Ко је снајпериста који је вребао патријарха

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црна Гора је одахнула након што су утихнуле комитске трупе и уклоњене барикаде на улазу у Цетиње пошто је на трон Светог Петра Цетињског устоличен митрополит Јоаникије.

Црква наставља своју мисију са новим митрополитом Јоаникијем (Мићовићем) који је већ учинио значајна кадровска размештања од седишта Митрополије на Цетињу до Епархије будимљанско-никшићке и свих других епархија и месних парохија.

Главна тема свакако су дешавања протеклих дана на Цетињу, односно последице дивљања такозваних комита предвођених руководством Демократске партије социјалиста, њеним председником Милом Ђукановићем и његовим саветником за безбедност и бившим директором Управе полиције (УП) Веселином Вељовићем, али и доскорашњим војним министром Предрагом Бошковићем.

УП је саопштио да је током немира и сукоба комита и полиције на Цетињу повређено 30 грађана и 30 полицајаца, али да нико није теже озлеђен. Током демонстрација и дан после њих у Одељење безбедности Цетиње приведено је 30 особа по разним основама и сви су пуштени кућама, јер је тужилаштво оценило да у њиховим радњама „нема елемената бића кривичног дела”.

Због напада на службено лице у вршењу службене дужности у „бетоњерци” цетињске полиције већ другу ноћ су притворени Вељовић и Никола Жугић, којег такође сумњиче да је починио кривично дело напад на службено лице. Жалба, која је уложена, на одлуку Основног државног тужилаштва (ОДТ) Цетиње, да се Веселину Вељовићу укине тужилачко задржавање од 72 сата је одбијена.

Након његовог саслушања код истражног судије биће познато да ли ће се у даљем поступку бранити са слободе или ће му бити одређен притвор од 30 дана. Задржавање му је одређено због опасности од понављања кривичног дела и утицаја на сведоке. Руководилац ОДТ Цетиње, Душко Милановић, рекао је да је та институција формирала предмет ради утврђивања да ли су полицијски службеници 4. и 5. септембра, приликом протестовања грађана у престоници Цетиње извршили неко кривично дело за које се гони по службеној дужности.

Посланик Демократске Црне Горе Момо Копривица оценио је да је ДПС извршио „напад на уставни поредак државе” и да чини нешто „што су класичне терористичке акције”.

„Држава је обезбедила пуно поштовање људских права и права на слободу вероисповести, доказала да је јача од било којег појединца или групе који су покушали да спроведу пуч и послала поруку да је држава владавине права. Потребно је спустити тензије и вратити се нормалном животу”, поручио је он.

Председник скупштинског одбора за међународне односе и лидер Демоса, Миодраг Лекић, каже да све говори да је наступ Вељовића, „како изјавама, тако и грубо насилним деловањем на Цетињу, само део плана чији је организатор Ђукановић”.

„Очигледно је да су Ђукановић и Вељовић последњих месеци били сасвим компатибилни у политичко-интелектуалном смислу с једне стране и организационо-пучистичком на Цетињу, с друге. Овај покушај рушења уставних принципа ради остваривања политичких циљева је ближе појму државног пуча него удара, јер је пуч неуставна промена власти од стране политичких снага које су део самог система. Ђукановић у статусу председника државе то без сумње јесте, као уосталом и његов саветник за безбедност”, оценио је Лекић.

У изјавама за црногорске медије, бројни грађани захтевају да се правди приведу сви који су нападали полицију, али и они који су их на то подстрекавали наводећи да су то Ђукановић, бивши лидер Социјалдемократске партије и Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић, бивши војни министар Бошковић, поједине смењене полицијске старешине, тужиоци и не мали број оних којима је нова власт обезбедила пензиони статус.

Грађани траже да полиција идентификује све оне са барикада који су пуцали из ватреног оружја подсећајући на изјаву Абазовића да је „на Цетињу било наоружавања”. У прилог тој тврдњи иде и чињеница да је на барикади код Белведера, на улазу у престони град, било и рафалног пуцања из аутоматског наоружања, а десетине протестаната имали су гас-маске какве има црногорска полиција и војска. Зато се с правом поставља питање одакле таква опрема.

Највише је захтева да се идентификује лице које је снајперском пушком вребало подесан тренутак да усмрти српског патријарха и не само њега. О снајперисти се већ не прича као да се жели заборавити тај мрачни сценарио којим је и започео велики обрачун међу браћом у Црној Гори.

Поједини Цетињани се питају зашто су из Бијелог Поља и још неких градова са севера заштитне металне ограде рушили и каменицама гађали припадници бошњачког народа. О њиховом учешћу сведоче и бројни снимци објављени на друштвеним мрежама. И на крају, да ли је председнику било које државе па и Црне Горе дозвољено да вређа, понижава, блати и говором мржње обраћа се било коме?