Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Олуја” – друга страна медаље

Некадањи „експерти” и „стратези” – креатори одбрамбене политике РСК, редовно су говорили о свима добро знаним злоделима хрватске стране, избегавајући да било шта кажу о сопственим гресима
Книн, деведесетих година прошлог века (Фото Т. Јањић)

У Хрватској је и ове, као и претходних 26 година, обележена оружана, геноцидна акција под називом „Олуја”, током које је са вековних прадедовских огњишта протерано 250.000 људи. За говорницама у Книну и диљем Хрватске ређала су се казивања о „слободарској оружаној акцији” хрватске армаде. И док Хрвати славодобитно, као највећи национални празник, обележавају дан када су извршили геноцид над својим грађанима српске националности, у Србији све више и све чешће одјекују гласови осуде таквог нечасног славља.

О злочинима почињених током августа 1995. године надугачко је и нашироко писано и говорено протеклих година. Домаћем и светском јавном мњењу нису непозната злочиначка недела повампиреног усташтва, испољена током трајања егзодуса недужног становништва Републике Српске Крајине (РСК). На то су, нажалост, заборавиле међународне институције и правосудни органи, укључујући и Хашки трибунал, који се, наводно, залагао за људска права и строго кажњавање злочинстава почињених над цивилним становништвом.

У сећањима на „Олују”, којом је по други пут у 20. веку извршен геноцид над Србима у Хрватској, оглашавали су се протеклих година многи учесници тадањих збивања, укључујући и људе који су у то време заузимали високе положаје у Републици Србији и РСК. Нису, наравно, спорна њихова сведочења о злочинима и зверским масакрима хрватске армаде над цивилним становништвом. Нико, такође, не спори њихова казивања да су Хрвати „Олују” извели уз благослов и свестрану моралну и материјалну подршку Запада – САД и Немачке пре свега. Нико, исто тако, не може да приговори истицању чињенице да је Питер Галбрајт, у то време амерички амбасадор у Хрватској, путем барјактара на хрватском тенку, целом свету недвосмислено потврдио уплетеност своје земље у протеривање Срба са огњишта која су пре више векова подизали њихови прадедови. Нико, дакле нико, под небеским сводом, не може да оправда хрватски и америчко-немачки геноцид над српским живљем у некада поносној и витешкој РСК.

Али, као што нема опроста за гнусни чин Хрватске из августа 1995. године, нема опроста ни за оне Србе који су, било из незнања, необавештености, војничке или политичке неукости, у доброј мери допринели да хрватска солдатеска невероватним „блицкригом” овлада Крајином. Како је то уопште било могуће када се зна чиме је све располагала Војска РСК? То питање и данас заокупља пажњу многих Срба, и не само њих јер се још добро сећају званичних изјава челника Крајине о решености да ће се земља до последњег човека борити за одбрану своје деце, домова, њива и пашњака. Многи званичници су се отворено клели да нога хрватских снага може крочити у Книн само преко њих мртвих.

Аутор ових редова је, у својству начелника Службе за информисање о ОС, непосредно пре „Олује” боравио у Книну, Горњем и Доњем Лапцу, Грачацу, Србу, Кореници, Плитвицама, Бунићу и Љубову и више других места у Лици, Кордуну и Банији, а касније и у делу РСК у Барањи, где је од многих званичника – локалних и републичких, слушао слична заклињања. Током разговора с Миланом Мартићем у Книну, у новинарској бележници и на видео-траци остало је поред осталог записано „да се хрватска шаховница никада неће завијорити на Книнској тврђави”. У Команди корпуса, такође у Книну, приликом разговора председника РСК Милана Бабића с командантом Книнског корпуса и његовим сарадницима, Крајишници су од војске тражили помоћ у оружју како би се успешно одбранили од све чешћих и жешћих напада Хрвата и њиховог отвореног наговештавања о протеривању Срба са тих простора.

Не залазећи у детаље о изјавама и обећањима појединих политичара и војних старешина РСК, и без потребе да поново, само поводом годишњица „Олује”, цитирамо ставове и изјаве Фрање Туђмана, Стипе Месића, Гојка Сушака, Јосипа Бољковца, Мартина Шпегеља и Шекса о неопходности протеривања Срба из Крајине, сагледајмо и „другу страну медаље” о чијем се наличју мало зна, прича и извештава. Реч је о одсликавању нечињења, неодговорности, нестручности, па и кукавичлука појединаца који су били одговорни за свеукупну борбену спремност и руковођење Војском РСК. Ти некадањи „експерти” и „стратези” – креатори одбрамбене политике РСК, редовно су говорили о свима добро знаним злоделима хрватске стране, избегавајући да било шта кажу о сопственим гресима. Није чудно стога што им многи Крајишници и људи из других крајева, приговарају за „посипање пепелом”, односно скидања са себе било какве одговорности за напуштање Крајине на, како неки тумаче, нимало частан начин. Најозбиљнија је замерка, при томе, да су и политичари и војска, напуштајући безглаво РСК, оставили иза својих леђа незаштићен народ на милост и немилост хрватских снага.

Независно од тога што је Хрватска имала пуну подршку од САД и Немачке, неопозива је чињеница да РСК није требало, нити је смела, да за непуна четири дана положи оружје, јер Крајишници су поседовали људски и материјални потенцијал који је обезбеђивао не само успешан отпор већ и коначан војнички исход у своју корист. РСК је, на пример, поседовала савремено пешадијско, артиљеријско, оклопно, противваздушно, ракетно и друго наоружање. Дуго су током трогодишњих чарки и сукоба били знатно супериорнији и у броју борбених авиона и хеликоптера.

Крајишници су били у позицији да бране своју, а не да поседају туђу територију. Хрвати би морали да борбом освајају просторе богомдане за одбрану. За разлику од Хрвата, који би, да је било одбране, трпели несагледиве губитке у живој сили и техници, Срби су, с тактичког, оперативног и стратегијског становишта гледано, били у ситуацији да месецима и годинама успешно бране све делове своје државе.

Још су неповољнији услови за нападача били у погледу ангажовања оклопно-механизованих јединица. Усмерена искључиво на тешко проходне и каналисане комуникације, сва та техника била би прилично лак плен за браниоце који су располагали свим врстама противоклопног наоружања, укључујући и одговарајуће ракетне системе. На теренима какви су прилази Книну, тенк и свако друго борбено возило може се неутралисати флашом бензина, а да не говоримо о маси противтенковских мина, тромблона, ручних реактивних бацача, топова и ракета, у којима РСК није оскудевала. Хрватски тенкови су, међутим, славодобитно – без иједне огреботине, ушетали у Книн и друге градове и села Крајине.

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Baraba sa sela
Pukovnik u penziji gresi . U odnosu snaga bila je velika razlika. Pomoc od bosanskih Srba vojska RSK nije mogla dobiti jer je NATO pomirio hrvatske i bosnjackih snage koje su prestale da se bore izmedju sebe i napale vojsku R.S. Granice Srbije je NATO nadgledao i svaki prelaz samo jednog vojnika bi se tretirao kao agresija na Hrvatsku priznatu od UN 1992 . USA generali u penziji radeci za jednu privatnu firmu i Hrvatsku su sve isplanirali plativsi i satelitske snimke polozaja vojske RSK.
aladin
Tačno, nemam šta da dodam!
Леон Давидович
@ RS Наравно никако случакност већ ствар сценарије, режије , договора. Какви су то издајници били тадашњи српски руководиоци и какве су то биле размере српске катастрофе.Немерљиво је колика је то превара и издаја била. Мучити људе годинама у ратном сукобу, а онда све одлучити једним потезом оловке, ро јест само прецртати територију једног народа и дати непријатељу.
Леон Давидович
@Filip Срби нису никако могли бити окупатор на својој земљи која је вековима доминантно припадала њима. Но треба бити искрен и не треба оправдавати и лоша дела која су неки Срби урадили на почетку ратниох сукоба попут прогона, пљачке, спаљивања имовине и сличних недопустивих радњиТа лоша дела била су штетна по минтерес Срба јер је то кориштено за мобилизацију против Срба и пропагандну активност против Срба по свету. И то је доказ колико је руководство Срба било катастрофално лоше.
Zoran Tešić
U vojničkom smislu, osim Istočne Slavonije i Baranje, mi u tom momentu nismo mogli parirati Hrvatima. Možda je rat mogao trajati duže, završio bi isto, sa više žrtava. U vojničkom smislu, mi nismo iskoristili geografski (razvučen) položaj Hrvatske, dok oni naš (nedovoljno ljudi pod oružjem i veliki prostor za braniti) jesu. U Krajini nije ni razvijana svest o tome da se sami možemo odbraniti. Da smo ranije krenuli sa diplomatskom inicijativom, dok smo držali prostor, dobili bi više od Z-4.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.