Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Жрнов фест” – путовање у средњи век

(Фото ГО Вождовац)

За неке мрачан и тежак, а за друге доба светлих витезова и јунаштва. А како је било живети у том средњем веку? Ако сте некада пожелели да окусите бар комадић тог времена и осетите како је све то изгледало, онда је право место за вас „Жрнов фест” који се одржава на Авали у оквиру манифестације „Дани европске баштине”.

– Посетиоци ће од 12 часова, за када је предвиђено свечано отварање, моћи да виде и чују како су изгледали средњовековни витешки турнири, базари, звук наковња и чекића, ударац мача о мач и такмичење у вештини стреличарства, као и плес и музику средњовековне Србије – најављују из општине Вождовац која манифестацију организује у сарадњи са Удружењем за очување старих заната и вештина „Бели орлови” из Београда.

Средњовековно оружје и тешки оклопи под којима се некада ратовало биће представљени на базару у подножју Авалског торња, прекопута цркве брвнаре. Биће организоване и радионице попут фреско сликарства, калиграфије и мозаика, а најмлађи ће имати прилику и да, попут некадашњих витезова, јашу коње.

– Путовање у прошлост откриће и како су изгледале ковачнице, стреличарски занат, на који начин се ратовало и које су вештине биле неопходне у борби и лову – кажу из општине Вождовац.

Тако ће све до 20 часова посетиоци моћи да виде бохурт борбе, где се затупљеним оружјем боре људи одевени у оклопе, коњичке витешке игре, али и џаустинг турнир, односно борбе витезова.

И све то у на месту некадашње средњовековне тврђаве Жрново чији су се остаци, све док по наредби краља Александра 1934. године нису дигнути у ваздух, налазили на врху Авале. Овај средњовековни град настао је на месту утврђења које су још Римљани подигли да би контролисали прилаз Сингидунуму и штитили руднике које су копали на планини.

– На истом месту деспот Стефан Лазаревић, утемељитељ Београда као главног града Српске деспотовине, подиже град Жрнов који су након пада ове српске средњовековне државе под Османско царство преузели нови освајачи и тек у 18. веку га препустили зубу времена – пише на сајту општине Вождовац.
Зашто је краљ Александар уништио остатке Жрнова на чијем је месту касније подигнут Споменик незнаном јунаку, и да ли неку улогу у томе имају и масони, он није стигао да објасни народу јер је свега неколико месеци касније убијен у Марсељу. Многи теоретичари завере рекли би да је владара стигло проклетство Жрнова које је, како се тврди, тада навучено и на цео наш народ.

Коначног решења мистерије Жрнова нема ни дан-данас. Још се не зна зашто је са лица земље збрисан град у коме су, „у Авали више Бијограда” вино пила „до два побратима”, односно у народним песмама опевани Порча од Авале и Ђерзелез Алија. Драган Бјелогрлић који се дотакао ове теме дао нам је прилику да измаштамо решење енигме пратећи серију „Сенке над Балканом”. А можда ће нам баш „Жрнов фест” коначно дати одговоре који су нам деценијама измицали?

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.