Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Војничке почасти за Кинезе погинуле у Корејском рату

Седам деценија после првог великог хладноратовског конфликта, у домовину враћени посмртни остаци 825 бораца Церемонија на аеродрому у Шенјангу
(Фото: Министарство одбране НР Кине)

На војничком гробљу у Шенјангу, граду на североистоку Кине, одржана је велика церемонија уз војне почасти – сахрањени су посмртни остаци 109 кинеских војника погинулих у Корејском рату. Седам деценија после првог великог хладноратовског оружаног сукоба настрадали припадници Кинеских народних добровољаца, како се звала армија која је ратовала против коалиције предвођене трупама САД и Јужне Кореје, нашли су вечни мир у својој домовини.
Њихови посмртни остаци, како јавља кинеска телевизија ЦГТН, ексхумирани су у шест региона Јужне Кореје током 2019. и 2020. године. Пандемија вируса корона накратко је омела планирану примопредају, па је пригодна церемонија одржана на аеродрому града Инчон тек пре неколико дана. Јужнокорејска страна је приредила почасти у рангу кинеских, без обзира на то што се ради о некадашњим непријатељима.
Церемонији су присуствовали кинески заменик министра за питања ветерана Чанг Џенгуо и јужнокорејски заменик министра одбране Парк Је Мин. Сваки ковчег мањих димензија, у који су смештени пронађени посмртни остаци, јужнокорејски војници су појединачно предали у руке кинеским колегама.
Ветерани су постхумно враћени у Кину великим војним транспортним авионом Y-20, који су по уласку у кинески ваздушни простор пратила два ловачка авиона. На аеродрому у Шенјангу овај транспортни авион је прошао кроз лук направљен од млазева ватрогасних топова, што је почаст специфична за свет авијације. Затим је одржана церемонија преноса ковчега из авиона у камионе, чију колону је до војничког гробља, меморијала Кинезима погинулим у Корејском рату, пратила полиција на мотоциклима уз сваки камион. Сахрана је обављена уз пригодну музику војног оркестра и почасну паљбу.
Ово је иначе, како је саопштило Министарство одбране Кине, осми пут да се организује примопредаја тела војника погинулих у Кореји. Са том праксом почело се 2014. године, када су се Кина и Јужна Кореја сагласиле да се она обави у складу са међународним правом и принципима хуманости, па је до сада предато 825 посмртних остатака. У поменутој последњој прилици предато је 1.226 пронађених предмета везаних за страдале војнике.
Кинески војници који су се борили у Корејском рату, и спасли Северну Кореју од извесног потпуног пораза, ратовали су под називом Кинески народни добровољци. Био је то маневар да би се избегле оптужбе за директно учешће у том сукобу који је претио да се прошири, будући да се за Јужну Кореју борила Америка, а Северну Кореју је, уз Кину, подржавао и Совјетски Савез.
У Кини се тај конфликт назива ратом против агресије САД и подршком Кореји. Негују се сећања на те дане и са поносом истиче хероизам кинеске војске. Тако се у Трећој гардијској бригади Народноослободилачке армије Кине чије је седиште у околини Пекинга, иначе задуженој за одбрану престонице, налази спомен-соба у којој је значајан део посвећен оружаном сукобу на корејском полуострву и приказан је ратни пут те јединице. Ову јединицу често обилазе стране делегације, па је њено ангажовање у Кореји приказано и гостима из Србије.
Подела Кореје је настала после Другог светског рата, након јапанске окупације, када су САД заузеле јужни, а СССР северни део полуострва, па су формиране земље са различитим политичким и економским системима.

Корејски рат вођен је у периоду између 1950. и 1953. године, након што је Северна Кореја покушала да покори Јужну Кореју. Мало је недостајало и да успе у томе, будући да су непријатељске снаге сатеране у невелики мостобран код Пусана. Тада се енергичније ангажују САД уз подршку УН и протерују Севернокорејце скоро до кинеске границе. У сукоб се укључује Кина чији војници одбацују Американце и савезнике јужно од 38 паралеле. Фронт се стабилизовао и мање померао у правцу севера или југа, а сукоб је окончан примирјем које је, технички гледано, и сада на снази.
Кина је данас једини моћни савезник Северне Кореје, незаобилазан фактор у напoрима међународне заједнице за смиривање вишедеценијске кризе на полуострву. Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун се сретао са кинеским председником Си Ђинпингом, а у Пекинг је увек путовао својим специјалним возом, чија је појава на пругама кинеске престонице медијима „откривала” посету важног госта. Ким Џонг Ун зна ко му је ослонац сада, али и ко је спасао Северну Кореју пре седам деценија, па и лично пред меморијалом у Пјонгјангу одаје почаст Кинезима погинулим у Корејском рату.
 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Када ће одати почаст умрлима од глади за време Маових експеримената?
zaliv.net
Bolje vi mislite ko ce ovde adekvatno odati pocast palim srpskim junacima koji nisu bili komunisti a koje je posle rata podrzavala vecina unezverenog naroda. I danas imamo one koji se ponose Titom iako je on proterao ili ubio sve srpske mudre glave i one koji su se borili protiv okupatora (a nisu bili komunisti) dok je ustase u najvecem broju pomilovao pa cak i primio u novu vojsku. Gledajte svoje dvoriste i ne zabadajte nos u tudja posla
Mile Rad
Kina ne zaboravlja svoju decu. Pogotovo ne one kiji sebe zrtvuju ni za kakvu licnu dobrobit nego za opstanak svog naroda i ideja. Puno od ovoga moze da se nauci.
Игор Г.
Кинески војници нису бранили своју државу већ су покушали да наметну тоталитарну идеологији Јужној Кореји. Шта сте ви научили о томе када се оружјем уводи тотализам?
Bole
[email protected] sve evropske drzave vode racuna o svojim poginulim i ranjenim iz proteklih ratova. To ne moramo uciti od Kineza. Za pocetak, treba prihvatiti evropsku praksu da se poimenice nevedu svi poginuli iz ratova 90ih godina. Mi ih cak nismo ni prebrojali, a kamoli imenovali.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.