Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Око 90 младих годишње дигне руку на себе

Сурова статистика бурног тинејџерског доба сведочи да суицид представља водећи узрок смрти у адолесценцији и да годишње око 90 младих особа у Србији дигне руку на себе
(Фото Pixabay)

Сваке године око хиљаду људи у Србији дигне руку на себе, а сурова статистика бурног тинејџерског доба сведочи да самоубиство представља водећи узрок смрти у адолесценцији и да годишње око 90 младих особа у Србији дигне руку на себе. Суицидологија полних различитости сведочи да жене чешће покушавају, а мушкарци чак три пута чешће успевају да изврше суицид – покушај самоубиства код женског пола најчешће је везан за узимање прекомерне дозе лекова или сечење вена, док се мушкарци неретко убијају ватреним оружјем или вешањем.

У покушају да разумеју због чега су неки одлучили да „врате Богу улазницу” за живот, многе особе траже социјално прихватљива објашњења или се окрећу филозофском тумачењу да „самоубице не постоје – њих су убили други”. Стручњаци, међутим, тврде да је самоубиство манифестација болести, пре свега депресије, те да је за оба пола карактеристично да руку на себе дижу на почетку болести, када особа има снаге за самоубиство, или на крају болести – када се чини да је борба с демонима депресије добијена.

– Иако је самоубиство вишедимензионалан феномен, одузимање сопственог живота најчешће је манифестација менталне болести, депресије пре свега. За младе разлози за суицид могу да буду лоши породични односи, несналажење у школском окружењу и вршњачко насиље. Међу особама средњег доба фактори ризика су незапосленост, проблеми на послу, финансијске неприлике, развод или одвајање, а код старијих – одлазак у пензију, тешка соматска болест и лоша социјална подршка. Ипак, за све старосне групе најважнији фактор ризика за суицид је психијатријска болест – истиче Славица Ранисављев, психолог у Хуманитарном центру „Срце”, који се бави превенцијом суицида и додаје да је половина особа које су извршиле суицид већ раније то покушала да уради.

Септембар је у календару Светске здравствене организације уписан као месец подизања свесности о превенцији самоубиства, а стручњаци за ментално здравље упозоравају да самом суицидалном чину претходи низ епизода ризичних понашања на које нико није обратио пажњу. Наиме, особе у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли, често се осамљују, битно мењају понашање и животне навике, песимистички су уверени да „никад неће боти боље” и понекад наглас изговарају реченице о бесмислу живота. Суицидалне жеље и мисли могу бити „маскиране” и одређеним ризичним понашањима, као што су алкохолизам, наркоманија, брза вожња и самоповређивање. Стручњаци, међутим, подсећају да је суицид метафора о капи која прелива чашу – нико се не убија само зато што је притиснут егзистенцијалним или љубавним проблемима, већ због тога што се осећа усамљено и без подршке.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

natalija
"могу бити „маскиране” и одређеним ризичним понашањима, као што су алкохолизам, наркоманија, брза вожња и самоповређивање. Стручњаци, међутим, подсећају да је суицид метафора о капи која прелива чашу – нико се не убија само зато што је притиснут егзистенцијалним или љубавним проблемима, већ због тога што се осећа усамљено и без подршке." Da, društvo (socijalizacija - najvažnije za drušvo) je 31 g "puštena niz vodu" 31 sumanutih ratova, 2000 g umesto KATARZE nastavak "rata u rukavicama".
Саша
Не бих да кварим нечије расположење али је за оне иапод 30. већа шанса да погину од самоубиства него од короне. Толико о кризама и здравом разуму.
Boris
@Саша Oni bi to cinili i bez epidemije. Po toj vasoj logici, ako imamo saobracajne nesrecne, bespotrebni su protivpozarni aparati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.