Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Награде Удружења музичких уметника Србије Аксентијевићу, Маји Рајковић и Ани Торбици

Драгослав Павлe Аксентијевић (фотографије Удружење музичких уметника Србије)

Удружење музичких уметника Србије  одлучило да своју годишњу награду за животно дело додели појцу Драгославу Павлу Аксентијевићу, за најуспешнији концерт у 2020. години награђена је пијанисткиња Маја Рајковић, а за најуспешнијег младог музичара у претходној години барокна виолисткиња и сопран Ана Торбица.

Жири је радио у саставу: Љубиша Јовановић, флаутиста,  Наташа Јовић Тривић, оперски певач, Владимир Милошевић, пијаниста, Петар Ивановић, виолиста и Снежана Николајевић, пијаниста. Свечана додела се одлаже, због епидемиолошке ситуације.

Драгослав Павле Аксентијевић (1942) бави се древном српском и византијском црквеном музиком. Поје по транскрипцијама неумских записа од 12. до 18. века и по сопственим записима ослањајући се на живо усмено предање. Ради бележења и снимања напева путовао је по Грчкој, Светој Гори и Kипру. Наступао је широм Србије, у Хрватској, Француској, Аустрији, Немачкој, Грчкој, земљама некадашњег СССР-а и у Америци.

Добио је 1988. прву награду за интерпретацију византијских напева на Међународном хорском фестивалу у Kардици (Грчка), а две године касније награду – за концерт године на Међународном фестивалу у Москви. Указана му је велика част молбом монаштва  чувене руске Сергијевске лавре да запева главну литургијску песму у цркви Свете Тројице.

Маја Рајковић, професор на Факултету музичке уметности у Београду, награђена је за реситал одржан 12. децембра 2020. у Коларчевој задужбини. Реситал је представљао завршну манифестацију великог пројекта под називом „Женско музичко стваралаштво кроз векове (од 17. до 21. века)” у оквиру којег је пијанисткиња реализовала 11 концерата за само месец дана у разним градовима Србије. Програмом су представљене и композиције четири домаће ауторке - Вере Миланковић, Милане Стојадиновић-Милић, Иване Стефановић и Иване Огњановић.

 

Маја Рајковић

„Овај наступ представљао је музички догађај највишег уметничког домета, а његов значај у погледу проширивања опште културне перспективе у нашој земљи је утолико већи ако се има у виду да је највећи део програма изведен премијерно. Промишљеност, племенит тон и беспрекорна техника допуњени су заокруженом музичком мишљу и беспрекорним складом самог програма. Продубљивање односа према савременом српском стваралаштву представља и окосницу уметничког света који нас окружује. Маја савршено разуме неопходност и потребу такве врсте сагледавања музике. То чини са радошћу и осмехом”, навео је жири.

Ана Торбица дипломирала је на Факултету уметности у Нишу, а мастер студије из историјске интерпретације (барокна виола и барокно певање) завршила на Kраљевској академији за музику у Лондону прошле године. Професори у Великој Британији су јој били Џејн Роџерс (вођа виола у најпознатијим оркестримa за барокну музику), Николет Мунен (уметнички директор ансамбла „Бахови свирачии концертмајстор познатих барокних оркестара), као и Мајкл Чанс (један од најпознатијих контратенора и барокних певача света). Током студија, Ана је награђена са почасном стипендијом „Кристофер Хогвуд” од Академије, и као такав стипендиста једног од четири велика колеџа у Великој Британији, официјално је позвана у Кембриџ на Пенбрук колеџ. Награђена је и стипендијом Џонатан Џулијан Фондације, те донацијом од Мек Фарелајн Волтер Фондaције која јој је подарила барокну виолу из мајсторске радионице Јана Павлоковског - најбољег градитеља барокних виола на свету. 2020. године.

Ана Торбица

Ана је примила и Лиценцу Краљевске академије за музику. Након студија, постала је први квалификовани барокни виолиста у својој матичној земљи, где активно ради на размени источне и западне музичке традиције тога периода, као и на педагошком аспекту истог. Од недавно је добитник и посебне награде за рану музику за достигнућа на одсеку за историјску интерпретацију на Краљевској академији за музику у Лондону.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.