Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСХРАНА

Да ли су штетни и колико сухомеснати производи

(Фото: Пекселс/Nicolas Postiglioni)

Сухомеснати производи су у јеловнику већине грађана Србије. За оне који мало више знају о њима, оваква храна је одавно на црној листи. Индустријски сухомеснати производи су свакако штетни и према општим препорукама здраве одрасле особе их не би требало јести више од 200 грама недељно, односно по дану не више од 50 грама.

Општа препорука нутриционисте је да деца до 4. године никако не једу паштете, виршле, саламе и било које друге месне прерађевине. Такође нису препоручљиви ни у исхрани астматичара, трудница нити дојиља. Старијој деци и адолесцентима се не саветује да једу сухомеснате производе чешће од једном недељно (а када једу да бирају што квалитетније, најбоље домаће: печеницу, пршуту, домаћу кобасицу, сланину) и то уз нутритивно вредну храну: интегралну кифлу, млади сир, сезонско поврће и пробиотски јогурт.

Сухомеснати производи који се индустријски производе садрже адитиве који га чине опасним. То су у првом реду нитрати, нитрити и полифосфати, као и појачивачи укуса (глутаминат), со и засићене масти. Све ово неповољно утиче на ниво холестерола у крви и води ка гојазности. Због високог садржаја соли и појачивача укуса сухомеснати производи повећавају ризик од хипертензије. Виршле у себи садрже и значајну количину воде (40 одсто), па пружају плодно тле за колоније бактерија.

Свакодневно конзумирање сухомеснатих производа, чак и у више оброка на дан резултује превелик унос адитива. Три су најгора.

*Натријум нитрат (NaNO3) је адитив са ознаком Е251 и додаје се у месне прерађевине као конзерванс. Мала количина се разлаже у натријум нитрит. Истраживања су показала везу између високих нивоа нитрата и веће смртности од Алцхајмерове и Паркинсонове болести, дијабетеса, канцера дебелог црева, желуца и једњака.

*Натријум нитрит (NaNO2), нитритна со, је адитив са ознаком Е250 и он сухомеснатим производима даје препознатљиво црвену боју. Натријум нитрит се користи да би се месо брже усолило и спречио развој бактерија. У већој количини омета транспорт кисеоника у ћелијама и крви. Нитрит реагује са храном богатом беланчевинама (дакле месом, сојом) и са зачинима, формира канцерогене нитрозамине.

*Карагенан је полифосфат, адитив са ознаком Е470. Добија се из морских алги, лепљив је и користи се код барених месних прерађевина попут салама. Полифосфати чине месо сочнијим. Они служе да вежу воду, чиме производ добија на тежини, а губи на цени. Карагенан се таложи у дебелом цреву, где се лепи за слузокожу, узрокујући њену упалу, а касније и рак дебелог црева.

Опште је познато да је бело месо здравије него црвено, међутим, у сухомеснатим производима од живинског меса на декларацији ћете наћи доста адитива па није лако дати одговор.

Најмање су штетни домаћи производи који садрже највећи проценат меса, као што су пршута, печеница, панчета, сланина, домаће кобасице, јер су сољени само са натријум хлоридом (кухињска со) одлежали на промаји на неком тавану након пар „рунди” димљења. Дим којим је се они диме је свакако канцероген, али зато садрже најмање адитива.

Како је дневни унос ограничен на 50 грама, бирајте што квалитетније производе, најбоље домаће. Индустријски производи су прича за себе, па што је дужа декларација, штетност се повећава. Вероватно су најгори производи попут чајних, виршли и паштета, односно месних намаза. Садржај засићених масти у оваквим производима је висок, што подиже ниво лошег холестерола, а смањује ниво доброг.

Као и увек у исхрани треба бити умерен и наравно добро информисан. Обавезно читајте декларације и једите квалитетне домаће производе.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zaliv.net
Pa tako mogu da se hrane samo lopovi i ovi sto su se uglavili u drzavnom aparatu a normalnom coveku odakle pare za to?
Хронос
@Jasna - где да нађем домаће производе које сте споменули више пута а не инудстријске из самопослуга? Немам домаће јер не живим на селу, немам никог на селу? Одакле? Како да знам да то домаће, ако га нађем, није предимљено или је димљено на брикетима? Неко треба да постави стандарде месној индустрији и неко треба да контролише примену стандарда!
Misa
mane treba nama neprijatelj, mi smo to jedni drugima.
Aleksandar Mihailović
Vlasti treba da se hvale time da su sprečile proizvodnju i prodaju opasne hrane, da su obezbedile najviši stepen zaštite životne sredine, sačuvale vodene resurse i oranice, banke i rudnike,..da su sačuvale narod i teritoriju,..a ne lažnom ekonomijom i liderstvom u Evropi, U ČEMU, dok caruje korupcija i dok je pravosuđe na dnu dna i leglo zaštite organizovanog kriminala i rušenja pravne države i pravne sigurnosti građana. Ne kupujte glasove, lečite malu decu obolelu od retkih bolesti i kancera.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.