Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цветко Рајовић је иницирао оснивање Библиотеке града

Цветко Рајовић (Фото Википедија)

У рубрици „Београдске приче”, од 3. септембра, аутора господина Горана Весића под насловом „Девет деценија Библиотеке града” поткрала се једна грешка. У тексту се наводи да је оснивање Градска библиотека започело пошто је Цветко Рајковић упутио писмо кнезу Милошу у коме га је упозорио на лоше стање књига донесених из Русије.

Ради се о Цветку Рајовићу, а не Рајковићу.

Цветко Рајовић, (1793, Вуковићи, Требиње  – 1873, Београд). један је из плејаде познатих људи требињског краја. Као врстан трговац и образован човек – говорио је италијански, немачки и руски, а служио се грчким, француским и влашким језиком – био је препознат најпре од Јеврема Обреновића а затим и од кнеза Милоша и кнеза Михајла Обреновића. Имао је част и дужност да на предлог челника династије Обреновић и династије Карађорђевић обавља многе значајне функције у том времену.  Био је управитељ Београда, директор београдске полиције, председник Врховног касационог суда, председник Државног савета, министар иностраних послова и председник владе, као и потпредседник Сената и с те функције је отишао у пензију.

Остало је записано да је априла 1831. године Цветко Рајовић, управник вароши београдске, известио кнеза Милоша о пожару у дућану извесног кројача Бошка, чији је шегрт непажњом запалио сено па је изгорело шеснаест дућана, а четири су делимично упропашћена. Тада се јавила  потреба да се за београдску варош купе први реквизити за гашење пожара који су постојали на тржишту.

Кнез Михајло је наложио свом министру унутрашњих дела Цветку Рајовићу да сачини детаљне одредбе о дужностима Управе вароши Београда, имајући у виду да су му као бившем управитељу вароши Београда задаци tе службе били добро познати. Уредба о дужностима Управе вароши Београда донета је 1840. године и са извесним изменама остала на снази током читавог 19. века.

Кад је хатишерифом из 1830. године Београд почео да добија постепену самосталност једна од првих наредби кнеза Милоша била је урбанизација града, па је Цветко довео у Београд 1834. године првог страног инжењера, Словака Франца Јанкеа из Беча. По Јанкеовом пројекту изграђено је много зграда – Ђумуркана, Саборна црква, Лицеј и кућа Цветка Рајовића, која је у стилу неокласицизма грађена између 1835. и 1840. године, на углу данашњих улица Узун Миркове и Тадеуша Кошћушка. Ту су касније били смештени реалка, штаб војске, енглески конзулат, основна школа а данас Педагошки музеј.

Ово је само део заслуга Цветка Рајовића за успон и просперитет Београда.

Миливоје Мишо Рупић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.