Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли Сарајево разлог за разочарaње Шмитом

Инцко наметнуо решења која одговарају Бошњацима, нови високи представник указује на обесправљеност Хрвата, Срби и даље без „адвоката”
Бакир Изетбеговић (Фото EPA/EFE/ A. Badameh)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да ли је немачки дипломата Кристијан Шмит констатацијом да треба разумети Хрвате заиста задао ударац грађанској БиХ? О томе бруји јавност откако је Шмит пре неки дан изнео констатације које су за многе биле неочекиване, приметивши да је Сарајево доминантно бошњачки град и да Бошњаци у Федерацији БиХ бирају хрватског члана Председништва БиХ. Коментарише се како је Шмит, ког РС не признаје као висoког представника јер није изабран у складу с Дејтонским споразумом, презентацијом стања у БиХ изазвао неверицу у Сарајеву, иако су тамошњи представници и раније подозревали од блиских веза које Немац има са Загребом, па су се прибојавали „пристрасности” у посредовaњу при решењу најкрупнијег политичког изазова који стоји пред БиХ – изборне, а потом и уставне реформе. Његова изјава узнемирила је духове у Сарајеву, бројни протагонисти „грађанске идеје” оглашавају се речима разочарања, забринути да су се обистиниле стрепње да би супервизор могао агитовати за изборну реформу која ће, између осталог, отклонити дискриминацију према Хрватима. Сем што је Шмит констатовао чињеницу којој се не може опонирати, да су Бошњаци двапут изабрали представнике Хрватима, алудирајући да се у некој мери морају уважити и захтеви Хрвата, Шмит је прокоментарисао и стање у Сарајевy, приметивши да је то доминантно бошњачки град. Иако му то вероватно није била намера, речи дипломате ког је Ангела Меркел делегирала за службу у Сарајеву, умногоме се поклапају с налазима Међународне комисије за страдање Срба у Сарајеву, која је закључила да ратна збивања у том граду, убиства, протеривања и бројни логори, имају елементе геноцида.

Међутим, насупрот Шмитовим речима, ангажман међународних представника, то јест дела протектора која би могла уследити, као и она која је већ наметнуо бивши високи представник у вези са забраном негирања геноцида, могла би на крају можда донети политичку корист тек за два народа – Хрвате и Бошњаке, а Србе поново оставити ускраћеним. У РС, наиме, верују да ће Инцкова решења у вези са негирањем геноцида бити коришћена у политичке сврхе и да ће погодовати искључиво Бошњацима како би наставили и даље да киње Српску и на том основу у наредним годинама захтевају политичке уступке, стварајући о Србима неповољну слику у свету. Иако и бошњачка елита зна да су Хрватима ускраћена права и да ће у некој мери морати удовољити хрватским лидерима који прете бојкотом избора, а истовремено су свесни нереалних захтева о укидању конститутивности, Шмит се заузео за решење проблема мајоризације Хрвата, па се појавила и слутња како би Срби једини могли остати без адвоката међу западним представницима, иако су, како истичу у Бањалуци, у периоду од краја рата били највише на удару досадашњих супервизора. Такав утисак провејава у делу јавности у Српској упркос настојањима појединих сарајевских медија да Шмитове погледе према Сарајеву као једнонационалном граду представе као политику која ће пријати ушима Милорада Додика, лидера СНСД-а. Сарајевски портал „Истрага” сазнаје детаље могуће изборне реформе, наводећи како би она могла бити делимични уступак Хрватима. Наводно би супервизор могао да наметне решења којима ће лимитирати избор у Председништво БиХ на највише два мандата. Будући да су Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић већ два пута бирани у то тело, а Додик и Човић само по једном, такво би решење наводно могло бити прихваћено код Срба и Хрвата, али би проблем могао настати у његовој ретроактивној примени. Овај портал износи сазнања како се Берлин противио Инцковом наметању закона о негирању геноцида и да је немачка амбасадорка у Сарајеву лобирала да он не буде наметнут. Но, чак и уколико се таква сазнања испоставе као тачна, тешко да ће то српским представницима бити довољна утеха и разлог да прекину с бојкотом одлучивања у заједничким органима БиХ. У Председништву БиХ, Савету министара БиХ и парламенту БиХ није могуће донети ниједну одлуку јер српски представници, власт и опозиција, захтевају враћање супервизора у дејтонска овлашћења, под претњом и мирне дисолуције уколико се дугорочно буде одбијао домаћи разговор о будућности земље, коју треба привести слову Дејтона. Мирна подела, наиме, термин је који се поменуо у наводном словеначком „нон-пејперу”, а о тој могућности интересовао се претходно и Борут Пахор приликом посете Сарајеву. „Једини закон или одлука која може да се донесе у заједничким органима, то је одлука да је Инцков закон неважећи”, каже Радован Ковачевић, саветник Милорада Додика.

 

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Ако са становишта српског народа постоји нека негативна сила која га стално урушава - онда је то Њемачка. Без обзира на економске интересе које могуће тренутно повезују Србију и Њемачку, Срби морају свакодневно сканирати њемачке потезе. Нијемци стално подривају Србе, и у БиХ, и на КИМ, и у Црној Гори, и у Хрватској... У основи став који у према њемачком ангажовању у БиХ има Милорад Додик - је исправан. Од Шмита Република Српска не може очекивати ништа добро. А Хрвати? То је већ нешто друго.
dika
Čisto sumnjam da ćete ostvariti sve što želite.Poznato da Hrvati žele svoj entitet što je i manje što su u ratu htjeli tj. potpuno odcijepljenje i pripajanje Hrvatskoj. To je rezultiralo presudom u Hagu u vezi s udruženim zločinačkim poduhvatom s ciljem stvaranja velike Hrvatske. Od odcijepljenja pa do entiteta dođe se na izborni zakon kao "sve" što ste željeli. Srbi imaju RS kao svoj entitet tj. ono što vama ne daju iz EU,SAD a ako želite da podržite Dejtonski sporazum Srbi će vam se priklonit
Бранко
Грађанска Босна на принципима из Исламске Декларације, дајте молим вас. То је толико гротескна конструкција да је већи нонсенс тешко измислити.
"Еро с' оног света.."
"Да ли је немач. дипломата Кристијан Шмит констатацијом да треба разумети Хрвате заиста задао ударац грађанској БиХ?" пише у чланку. БиХ односно федерација никада није била грађанска него неоосманска у својој сржи. Шта то уопште значи за све Словене, само ћемо потсетити на "Ћелекуле" за које је француски песник Ламартин написао да је то нешто најјезивије што је видео у животу. Смешни покушај промена имена муслимана у бошњаке, етимолошки је немогућа јер у свету не постоји Бошња и то је нонсес !
Filip Cosopt
Kad je stigao u BiH, prvo je otišao u Mostar. Tada sam napisao da ćemo mi možda, napokin ostvariti u BiH sve ono što želimo. Vjerojatno hoćemo. Hoće li nam se Srbi u BiH prikloniti,da zajedno ostvarimo ciljeve. Na njima je i Beogradu.
stolek
Ako se priklone, kraj im negine !
Славиша Гавриловић
Формално-правно Бошњаци су у праву. Суштински, Хрвати су у праву. Високи представник може да наметне измјену изборног закона, јер Бошњаци сматрају да је високи представник легалан. Хрвати признају Високог представника, али су у начелу против наметања закона. Република Српска не признаје тзв. Високог представника. Хаос!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.