaj izuzetno realan i razborit pregled zbivanja u zemlji čuda je: Bravo majstore!
Раде Ковачевић
Иако је ауторов текст најјачи текст у новинама он нам ипак не нуди ширу друштвену слику, приступ чињеницама за који се аутор залаже, зато што нам ни он сам не нуди организациону, системску друштвену алтернативу, бар не експлицитно, осим ако под алтернативом аутор не мисли ангажовану грађанску реакцију, уместо пасивног препуштања манипулацијама, под мање-више истим законским и уставним правилима.Иначе, тачно је, губимо не само територијални, већ и економски и демократски суверенитет.
Vojislav Guzina
Izvanredno, ali ne vredi, većina veruje u drugačiju priču.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.