Предстоји жестока борба са Португалцима
Џон Максвел, тврди да постоји чак 15 начина за напредак у животу. Први је да постанете мотивисан човек. Јер, без мотивације нема ни напретка. Иако су екипе прошле тек пола пута, јурећи заједно ка Катару, будућем домаћину највеће фудбалске смотре на свету, већ сада се, у нашој групи, назиру тимови, који су главни претенденти за директан пласман на Мундијал. Србија је сигурном и убедљивом победом над Луксембургом (4:1) начинила озбиљан корак ка пробраном друштву, па ће по свему судећи, дуел последњег кола у групи у 14. новембра у португалској престоници, одлучивати о томе, која ће се екипа директно наћи на светском првенству а која иде у бараж.
Од момента када је уместо Љубише Тумбаковића преузео диригентску палицу у нашем националном тиму, Драган Стојковић Пикси није одступио од свог главном опредељења. Ни турбулентна дешаваља у Савезу и одлазак најгорег могућег председника икада у историји нашег фудбала који је оставио пустош у организацији, нису пореметили концепцију коју је селектор зацртао још на почетку свог мандата. Он је на себи својствен начин ушао у коштац са нагомиланим проблемима.
Најпре је из репрезентације отерао играче који су заједно са Славишом Кокезом пуне четири године ,,ведрили и облачили“, оне исте фудбалере који су у Старој Пазови радили шта су хтели. Затим је Стојковић на леп начин почео да освежава наш национални тим, да му даје један нови фудбалски шарм, у којем се Србија пита. И на крају, нови селектор је успео да врати неке фудбалере, међу којима и Матију Настасића, који искључиво због бившег председника није желео да обуче дрес Србије. Сада, када су мање више стекли неки нормални услови за рад и наравно напредак, јасно је да имамо фудбалере који могу да поднесу и изнесу највећи могући фудбалски терет.
-Ни ја не знам пут, али, људи који су ме ангажовали да одведем Србију у Катар, добро су знали шта желе. Надам се да смо за сада на добром правцу, не крије Стојковић.
Србија је ове нове мундијалске квалификације започела лепршаво. Уопште није случајно што тренутно имамо најбољег стрелца у овим квалификацијама. Александар Митровић граби ка новим голгетерским рекордима, па је сада са седам постигнутих голова у овим квалификацијама, испред Роберта Левандовског (Пољска), Ромеуа Лукакуа (Белгија), Бурака Јилмаза (Турска), Ерана Захавија (Израел) који су до сада постигли по четири гола. Три мање од нашег најбољег стрелца. Опште је уверење, а то признаје и Митровић, да бар пола заслуге за такав успех, припада капитену Душану Тадићу. Јер, капитен Ајакса и нападач Фулама су много пута до сада показали да се фудбалски савршено разумеју. Тачно се зна када ће Тадић додати лопту, где стоји Митровић...
-Добро знамо да би једна екипа стално побеђивала мора да игра нападачки фудбал. То јесте стил који желимо. За сваку наредну утакмицу морамо да имамо свеже играче, мислим да је била добра одлука да са ових 11 фудбалера почнемо утакмицу са Луксембургом. Митровић је понекад подсећа на Дарка Панчева. Знамо да је Дарко био немилосрдан у казненом простору, да је имао сјајан осећај за гол. Имао је ту неку одлучност. То су уосталом карактеристике најбољих нападача. То је данас Александар Митровић, каже Стојковић.
Сада, када је дефинитивно јасно, да имамо сјајне нападаче, селектор ће се као ретко који његов претходник наћи на ,,слатким мукама“. Митровићу изгледа да најбоље иде када игра за репрезентацију а Душану Влаховићу, засигурно највећем младом фудбалском таленту више би одговарало да игра, даје голове. Некако стиче се утисак да је Влаховић бољи и конкретнији када игра од старта и да му улога ,,резервисте“ уопоште не одговара. Зато би Стојковић морао што пре да нађе право решење за младог нападача Фјорентине...
Одбрана је много пута до сада била наш најслабији део тима. Повратком Матије Настасића добили смо на мирноћи, која нам је била преко потребна. На сигурности а свакако и на искуству, јер не треба заборавити да су Миленковић и Павловић изузетно млади играчи. Дакле, када се узму у обзир сви фудбалски фрагменти из претходног меча, као и оног против Катара, јасно је да полако добијамо одбрану која улива поверење. Уосталом, и Предрагу Рајковићу, који је данас селекторов главни избор, биће много лакше када зна да испред њега стоје три стамена момка...
Са Лукићем, који у Торину игра важну улогу у тиму, селектор је дефинитивно хтео да нађе играча који добро барата лоптом, који брзо размишља али и фудбалера који уме да стане на лопту. Лукић је и креатор заједно са Тадићем, па уопште није случајно што је добио селекторово пуно поверење да заједно са Гудељом буде прва заштитна линија испред одбране а главна покретачка машина за будуће нападачке пројекте.
Сада када су се сви тимови добро упознали, више нема никаквих тајни. Србија је поново спремна за велике домете. Сутрашњи меч са Ирском, која је изненађујуће лоше стартовала у групи, јесте прилика да се настави победнички низ. Дефинитивно, у Даблину неће играти иста екипа. Селектор је већ спремио нека нова изненађења, јер против Ираца ће бити доста ваздушних дуела, оштрих стартова. Најпре треба припремити тактику за прекиде, а потом и за напад. Јер, сада би требало потврдити тријумф из Београда како би се у октобарска искушења ушло са новом енергијом..
Митровић спреман за Ирце
Александар Митровић (на слици у дуелу са играчима Луксембурга) и поред великог подлива испод ока има огромну жељу да и сутра у Даблину предводи напад Србије. Добро је што повреда није теже природе, само је питање да ли ће Драган Стојковић ипак ризиковати да у главни тим уведе нашег најбољег стрелца, или ће га заштитити, и шансу дати Душану Влаховићу. Одмах после победе селектор није крио забринутост. Али, након детаљног прегледа, стање нашег голгетера је далеко боље. Одлуку, хоће ли Србија напасти Ирце са Митровићем или без њега, Стојковић ће дефинитивно донети после вечерашњег тренинга у Даблину...
Маркетиншки слабо одрађена припрема за Луксембуржане
Селектор и играчи су против Луксембурга очекивали далеко бољу посету, бар двадесет пет хиљада навијача на нашем највећем стадиону. Веровало се да ће селектор на премијери, пред домаћим навијачима, заједно са играчима имати јак ветар у леђа, али изгледа да је маркетинг Савеза негде затајио. Наш највећи стадион који у пуном капацитету може да прими и више од 50.000 навијача, изгледао је пре два дана сабласно празно. Људима из Савеза остаје да се у неким будућим фудбалским акцијама добро потруде. Јер, шта је фудбал без навијача? Можда је наредни меч у Београду са Азербејџаном, 12. октобра, добра прилика да се неке грешке исправе...
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.