Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин и Лукашенко се договорили се о заједничкој одбрани

Руски председник није искључио могућност стварања савезног парламента Русије и Белорусије у будућности, али се о томе за сада није разговарало
Пети сусрет Александра Лукашенка и Владимира Путина у 2021. (Фото:: EPA-EFE/SHAMIL ZHUMATOV / POOL)

Дан уочи почетка велике заједничке војне вежбе Русије и Белорусије „Запад 2021”, због чега су се узнемириле суседне земље чланице НАТО-а, Владимир Путин и Александар Лукашенко су се у Москви договорили о снажнијој интеграцији у економији, енергетици и одбрани, чиме су дали додатни замах процесу политичког уједињења које би могло да се заврши до 2027. године.

Одмах после договора Путина и Лукашенка белоруски премијер Роман Головченко и његов руски колега Михаил Мишустин јуче су у Минску потписали резолуцију Савета министара Савезне државе о спровођењу одредби Уговора о унији 2021–2023. коју треба да одобри Врховни државни савет Савезне државе чија је седница планирана за крај ове године.

На петом овогодишњем сусрету руски и белоруски председник су се договорили о успостављању заједничког тржишта гаса и нафте и продубљивању економске интеграције две земље суочене с економским санкцијама Запада. На троипочасовном састанку у Кремљу тема је и била успостављање заједничког одбрамбеног простора две земље.

„Разговарали смо о успостављању заједничког одбрамбеног простора и обезбеђења дуж граница”, рекао је Путин на конференцији за новинаре, преноси Тас.

Како наводи Ројтерс, Путин је навео и да је разумно да Русија и Белорусија одрже масовне војне вежбе у близини западних граница, с обзиром на то да НАТО гомила трупе у том региону.

Два државника су на заједничкој конференцији за новинаре изјавили да су се договорили о програмима интеграције који обухватају заједнички приступ макроекономским политикама, укључујући монетарну политику, пореске и царинске прописе. Путин је такође најавио да ће Русија до краја 2022. Белорусији дати од 630 до 640 милиона долара зајма.

„Реч је о 28 такозваних савезних програма који имају за циљ унификацију законодавства Русије и Белорусије у различитим областима економије, изједначавање услова рада привредних субјеката двеју земаља, изградњу заједничких финансијских и енергетских тржишта, транспортни простор, формирање и спровођење заједничке индустријске и пољопривредне политике”, објаснио је руски лидер.

Путин је истакао да је развој равноправне и обострано корисне сарадње у оквирима савезне државе био и остао безусловни стратешки приоритет за Русију и Белорусију.

Руски председник није искључио могућност стварања савезног парламента Русије и Белорусије у будућности, али је додао да се о томе за сада није разговарало.

Лукашенко је рекао да је интеграција Белорусије и Русије искључиво обострано корисна, сви програми имају за циљ повећање благостања народа две земље.

„Време је да питамо наше критичаре у Белорусији, којих је јако много – и бегунце и такозване опозиционаре који живе у Белорусији који критикују мене и власт. Зато желим да их питам и желим да питам критичаре наше интеграције у Русији: где видите тег на нози Руске Федерације? Нема ничег лошег за народе Белорусије и Русије у овим програмима и не може да буде. Све је усмерено на повећање благостања наших народа”, нагласио је Лукашенко.

Политичка интеграција две државе би, ипак, могла да потраје и до 2027. године. Први потпредседник белоруске владе Николај Снопков је за ТВ канал Белорусија1 рекао да ће за примену свих припремљених програма за стварање државне уније бити потребно између четири и шест година. Снопков каже да је консензус о свим плановима већ постигнут, али их није могуће све спровести у кратком року: „Очекујемо да ћемо заједно скоро све програме спровести до 2025. године, али да је за неколико сложенијих елемената рок нешто дужи –2027. година”.

За Лукашенка, којег после спорних избора у августу прошле године Запад не признаје за легитимног председника, камен спотицања у интеграцији две државе било је то што је хтео да Минск задржи и даље право да штампа своју валуту. По плану који су својевремено потписали тадашњи руски и белоруски премијери Дмитриј Медведев и Сергеј Румас две земље је још пре две године требало да усвоје заједничке пореске законе, пређу на јединствену царинску политику, уведу јединствен спољнотрговински режим, како би објединили норме банкарског надзора и створили регулаторно тело јединственог енергетског тржишта.

Лукашенко је тада питање о јединственој валути схватио „непријатељски” и одбио да пређе на руску рубљу, захтевајући да се валутни емисиони центар створи под једнаким условима. То је тада било неприхватљиво за Русију која има БДП 24 пута већи од белоруског. Талас протеста после председничких избора 2020. и увођење санкција ЕУ и САД сузиле су уздрманом Лукашенку маневарски простор да рефинансира спољни дуг и обезбеди нове кредите тако да му је руски новац преко потребан. Овог пута, како је рекао Путин, договорено је да се план за интеграцију националних платних система спроведе на јединственом  простору савезне државе.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катрамунаћ
Избори нису били "спорни". Ако неко добије 80%+ гласова, на изборима којима су присуствовали страни посматрачи - шта је ту "спорно"? И интересантно је нешто што је Ројтерс "заборавио" да помене у изјавама оба председника - како то да су у Вашингтону и Бриселу спремни да разговарају (и признају) Талибане који су у УН и даље терористичка организација, а не желе да разговарају са легалним и легитимним властима Белорусије? На којим демократским изборима су Талибани узели власт? То је "прагматизам"..
Petar pan
Kada su videli da Lukašenkov protivkandidat (Zaharova) osvaja više glasova nego on, beloruski KGB je oterao sve posmatrače (i strane i domaće) sa biračkih mesta. Zato su ljudi i izašli na ulice!
Мала допуна
Запад 2021. је почео 10. септембра, дакле дан раније од објављивљања текста. Траје до 16. септембра.
Велика кућа
Кућа није тесна кад деца нису бесна, давно рекао наш народ.
Боро
Нешто овде недостаје, да буде потпун савез....
sestra Cen
A, sta je sa nama?
геополитичар
Не разумем. Шта Србија има с овим?
aaa
Put u EU nema alternativu.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.