Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Конзумација Бориса Милошевића

​Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”

Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције.

И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави те за крајишке Србе злочиначке акције и једне од највећих српских трагедија уопште, у којој је протерано преко 220.000 људи, а најмање 1.887 их је погинуло и нестало, међу којима је 65 одсто цивила и 29 одсто жена, док је Крајина – С. Далмација, Лика, Кордун и Банија – опустошена, опљачкана па порушена и запаљена, а нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

И седео је Србин Милошевић у првом реду свечане ложе, само неколико места подаље од Анте Готовине, који је био главнокомандујући у акцији „Олуја” за сектор „Југ”, чији војници су, међу којима је био и Милошевићев отац, око месец дана по завршетку акције убили и његову бабу Даринку, и којег је Претресно веће Хашког трибунала прогласило кривим као „учесника у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно истеривање Срба са подручја Крајине” и неправоснажно га осудило на 24 године затвора.

Заузврат хрватски званичници су присуствовали поменима српских жртава ликвидираним у постолујном времену и  то 25. августа у Груборима, међу којима су били председник државе Зоран Милановић и потпредседник владе и министар бранитеља Томо Медвед, а 28. септембра и у оближњим Вариводама, где се појавио и премијер  Андреј Пленковић. Председник је у Груборима окупљеним званицама, пред дрвеним крстом подигнутим у помен шесторици убијених мештана, просечне старости преко 67 година и порушеним кућама зараслим у коров, рецитовао стихове Алексе Шантића „Остајте овдје”, док је премијер у Вариводама, испред скромног споменика деветорици убијених мештана, просечне старости такође преко 67 година, зборио: „То за Хрвате значи – смоћи снаге и признати да су у домовинском рату, премда одбрамбеном, нажалост почињени и злочини над српским цивилима који се нису смели догодити, злочини који немају оправдања и заслужују сваку осуду и процесуирање одговорних”.

Тако је говорио хрватски премијер прошле године. А уочи овогодишње прославе  „Олује”, на питање новинара да ли ће и ове године доћи сви чланови владе, првенствено алудирајући на потпредседника из редова СДСС-а Бориса Милошевића, одговорио је, онако шеретски и уз смешак: „Прошле године је било важно. Прави тренутак је био лани, кад је он први пут постао потпредседник владе и кад је било 25 година и та симболика је конзумирана.”

И прође овогодишња прослава „Олује” у Книну без потпредседника Милошевића, који је свој изостанак овако објаснио: „Ове године у Книн не иде цела Влада РХ и некако смо кроз разговоре утврдили да се ове године не иде. То није корак уназад. Од политике укључивости и помирења неће се одустати. Мој неодлазак не значи одустанак од тога и слање неке друге поруке.”

Прође и помен српским жртвама у Плавну и његовом засеоку Груборима, где је укупно у „Олуји” и постолуји убијено 32 Срба, просечне старости преко 71 годину, на којима се не појавише ни председник државе Милановић ни потпредседник владе Медвед, а сва је прилика да се ни Пленковић неће појавити  у Вариводама, што се може закључити из његове скорашње изјаве: „Не можемо сада сваки пут то понављати, важност је те поруке послана лани и ја ту ништа не инсистирам нити форсирам.”

И поред свих тих изјава,  медији у региону и шире трагају за правим разлозима одступања од прошлогодишње праксе, која је међу свима, осим међу Србима, примљена  са одушевљењем. Тако независни хрватски политички аналитичар Давор Гјенеро нагађа: „Можда је то због тога што још није законски решено питање узвика ’за дом спремни’, а можда је нешто друго”, док  бивши председник РХ Иво Јосиповић тврди: „Пуповац и Милошевић били су под притиском Београда и очито су се ХДЗ и СДСС договорили да ће ове године направити паузу.”

Председник СНВ-а Милорад Пуповац говорећи на овогодишњој  комеморацији у Груборима дотакнуо се и актуелних расправа у вези са усташким поздравом „За дом спремни” следећим речима: „Испод друштвене површине води се битка између тога шта је данашња демократска Хрватска и тога шта је проусташка Хрватска и њено интегрисање у данашњу Хрватску, као наслеђе. То је битка коју треба да водимо, а зато су нам потребни медији, школе, јавни ауторитети, као и влада, сабор и председник републике, не само судови и кривично законодавство.” И из Пупавчевих речи могло би се закључити да је међу коалиционим партнерима дошло до захлађења односа и због толерисања употребе усташког поздрава „За дом спремни”, који се више пута чуо и на овогодишњој прослави „Олује” у Книну.

За злочине  почињене у Груборима и Вариводама, иако нико злочине не оспорава, сви процесуирани и пред домаћим и пред Хашким трибуналом су „услед недостатка доказа” правоснажно ослобођени. До сада је у Груборима обновљена само једна кућа а у целом засеоку  живи само један човек. Општински суд  у Загребу у марту ове године одбио је тужбени захтев за накнаду штете Милета Грубора, којем су 25. августа 1995. специјалци АТЈ Лучко убили оца Јову (65) и баку Марију (90) јер „није био особито близак с оцем”?!

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује”  и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута  Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Ако се  појам „конзумација” узме у њеном најтипичнијем значењу – (по)јести и (по)пити – онда је много јасније какав значај званична хрватска политика  придаје прошлогодишњем (понижавајућем) одласку Бориса Милошевића, а преко њега и српској заједници у Хрватској, на прославу (злочиначке) „Олује”.

Документационо-информативни центар „Веритас“

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Savo Štrbac je konzumiran. Nema ništa korisno dodati za odnose dvaju naroda.
Из угла
Морални компас.
Лена
И Борис Милошевић и Милорад Пуповац живе у Хрватској те морају пазити шта, када и како говоре и раде. Они који живе у Београду, немају тај проблем.
Slobodna
U sridu.
Filip Cosopt
Poštovani Savo,Srbi iz Hrvatske jasno su i otvoreno rekli predsjedniku Srbije da politika Srbije nije politika Srba u Hrvatskoj.Ostavite Srbe,koji žive u Hrvatskoj na miru.Srbi koji su ostali u Hrvatskoj,ostali su svojom voljom,Srbi koji su se vratili,vratili su se svojom voljom.Ostavite ih na miru da gradimo život zajedno u Hrvatskoj.Nemate pojma ni o Pupovcu ni o Miloševiću.Doista pišete svoje utiske,kao da sad i ja napišem utiske o vama,a ne poznajem vas.Shvaćate?
Zoran Tešić
Životi Srba u Hrvatskoj ispunjeni su strahom, nesigurnošću. Od njih se očekuje da celo vreme idu pognute glave i da se neprestano izvinjavaju i zahvaljuju većinskom narodu što im je dozvoljeno da ostanu. "Graditi život zajedno" u Hr znači odustati od svoga i postati Hrvat. Samo tako! Vidimo to i kroz zadnju kampanju o Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi. Gospodine Filip, ili ste neobavešteni ili neiskreni!
Natalija
Problem je što Hrvati Srbe nikako da ostave na miru. Najradije bi da svi šutimo ili da kad govorimo, da govorimo ono što prije vašim ušima. Kroz povijest smo vidjeli kako želite da gradite život sa Srbima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.