Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век од рођења Мирослава Чангаловића

Мирослав Чангаловић (Фото Википедија)

Стогодишњица рођења великана наше и европске оперске сцене Мирослава Чангаловића (1921–1999) прилика је да се ми старији љубитељи музике, сведоци његових незаборавних креација, подсетимо, а млађи сазнају, да је неколико првих послератних деценија постојао уметник који је на нашој оперској сцени, али и широм Европе, креирао незаборавне ликове величанственог цара Бориса, демонског Мефиста, тужно смешног Дон Кихота... То је био уметник за кога су међународни театарски критичари у често тврдили да се својим креацијама приближио уметности, педесетак година старијег, првог баса светске оперске сцене Фјодора Шаљапина.

Чангаловић је рођен у босанском градићу Гламочу, далеко од музичких центара. Услед ратног ковитлаца који је погодио његову генерацију није могао да добије уобичајено музичко школовање. Међутим, захваљујући свом природном таленту, наступима у омладинским културним друштвима и краћем приватном школовању код познате оперске уметнице Зденке Зикове, Чангаловић се већ првих послератних година формирао у певача изузетног формата. Предузимљива управа Београдске опере и њен директор Оскар Данон схватили су да је њихов нови члан способан да креира водеће басовске ликове оперске литературе. То су искористили да на репертоар ставе до тада ређе извођене опере Модеста Мусоргског и других руских композитора. Те опере у којима је бриљирао Чангаловић добро су прихваћене у нашој средини, којој су ликови руске историје блиски захваљујући сродности наших словенских народа.

Међутим, и европска музичка јавност била је заинтересована за оперске бисере руске музике, првенствено захваљујући Фјодору Шаљапину, који је у међуратном периоду као постреволуционарни емигрант певао у западноевропским и америчким операма. Многи од уметника из западноевропских земаља теже су се уживљавали у руску психологију, за разлику од наших. Пошто је тадашњи СССР и Европу тада делила гвоздена политичка завеса, Београдска опера била је најпогоднији ансамбл за презентацију руских опера на Западу. Посебно јер је њен члан био Мирослав Чангаловић, бас шаљапиновског формата.

Осим руских, на београдски репертоар постављене су и две француске опере – „Фауст” Шарла Гуноа и „Дон Кихот” Жила Маснеа – наменски компонован за Шаљапина. У то време, опере су се могле изводити на разним језицима. Овим делима, певаним на српском језику, Београдска опера је бриљирала на француским оперским сценама, уз награде и сјајне критике. Нашој опери и Чангаловићу учињена је част да у Опери Монте Карла изведу „Дон Кихота” на педесетогодишњицу светске премијере. Чангаловићев лични пријатељ и музички сарадник професор Душан Трбојевић пише да је на крају једног чина, након дирљиве сцене у којој Дон Кихот, поражен подсмевањем руље, сломљен напушта сцену, наш уметник добио од публике десетоминутне стојеће овације.

По Чангаловићу је однедавно названа једна улица на Палилули. Признањима би требало да се придружи и Народно позориште, његова матична кућа којој је остао доживотно веран. Било би лепо да се у некој аули театра постави његова биста и установи периодична награда с његовим именом за неку од категорија певача, слично „Добричином прстену” у драми Народног позоришта.

Др Драган Станковић,
проф. ЕТФ-а у пензији

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milenko
Postovani Dr Sankovicu, s radošću i ushićenjem sam pročitao Vaš prilog. Molim Vas da i uvuduće podsećate nas “zaboravne Srbe” na izuzetne ličnosti naše istorije, a posebno sveta umetnosti. Bio sam privilegovan da uvaženog jmetnika slušam kao dete u Eri s onoga sveta. Jos jednom Vam veliko hvala!
Mladen
I u njegovom rodnom gradu Glamoču, trebalo bi jednu ulicu nazvati njegovim imenom!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.