Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последњи перформанс Косте Бунушевца

Једном му је професорка Цуца Сокић рекла како је диван и паметан дечко, али да га она ништа не разуме. Није ни Коста њу разумео, па је наставио да тера по своме
Коста Бунушевац (Фото Вукица Микача)

У ноћи између среде и четвртка, напустио нас је Коста Бунушевац. Ексцентрични сликар, цртач, дизајнер, перформер и промотер, мајстор за „one man show”, центар наше андергараунд сцене из седамдесетих и осамдесетих, отишао је тихо, као што је последњих година живео… Ђак легендарног Стојана Ћелића и особени уметник, идејни творац награђиваних тв емисија „Београд ноћу” и „Оливер Мандић шоу”, у својим последњим данима, био је окружен несебичном пажњом свог дугогодишњег пријатеља, Оливера. За његов шоу добио је „Златну ружу” на престижном фестивалу у Монтреалу. У конкуренцији су тада били чувена глумица Лајза Минели и балетски уметник Миша Баришњиков, а Коста је, како ми је касније духовито и без имало ироније причао, за то добио неки бедни хонорар. И то једва. Коста Бунушевац, био је чист и наиван у свету прљавих и злих. И никад незадовољан. Никад озлојеђен. Никад љут. Увек насмејан и спреман за шалу.

Кад неко у седамдесет трећој оде млад, кажемо да то није могуће. Кад је Коста Бунушевац у питању, то је истина, јер Коста је био чаробњак. Рођен је из велике љубави лепе Јелене и згодног инжењера Миодрага Бунушевца, а свет је угледао у једном самостану, у сунцем окупаном Сплиту, у тадашњој Југославији. Часне сестре биле су у улози бабица, а једна од њих је у чуду приметила да беба има две постељице и предвидела је како ће по свему судећи бити посебан у будућем животу. А тај будући живот довео га је са родитељима у Београд и у Ранкеову улицу коју је са својим вршњацима лако претварао у фудбалски терен, или гусарски брод, или средњовековно бојно поље, или аеродром са којег у свемир полећу ракете… И тада и касније, Коста је волео игру.

Рано је почео да црта, а у Осмој београдској гимназији, шармом је терао професоре да му дају само прелазну оцену и да га не малтретирају својим амбицијама. Учење досадних предмета, било је смарање за њега, жељног да већ тада смишља машине које покрећу саме себе, људе који лете, птице које причају, авионе који плове попут једрењака… У једном тв наступу, скоро смо се потукли, Коста, Оља Ивањицки и ја, ко ће да стави спирални шешир на главу, који је, наравно, он креирао.

Коста Бунушевац није био мангуп са београдског асфалта, нити је имао те амбиције. Није имао ничег агресивног у себи, ничег дволичног, ничег поквареног и зато је био омиљен чак и у друштву жестоких момака. Био је свој, свестан да има сопствени уметнички концепт, па је себе и на Академији ликовних уметности држао изван задатих академских правила. Једном му је професорка Цуца Сокић рекла како је диван и паметан дечко, али да га она ништа не разуме. Није ни Коста њу разумео, па је наставио да тера по своме, одевен у одело од енглеског штофа са два реда дугмади и необичном краватом из прошлог века. Касније је „фурао” црну астраганску бунду наслеђену од своје вољене баба Калине и дугу таласасту косу до пола леђа, а на гласне коментаре и исчуђавање запрепашћене околине, никада није обраћао пажњу. Веровао је у сопствени сликарски правац који је створио и знао је свој пут.

Често је са публиком комуницирао и путем позоришних поредстава. У црним хулахопкама, са минђушама на ушима, окружен људима у купаћим гаћама са анђеоским крилима, правио је перформансе уз музику Баха. Због његове антирежије, антиглуме и антисценографије, публика га је неретко гађала чим стигне. Представу је увек играо до краја.

На том путу, јасно зацртаног сопственог уметничког концепта, од друштва није добио ништа. Ни стан, ни атеље, ни рачун у банци… Али је био свој. И срећан. Познанство са Вукицом, кћерком нашег тадашњег дипломате у Мароку, код Оливера Мандића на журци, претворило се у диван брак и продубило је ту срећу. Уз Андреја, Костиног сина из првог брака, са Вукицом је добио сина Видана. На њихову несрећу и на несрећу свих нас, њихових пријатеља, Видан је преминуо од инфаркта, изненада, у двадесет седмој години. Коста Бунушевац и његова дивна Вукица, умрли су тада, заједно са њим. То што смо их касније сретали загрљене и ослоњене једно на друго, на Студентском тргу и у Кнез Михаиловој, то је био Костин перформанс, у којем су наступале њихове сенке. Зато, ово што се Кости Бунушевцу десило између среде и четвртка ‒ није смрт. То је последњи Костин перформанс, коју су изрежирали он и његови пријатељи, Салвадор Дали, Пикасо и Дирер.

Коле неће бити сахрањен уз државне почасти, ни о трошку државе, јер људи који Србију воде не знају ко је он. Отићи ће Коста Бунушевац уз скромне новчане прилоге својих оданих другара, који ће га чувати у сећању заувек.  

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Дивне речи о Кости Бунушевцу које ће једног дана неком археологу разјаснити шта се то догодило на смени миленијума на овом простору.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.