Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На Банији спас од зиме траже у контејнерима

Убрзано пропадање краја у коме је све мање и Срба и Хрвата уследило је након потреса, крајем прошле године, па постоји бојазан да би он у догледно време могао нестати
Кућа уништена у земљотресу у близини Глине (Фото EPA-EFE/Antonio Bat)

Петриња – Народ ће зиму која је на прагу провести у контејнерима. Тек је почело рушење оштећених кућа, а градња нових још није на видику. Ноћи су све дуже, дани све краћи, неизвесност све већа. Подрхтавање тла је и даље често, не прођу ни 24 часа да се не понови. Банијци маштају да у привремена боравишта унесу пећ на дрва. С њом би много мирније чекали хладне дане, који су једино извесни. „Банија се гаси”, све се чешће чују узнемирујуће поруке. Одлазе и они који су одолели изазовима рата и недостатку посла, и они који су се враћали из избеглиштва.

Крајем децембра прошле године Банија је страдала од снажног потреса. У њему је већина кућа тешко оштећена, тако да су опасне за живот, морају да се граде изнова или им следе скупе оправке. Пре тога насеља су страдала у рату, а и после рата – од граната и намерних паљевина, да би потом уследила послератна обнова, која није окончана до велике природне непогоде. У људе су се уселили немир и страх. Ипак, још се није слегла прашина из рушевина од земљотреса, кад су се појавили сигнали нечега за шта се мислило да је ишчезло са ових простора. Три су деценије овде владали најпре грађански рат, а онда међунационалне тензије и неповерење. Непосредно након првог великог удара и док се нису смирила свакодневна подрхтавања, на Банију су почеле да стижу колоне камиона и аутомобила са помоћи угроженом становништву. Прошло је осам месеци откако су овдашњи путеви били закрчени километарским колонама дародаваца, а по српским селима са истим жаром причају како су им и Хрвати из Загорја, Међумурја, Подравине, Мославине... доносили обилате поклоне и тако ублажавали тегобе. Тај утисак надвисио је нелагодности спавања у аутомобилима и под шаторима по хладним зимским ноћима. Нација није била препрека солидарности и хуманости и оне су учиниле да људима буде топло око срца.

Чишћење после земљотреса у Петрињи (Фото Ђ. Ђукић)

Међутим, укупним стањем на терену нико није задовољан. Нарочито становништво. Тек је почело чишћење грађевина које нису за реконструкцију и које саме по себи значе опасност за околину, а изградња нових готово да нигде није започета. Народ живи у крајње нехуманим условима који ни издалека нису прилагођени надолазећим зимским хладним данима. Хуманитарци замерају да је видљиво ангажовање добротворних организација, посебно из света, али да се ангажовање хрватске државе не примети. Касни припрема документације за рушење и изградњу. Нема адекватне законске регулативе. Тако су у Глини набављене хиљаде контејнера, али власт није успела да их прикључи на водоводну мрежу. Тврди се да на рачунима фондова за обнову стоје милиони, а градња никако да почне. Предуго трају процеси јавних набавки. Страхује се да се новац неконтролисано троши на пројекте, а они никако да заживе. Људи кукају како је грађевински материјал након потреса на Банији поскупео за 50 одсто.

У међувремену, млади људи одлазе са Баније, и то у иностранство. Колонија Петрињаца у Ирској је све бројнија. Капацитети чувене Месне индустрије „Гавриловић” из ове варошице остали су сачувани и у рату и нису страдали у земљотресу. Овде ради трећина запослених Петрињаца. Фабрика је некада сировине набављала у окружењу, а од увођења слободног тржишта она углавном увози сировину. Стоке на Банији је све мање. Државне субвенције нису довољне, па сточари остварују губитке на сваком грлу. Након потреса број грла на фармама је преполовљен. По напуштеним селима ноћу шетају дивље свиње, лисице, срне... Домаћих животиња све је мање.

У настојањима да се грађанима обезбеди кров над главом занемарена је потреба да се овде врати живот – да људи привређују и да се тако боре за живот, за опстанак. На списку школских зграда на петрињском подручју, чија је реконструкција предвиђена, нема тешко оштећеног Центра за шљиву и кестен, који се налази у релативно новој згради у којој се некад налазила школа у Доњој Бачуги. Едукацијском центру који је основан 2008. предвиђана је добра перспектива јер је ово подручје управо познато по узгоју шљиве и шумама кестена, а требало је да служи за образовање грађана у овој области. Пошто зграда није предвиђена за обнову, од овог пројекта који је заживео сада се вероватно одустало.

Поред остатака храма СПЦ посвећеног Светом Стевану, недалеко од поменутог центра, на литургији је парох петрињски Саша Умићевић недавно рекао да постоји воља да се храм уз помоћ дијаспоре и других дародаваца обнови. Око црквишта ове године окупило се више људи него ранијих година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.