Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко су кандидати за нове чланове САНУ

За дописне чланове предложени су и Михајло Пантић, Мрђан Бајић, Дејан Мијач, Миодраг Табачки, Слободан Шијан, а међу иностраним кандидатима и Никита Михалков...
САНУ чека нове чланове (Фото: Д. Јевремовић)

Председништво Српске академије наука и уметности (САНУ) утврдило је коначну листу од 55 кандидата за избор редовних и дописних чланова, која ће бити упућена изборној скупштини заказаној за 4. новембар, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре у просторијама ове институције. О изборима у чланство говорио је академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, док је академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, представио новинарима процес дигитализације Мирослављевог јеванђеља.

Максимовић је рекао да охрабрује број кандидата у овом изборнoм циклусу и нагласио да је у последњих неколико деценија прилив нових чланова био слаб, те да је САНУ, када је реч о броју чланова у односу на број становника, најмалобројнија у региону. Руководство академије је уочило ову опасности, а након предстојећих избора ситуација би могла да се промени набоље. Наиме, Изборна скупштина ће одлучивати о чак 37 кандидата за дописне чланове, 13 за редовне, и о пет предлога за иностране чланове САНУ.

За редовне кандидате подршку су добили дописни чланови: Владимир Ракочевић, Владица Цветковић и Бранислав Јеленковић (Одељење за математику, физику и гео-науке), Милош Ђуран и Велимир Попсавин (Одељење хемијских и биолошких наука),Слободан Вукосавић и Велимир Радмиловић (Одељење техничких наука), Горан Станковић, Бела Балинт и Марко Бумбаширевић (Одељење медицинских наука), Миодраг Марковић, Славенко Терзић (Одељење историјскхи наука). Занимљиво је да нема кандидата за редовне чланове у Одељењу друштвених наука већ само за дописне чланове (Драгољуб Ђорђевић, Бојан Јовановић, Илија Марић, Мирјана Рашевић, Снежана Смедеревац).

Кад је реч о Одељењу језика и књижевности, такође нема кандидата за редовне чланове, док су кандидати за дописне чланове Миодраг Лома и Миливој Ненин (са двотрећинском подршком одељења) и Михајло Пантић (са већином гласова).

Кад је реч о Одељењу уметности, кандидат за редовне чланове САНУ са двотрећинском подршком одељења је дописни члан САНУ Светислав Божић, док кандидата са већином гласова нема. Кандидати за дописне чланове са двотрећинском подршком одељења су: Мрђан Бајић, Дејан Мијач, Петар Митковић, Миодраг Табачки и Слободан Шијан, док су кандидати са већином гласова: Бранимир Карановић, Александра Вребалов и Борислав Стојков.

Председништво САНУ на (електронској) седници, одржаној 3. јуна ове године, донело је одлуку да предложи Изборној скупштини САНУ избор петорице иностраних чланова, а то су: Часлав Брукнер (Одељење за математику физику и гео-науке), Слободан Симоновић (Одељење техничких наука), Наталија Нарочницка (Одељење историјских наука), Гинтер Принцинг (Одељење историјских наука) и Никита Сергејевич Михалков (Одељење уметности).

Кандидати за остале дописне чланове су: Игор Долинка, Драган Ђорђевић, Магдалена Ђорђевић и Вељко Милутиновић (Одељење за математику, физику и гео-науке),  Марјан Никетић, Жељко Томановић, Есма Исеновић, Игор Пашти (Одељење хемијских и биолошких наука), Миодраг Михаљевић, Владимир Срдић, Владан Девеџић, Бранимир Гргур, Весна Мишковић Станковић,  Владимир Стевановић, Биљана Шкрбић (Одељење техничкхи наука), Гордана Коцић (Одељење медицинских наука), Драган Богетић, Љубомирка Кркљуш, Бојана Крсмановић, Маријана Рицл и Весна Бикић (Одељење иасторијских наука).

​Мирослављево јеванђеље дигитализовано у пет варијанти

Мирослављево јеванђеље дигитализовано је у пет варијанти и снимци су у највећој могућој резолуцији и таквог квалитета да је могуће видети сваки детаљ, до оног најситнијег, рекао је академик Александар Костић.

У овом тренутку се проверава квалитет снимака, а предвиђено је да их до краја године све институције укључене у пројекат поставе на своје сајтове, те учине доступним домаћој и страној публици. Он је нагласио да су током овог процеса рестауратори из Народне библиотеке Србије увидели многа оштећења на оригиналу Мирослављевог јеванђеља, као и да је сада прилика да се интервенише тамо где је захваљујући снимању примећено да постоји потреба за тим.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Једна Француска има 40 академика и нови се бира тек када стари умре. Ми имамо САНУ и СКАНУ, јер нам није доста само једна академија и то са толико мало чланова колико имају Французи. Французи су дозволили да им нпр. Жан Жак Русо, Марсел Пруст, Оноре де Балзак, Емил Зола и још неки НЕ буду академици, али зато ћемо ми све наше докторе наука и ине, пре или касније прогласити академицима, било у једној било у другој академији.
Nenad S.
U francuskoj postoji "Institut de france" što je pandan našoj akademiji nauka i sastoji se od 5 akademija od kojih jedna, koja se zove "Académie française" je zadužena za očuvanje francuskog jezika i ona ima 40 članova koji se biraju doživotno.
Pera
A zašto bi trebalo da se ugledamo baš na francusku akademiju, a ne recimo na britansku koja ima 20 puta više članova?
Barka
Tu ustanovu treba raspustiti i sve poceti iz pocetka za 10 godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.