Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аплауз за Хекату

Премијера представе– перформанса у Културном центру„ Магацин” (Фото М. Спасојевић)

– Богиња Хеката има моћ да види прошлост, садашњост и будућност. Она поседује кључеве за сва решења, баш као и уметност – каже Нела Антоновић, која је урадила концепт представе – перформанса „Аплауз за Хекату”. Овај комад премијерно је изведен у Културном центру „Магацин” у Улици Краљевића Марка и биће на репертоару и вечерас у 20 часова.

– Инспирација за бављење овом темом родила се у време пандемије када смо сви били изоловани у своје просторе, а прича је намењена свима који у себи носе храброст да се суоче са свакодневицом и оним што она носи – истакла је Нела.

Концепт за представу, према њеним речима, заснован је на карактеристикама тројства митског бића, што омогућује неконвенционалне руте у позоришном лабораторијуму.

– Ово је прича о јаким женама и има лековиту ноту изолованих простора – објаснила је Антоновићева.

Представа је допринос културно-историјском наслеђу Србије. Доступна је и апликација Центра за урбани развој. „Холоград” за мобилне телефоне садржи 3 Де приказ Хекате. Раде Милић из овог центра подсећа да је у Београду постојао Хекатин храм, који је један од многих храмова на Балкану.

Хеката је, како каже Милић, предолимпска богиња и повезана је са неолитском великом „Богињом мајком”.

– На градилишту стамбене зграде у Господар Јевремовој улици 41 радници су 1935. године откопали античку архитравну греду са натписом на латинском језику посвећеним богињи Хекати. Архитрав, као доказ да се у нашој престоници налазило античко светилиште, налази се сада у Збирци римских и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика Народног музеја – додаје Милић.

У овом комаду учествују Марина Буквички, Марко Нектан и Оливера Милојевић Чавић. Драматуршке консултације урадила је перформерка Мина Ћирић, за дизајн сцене била је задужена Лидија Антоновић, за дизајн звука Теодора Сарић, костиме је осмислила Анђелија Марковић, техничка подршка су Алекс Заин и Ивана Кораксић, а продукцију су потписали Театар „Мимарт” и Културни центар „Магацин”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Barka
Hekata nije grcka boginja nego joj je poreklo u Anadoliji gde su zivela plemena koja su se doselila sa Balkana i govorila srpski - Kari i Brigi (tj. Frigijci).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.