Шта предлажу европосланици за изборне услове

Предлог Нацрта Радног документа за побољшање изборних услова који су израдили европарламентарци прослеђен је странкама које сада имају рок до 12. септембра да доставе своје коментаре, а између осталог, у документу пише да би требало што пре утврдити датуме битних избора најављених за 2022. годину, сазнаје Танјуг.

У писму које је упућено странкама прецизира се да ће се предстојећи дијалог одржати у истом формату као и током сусрета у јулу.

Писмо су потписали кофасилитатори Тања Фајон, Владимир Билчик и Ивица Дачић, а у дијалогу ће, како је најављено, такође учествовати и некадашњи посланици Европског парламента Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн.

У Нацрту Радног документа се оцењује да су учесници јулског дијалога показали своју спремност да се посвете процесу, као и конструктиван став, те да је предвиђено да се договор о радном документу постигне на следећем дијалогу 17. и 18. септембра или најмање шест месеци пре следећих избора.

Нацрт радног документа фокусираће се на две главне теме: (прва) равноправан приступ медијима, плурализам у медијима, медијска етика и стандарди и (друга) интегритет изборног процеса.

Како пише у документу, Нацрт садржи низ сугестија и конкретних предлога за могуће кораке напред, а под условом да постоји довољно политичке воље, споразум би се могао постићи у оквиру Међустраначког дијалога.

Наглашава се да ће кофасилитатори учинити све што је у њиховој моћи да утру пут ка политичком споразуму, али истовремено истичу да крајњи исход лежи у рукама учесника Међустраначког дијалога.

Када је реч о равноправном приступу медијима и плурализму у медијима, истиче се да сви медији морају да објаве своје тарифе за политичко оглашавање пре почетка изборне кампање.

„Јавни медијски сервис дужан је да за време изборне кампање свим проглашеним кандидатима и проглашеним изборним листама под једнаким условима обезбеди одговарајуће временске интервале за њихово политичко оглашавање”, стоји у Нацрту документа.

Такође, наводи се да сви емитери морају стриктно да се придржавају постојећег Закона о електронским медијима који их обавезује да слободно, истинито, непристрасно, потпуно И благовремено обавештавају јавност.

„Неопходно је да сви информативни програми, како терестријални тако и кабловски, осигурају уравнотежено представљање ставова, саопштења и мишљења владе, владајућих партија, опозиционих странака и платформи, као и стручњака за теме од значаја за јавност”, наводи се у документу.

Како би се то постигло међустраначки дијалог би, како се наводи, могао да предложи да се размотри усвајање нових прописа, у облику обавезујућег правилника за Јавни медијски сервис (РТС и РТВ) ради бољег регулисања покривања изборне кампање.

Правилник би могао да одражава и нуди решења у складу са налазима извештаја ОДИХР-а и бити усвојен након јавних консултација.

У том циљу, како се наводи, може се разматрати формирање привременог надзорног тела, које се може састојати од једнаког броја чланова РЕМ-а и представника које предложе кофасилитатори Међустраначког дијалога.

Његов састав треба да осигура политички плурализам и професионалну стручност.

Између осталог, правилник ће предвидети које активности јавних функционера за време изборне кампање се могу сматрати злоупотребом њиховог положаја.

Правилник би требало да буде припремљен у року од 30 дана након договора од стране учесника Међустраначког дијалога.

У Нацрту пише и да ће се методологија праћења медија током изборне кампање заснивати на квантитативним и квалитативним параметрима, укључујући и тон извештавања, узимајући у обзир природу емитера.

Што се тиче политичког оглашавања на Јавном медијском сервису (РТС И РТВ), потребно је да се одреди одговарајући дистрибутивни кључ, следећи најбољу европску праксу.

Како се наводи тај дистрибутивни кључ би требало да омогући свим политичким странкама и платформама које учествују у наредној изборној кампањи одговарајући простор за политичко оглашавање.

„У том контексту, представницима опозиције треба дати довољно времена да изнесу своје ставове и мишљење о информативним емисијама, а посебно у вези са ставовима владе”, предлаже се у документу.

Такође, наводи се и да треба размотрити могућност да се независним медијима и организацијама омогући редовно емитовање програма на националној јавној фреквенцији.

Када је реч о другој теми, односно интегритету изборног процеса, пише да се појединачна одлука сваког бирача мора прописно поштовати, а тајност гласања мора бити загарантована.

Указује се да треба предузети мере како би се повећала транспарентност регистрације бирача И поверење у бирачке спискове.

„Транспарентност финансирања кампање треба да се унапреди, како би се у предстојећим изборним кампањама осигурале једнаке могућности за конкурентске странке и платформе”, пише у Нацрту.

Истиче се да правила о изборима морају бити прецизна, предвидљива и одржива за оне који желе да учествују у политичком надметању, као и за бираче и посматраче избора.

„С обзиром на неуобичајену ситуацију створену бојкотом избора одређених странака и платформи на последњим парламентарним изборима 2020. године, за наредне изборе би требало размотрити налажење одговарајућег решења да се привремено промени састав РИК-а, како би се повећало поверење у изборни процес”, пише у Нацрту документа.

Додаје се да би због тога за време наредне изборне кампање могли да се именују додатни привремени чланови РИК-а који нису представници посланичких група у Народној скупштини, а које би одредио Међустраначки дијалог.

„Треба осигурати да одговорни органи имају ефикасне процедуре и мере за спречавање и, уколико је потребно, темељну истрагу непримереног притиска на бираче, укључујући запослене у државним институцијама или институцијама И предузећима повезаним са државом”, пише између осталог у документу.

У том контексту, надлежни органи би требало да обезбеде потпуну заштиту потенцијалним узбуњивачима, како је предвиђено релевантним законом.

Бирачки спискови би требало да буду доступни јавности, а такође се предлаже и да се смањи лимит за донације.

„Требало би размотрити и успостављање ограничења за трошкове кампање. Треба предузети одговарајуће мере како би се подаци о приходима и расходима кампање поднели пре изборног дана”, истиче се у документу.

На крају се подсећа да би мере требало да се спроведу шест месеци пре одржавања првих од три вида најављених избора.

Следећа рунда Међустраначког дијалога уз посредовање европосланика биће одржана 17. и 18. септембра у Палати Србија, потврђено је у писму.