Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грађевинарство највише утицало на раст БДП-а

Подаци за јул показују да индустрија за сада заостаје и у њеном случају не види се раст БДП-а из другог квартала
(Фото А. Васиљевић)

Подаци о укупној индустријској производњи за јул, посебно о производњи прерађивачке индустрије, и даље не показују убрзавање привредне активности која би била заснована на расту бруто домаћег производа у другом кварталу. Наиме, тенденције су и даље опадајуће. Десезонирани податак за јул је за укупну индустрију порастао захваљујући порастима у рударству и електропривреди, али не и за прерађивачку индустрију. Скромни су, сем у рударству, и међугодишњи порасти производње у јулу. Посматрајући тај тренд за целу годину се долази до мањег раста од оног који је остварен за седам месеци, наводи Стојан Стаменковић, координатор публикације „Месечне анализе и трендови” (МАТ) у септембарском броју.

Међутим, висок раст спољнотрговинске размене, и извоза и увоза, сугеришу закључак да се опадајући трендови производње укупне и прерађивачке индустрије неће одржати и да се може очекивати да они у наредним месецима промене смер. Постизању програмираног пораста БДП-а у овој години, поред индустријске производње, посебно ће допринети пораст производње грађевинарства, условљен порастом инвестиција.

Потрошачке цене, после бржег раста током претходних месеци, у јулу су се вратиле на пораст из истог месеца прошле године, а међугодишња стопа инфлације је у јулу остала на истом нивоу на коме је била и у јуну, нижем него у мају и незнатно вишем од средње вредности циљаног инфлационог распона, наводи Стаменковић.

Укупна вредност спољнотрговинске размене у првих седам месеци 2021. године је 27,479 милијарди евра, што је за 24,7 одсто више него у истом периоду претходне године. Кумулативно, у свих седам месеци извоз је вредео 11,927 милијарди евра и био је већи него у истом периоду претходне године за 28 одсто, а увоз је вредео 15,551 милијарду евра, или за 22,3 одсто више. Покривеност увоза извозом била је релативно висока, али је опадала – од 84 одсто у јануару до 73,3 одсто у мају и јуну. У јулу се поново повећала на 75,1 одсто. Трговински дефицит за седам месеци изнео је 3,625 милијарди евра, а месечна вредност трговинског дефицита кретала се од јануара, када је износила 258 милиона евра, до 661 милион у јуну, повећавајући се из месеца у месец. У јулу је дефицит био нешто мањи и износио је 616 милиона евра.

Када се спољнотрговинска размена прати по областима, може се констатовати да је највећа вредност извоза – у периоду јануар–мај и у овој години концентрисана на пет области које су биле водеће и у прошлој години. То су производња електричне опреме, производња моторних возила и приколица, прехрамбена индустрија, производња производа од гуме и пластике и производња основних метала.

Када се спољнотрговинска размена посматра по земљама, у првих седам месеци 2021. највећи извоз, и то 12,5 одсто укупног извоза, или 26,5 одсто више него у првих седам месеци 2020, био је у Немачку – 1,496 милијарди евра. Из те земље је био и највећи увоз, и то 13,4 укупног увоза, а дефицит је био 561 милион евра. На другом месту је Италија са 8,8 одсто укупног извоза. Извоз је повећан за 29,5, а увоз за 24,6 одсто. Међутим, Италија није задржала ранију другу позицију у нашем увозу. Увоз из Кине је повећан за 21,9 одсто, а вредност се приближила износу од две милијарде евра (1,9 милијарди евра, а учешће тог увоза у укупном увозу је 12,2 одсто). На другој страни, извоз у Кину је и даље симболичан и на десетом месту по величини, а дефицит у трговинској размени са том земљом износи скоро милијарду и по евра.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Nije ni čudo, pola Srbije je gradilište.
Никола
Човек се у Београду претвори у квадрате, има неку вредност али џаба. Увек ће да му фали ... јер неће у предграђе или провинцију.
Filip Cosopt
U cijeloj regiji raste BDP, cijene energije, proizvoda i usluga rastu,... samo.plaće i mirovine/penzije nikako da počnu pratiti uspjehe svojih država pa standard građana stagnira ili je sve niži.
Zoran
Ne ispalti se kupovati stan u BG. Preskupo a ne dobiaj se nista posebno odlaskom u Beograd. Znate li za koliko se prodaje kuca od 250 kvadrata u centru Krusevca? 60 do 70.000 evra. Znate sta za to imate da kupite u BG? 30 kvadrata.
ivan
Ha, 30 kvadrata u BG za 60-70k evra imas samo na Ledinama i okolini Beograda. U samom Beogradu mozes da sanjas tu cenu za iole pristojan novi stan. U suprotnom, moras da ulozis jos 15-20k da ga svedes na sivu fazu, a zatim renoviras.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.