Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

О вакцинама и новцу

У циљу јачања поверења било би од користи да лекари који имају значајан утицај на јавно мњење, а поготово они који креирају здравствену политику, саопште јавности да ли и какве односе имају или су имали са фармацеутским кућама. За грађане је важно да буду сигурни да јавни делатници нису део лобистичке машинерије моћних компанија и да нису у конфликту интереса

Здравствене институције ЕУ управо су објавиле да нема хитне потребе за трећом дозом вакцине, осим код имуно угрожених особа. Истовремено, британски владини експерти не виде велику корист од вакцинисања здраве деце, бар за сада. Ако је Европа опрезна и не жури, откуд у Србији све јачи притисак за трећом дозом вакцине, или за вакцинацијом деце? Да ли је баш нужно да поред свакојаких „лидерстава” Србија и овде буде лидер и експериментални полигон? Да ли је реч о дирљивој бризи за здравље људи или, далеко било, постоје и неки мрачни комерцијални интереси?

Компанија „Фајзер” већ недељама позива свет да крене са трећом дозом вакцине. Пре десетак дана ова компанија је и званично најавила велику промотивну кампању у том правцу. Како је објављено, маркетиншки напор неће стати само код позива за трећу дозу, већ ће бити усмерен и ка томе да се подстакне вакцинисање деце старости од 12 до 15 година, а потом и деце старости од пет до 11 година. У овом сулудом амбијенту, фармацеутске куће планирају да вакцине промовишу баш како се то ради са пастама за зубе или дечјим пеленама.

Маркетинг је скуп, па је сироти „Фајзер” морао да повећа цене својих вакцина за више од 25 одсто. При томе, реч је о вакцини која је и пре овог огромног повећања била папрено скупа. У овом тренутку скупља је само „Модерна”, најљући конкурент „Фајзера”. (Узгред, и „Модерна” је, да не заостане, повећала цене за преко 10 одсто.) На овом тржишту рат већ бесни. Источне вакцине су на Западу блокиране – да ли неко заиста верује да то није ни у  каквој вези са профитним интересима западних компанија? Најава маркетиншких кампања и љути фармацеутски рат за профит обрадоваће све оне здравствене делатнике и новинаре који су љубитељи конгресног туризама о трошку фармацеутских кућа.

Кад је вакцинисање почело сазнали смо да је „Фајзерова” вакцина чудесна, да је последња реч „медицинске технике” која нај-нај-најбоље штити од ковида. То је било довољно да се оправда њена висока цена. На другој страни, најгору медијску репутацију имала је „Астра-Зенека”, случајно најјефтинија вакцина, која својом ценом даје лош пример и нарушава тржишну хармонију. Узгред, последња истраживања ако им се данас уопште може веровати, показују да ефикасност „Фајзерове” вакцине опада брже од оклеветаног цепива „Астра-Зенеке” и да је то можда разлог због којег је Израел, опитна лабораторија „Фајзера”, данас у великом проблему.

Игром случаја, баш у тренутку када фармацеутске куће крећу у своју нову кампању, и неки од домаћих стручњака инсистирају да се после друге дозе мора примити трећа, спасоносна. При томе се наглашава и да се вакцине могу мешати без икаквог ризика, а понеко сасвим отворено предлаже и да је најбоље примити баш „Фајзерову”, као трећу вакцину.

Да ли се ове иницијативе базирају на озбиљним и темељним домаћим студијама? Да ли је српска наука успела смислено да систематизује своја искуства, или само декламује и пропагира оно што јој други суфлирају?

Од почетка пандемије до данас, свет је изложен неконзистентним и често нелогичним мерама, огромном броју информација и манипулација које долазе са разних страна – политичких и здравствених, стручних и нестручних. Они који прате стручне радове на тему ковида кажу да и на том сегменту влада какофонија која је повремено праћена и научним скандалима. Струка се мучно носи са новом болешћу, па се лутања и конфузија могу разумети. Отуда није никакво чудо ни да је део јавности скептичан према званичним информацијама и да зато одбија вакцине. Олако је то објашњавати само антиваксерским и „равноземљашким” дезинформацијама, као што је непаметно истрчавати са чврстим ставовима кад је мањак знања и вишак дилема прилично видљив.

Криза стручног поверења додатно је појачана и кризом поверења у етику неких делова медицинске струке. То је одавно глобални феномен и скандали везани за аморалну праксу фармацеутских кућа добро су познати. Под окриљем пандемије дошло је и до додатног бујања корупције у вези са набавкама медицинског „ковид провијанта” чак и у оним земљама које се диче ниским степеном корупције. Отуда, поред праћења трагова вируса није на одмет пратити и трагове новца.

У циљу јачања поверења било би од користи да лекари који имају значајан утицај на јавно мњење, а поготово они који креирају здравствену политику, саопште јавности да ли, и какве односе имају или су имали са фармацеутским кућама. За грађане је важно да буду сигурни да јавни делатници нису део лобистичке машинерије моћних компанија и да нису у конфликту интереса. Ја ћу ево, иако нисам лекар, признати да сам од „Астра-Зенеке”, коју у тексту помињем у дискретно позитивном контексту, нешто добио – и то два пута, уз лилихип приде. А када је о конгресном туризму реч или о новцу за какву студију, ту сам … па ако ме се сете, сете.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Невакцинисан
Зашто се и после толико истраживања вакцине и даље примају НА СОПСТВЕНУ ОДГОВОРНОСТ? Кад одеш код лекара, напише ти у извештају да ниси вакцинисан, али неће да напише препоруку за вакцинацију. Ни лекар, ни министар, ни произвођач немају никакву одговорност. Зашто већу одговорност има пекар за хлеб него фармацеутска индустрија за вакцинацију?
Djole
Jos da je g. Katic naveo od koje vakcine su nuspojave (ugrusci) cesce, analiza bi bila kompletna!
Жељко
Цео овај текст ми звучи као тражење изговора и хватање за сламку да се не би примила вакцина. Чак и да је све тачно и да фармацеутске куће желе да зараде трилионе долара, људи и даље требају да се вакцинишу јер је то једини спас од ове пандемије. Док се цео свет отима за вакцине, постоје неки који измишљају разлоге да се не прими вакцина што је заиста катастрофално у 21 веку. Позивам господина Катића да јавно позове све људе да се вакцинишу било којом вакцином ако заиста верује у науку.
Жељко@
"ако заиста верује у науку" Kako da veruje u nauku, kada naučnici bukvalno rade za platu i bonuse kod moćnih korporacija. Ono malo nezavisnih naučnih ustanova i pojedinaca se cenzuriše i naziva antivakserima pa bio on i nobelovac. U Britaniji je MHRA pregledala 600 strana materijala Fajzera za 1 dan i odobrila. Uglavnom studije dobijamo direktno od proizvođača i one traju mesec, dva. Ko kod nas kontroliše vakcine (iz aviona u rame)? Niste tekst razumeli - govori se o korupciji i prisili.
Жељко
Небојша, предлажем вам да се држите економије и да не ширите дезинформације о вакцинама. Фајзер је најефикаснија од свих вакцина по клиничким испитивањима и зато се препоручује као трећа доза. У Израелу су малтене сви вакцинисани Фајзером и имају драстично смањење оболелих и умрлих. Једно је бити скептичан а друго антиваксер, нејасно је да након скоро годину дана вакцинације људи и даље не желе да приме вакцину јер су "скептични". За непримање вакцине нема рационалних аргумената и тачка.
Djole
" За непримање вакцине нема рационалних аргумената и тачка". A smrtni slucajevi onih koji su primili vakcinu a nisu imali COVID? O tome ima vesti samo kod Gardijana. Zasto?
Бранислав
Пандемија је постала мање медицинско, а више економско питање. Да ли је конфликт економских интереса ако саветници фармацеутских компанија, са позиције члана Кризног штаба, позивају грађане да се вакцинишу.
Прикажи још одговора
Gliga
Dobar tekst mada mislim da je podosta konfuzije i medju medicinskom strukom jer radi se ipak potpuno novom fenomenu - globalnoj pandemiji koja se prosirila kao prerijska vatra sto zbog samih karakteristika virusa sto zbog toga sto je svet postao "globalno selo" potpomognuto relativno jeftinim avionskim kartama. Dodatno u doba interneta mnogi su resili da testiraju teoriju Andija Vorhola da ce svako imati svoj trenutak slave te se ima situacija da i do juce renomirani naucnici jure senzacije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.