Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли држава инструментализује школе

Тражи се да настава буде процес самосталне ученикове конструкције стварности на основу контекста из његовог искуства, као и збивања у окружењу. У таквој настави нема погрешног одговора, јер је он само повод за расправу у којој се долази до тачног решења. Питања и ставови ученика су њена срж
(Фото Н. Марјановић)

Корона је допринела да се схвати да су бајке занесењака о настави на даљину, уз помоћ информационе технологије, претеране. Било је чак тврдњи да ће наставник  бити непотребан јер ће проверени стручњак из неког информационог центра тумачити градиво, а да ће ученици, гледајући и слушајући, из папуча, успешно савладавати програм. Брзо се видело да је настава „очи у очи” и даље незаменљива. Корона нам је, међутим, скренула поглед са, условно речено, учионичке наставе, утицала је да видимо само њене добре стране и да  не отклањамо слабости које су одавно познате. Мало је учињено, готово ништа, да се превлада трансмисиони карактер сазнајног процеса у коме је наставник проточни канал, релеј између  науке и ученика. Он планира, ауторитарно управља, као са проповедаонице предаје у завршном облику, немилице троши часовно време, вреднује. Ученици су у рецепцијском положају, дужни су да слушају, прихватају, меморишу и, на захтев наставника, да репродукују оно што су од њега чули или у уџбенику прочитали. Уврежило се схватање да је најбољи онај наставник који занимљиво излаже, а ученик који то добро репродукује. Међутим, у тој репродуктивној настави ангажован је само мали и мање важан део учениковог потенцијала – памћење, а потпуно запостављено оно најбитније – мишљење, а убедљиво је најважнији задатак наставе да код ученика подстиче и негује стваралачко мишљење.

У свету су се појавили наставни модели у којима се он (тај задатак) успешно остварује, а један од њих је конструктивистички приступ заснован на конструктивистичкој епистемолошкој теорији. Тражи се да настава буде процес самосталне  ученикове конструкције стварности на основу контекста из његовог искуства, као и збивања у окружењу. У таквој настави нема погрешног одговора, јер је он само повод за расправу у којој се долази до тачног решења. Питања и ставови ученика су њена срж. Сарадња међу њима је услов да се стекне поуздани индивидуалитет који се  формира кроз „другог човека” у дијалогу. Тако се стварају мислеће личности.

А да ли држава својим прописима и политиком подржава и подстиче формирање таквих личности кроз образовни процес?  У Закону о дуалном образовању који је донела Скупштина Републике Србије најважнији циљ дуалне наставе је обезбеђивање услова за стицање компетенција у складу са потребама тржишта рада и јачање конкурентности српске привреде. За учење кроз рад обезбеђује се и до 80 одсто часова стручних предмета. А то учење је увежбавање операција средствима рада и алатима. Чиста репродукција. Тако бива јер највише утицаја на обликовање програма има послодавац: такви ученици остају без довољно теоријског знања које је еластично и омогућује лакше сналажење у честим савременим променама радних технологија. Сем тога они остају без ширих културних видика и бивају онемогућени да се развијају као критичке личности које се залажу за друштвене промене.

Дакле, тржишна конкуренција усмерава образовни процес, што није никаква новина. Томе су се оштро супротстављали поборници критичко-еманципаторске педагогије која је настала у Немачкој 60-их година прошлог века под утицајем Франкфуртског  филозофског круга. Клаус Моленхауер, један од утемељивача овог правца истиче да педагогија треба да се ослободи догматског баласта и да тежи ка аутономији, да самоодређење буде циљ образовно-васпитног рада, да сврха педагогије буде пунолетство субјекта, што је други термин за аутономију.

Из познатог Унесковог извештаја из 1996. године Образовање за 21. век, наводимо један од кључних задатака: „Учити да се буде развијенија личност која ће бити  у стању да делује са највећим степеном аутономије, просуђивања и личне одговорности. У том смислу образовање не сме да занемари ниједан аспект свеукупног потенцијала ученика – укључујући и културни потенцијал”.

Поставља се питање: да ли држава као спољни чинилац у образовању (намеће законе и програме) својим захтевом да школе доприносе јачању конкурентности привреде и стварању компетенција према потребама тржишта рада запоставља шири културни комплекс и потенцијале ученика? Да ли је њој у интересу да они буду само добри и увежбани произвођачи или и самосталне критичке личности спремне да се боре за  друштвене промене? Политика прагматичне инструментализације школа која има у виду само корист и бруто  друштвени  производ сигурно неће допринети формирању аутономних личности  већ послушника којима је постојеће стање увек добро. Нека буде као што јесте као у Домановићевом „Мртвом мору”.

Професор у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Чика Драган
„У таквој настави нема погрешног одговора, јер је он само повод за расправу у којој се долази до тачног решења.“ Овај став би био прихватљив кад би се у школи изучавале само друштвене науке. На нечију срећу или нечију несрећу, у нашим школама се изучавају математика, физика, хемијс, биологија. А ту је вредан само тачан одговор и начин размишљања како да се да се до њега дође. Нема места за расправу.
Ива
Ето, из математике се тражи од ученика да запамте понеку формулу и да је примене, а не усуђујем се ни да помислим како би то изгледало да сами долазе до њих, колико год их ми вешто наводили. Зар решавање математичких проблема не доприноси развоју логичког размишљања чак и ако дамо ученицима формуле као алат? А у стварности, мало их успе да у тексту задатка идентификује величине које су познате и оне које се траже, а камоли да успостави везу између њих. А како се то постиже? Па вежбањем.
Земунац
Професоре, дуално образовање није ништа друго, него другачије названо оно што смо ми деценијама имали и што се звало ''Школа ученика у привреди''. Која разлика је у ондашњем начину рада и оном каснијем? Основна разлика је што су ученици учили и научили да обављају оне послове за које су се школовали, а не да све то знају у теорији и да никад током школовања нису радили оно за шта се школују. Практични рад у тим и таквим школама се углавном завршавао на куповини бурека за мајстора.
Земунац
Зоране, постоји интернет и могућности да се провери све наведено, тако да благо речено немој да причаш неистину. Школарина (Tuition) за медицинске школе у САД просечно, за школску 2019-2020 годину, износе 37556 долара за резиденте, односно 61858 долара за не резиденте у јавним школама, а у приватним 60665 односно 62230 долара. Припрема за стажирање за специјализацију иде до 75000 долара. Најјефтинија је 20000 долара.
Zoran
Zemunac, specijalziacija u Americi ne kosta nista. Na specijalziaciji oni tebi placaju profesosrsku platu. Primas platu, uce te i posle nisi u obavezi da ostanes kod njih. I ono sto je najinteresantnije za ovaj tekst i autora je to da odmah mozes da radis privatno, tako si obucen, sto ljudi i rade.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.