Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мигранти у Данској ће морати да „зараде” за социјалну помоћ

Влада планира обавезан рад од 37 сати недељно за незапослене досељенице „незападног порекла” како би и даље остваривале социјална права
Група миграната на ауто-путу у Данској 2015. (EPA-EFE/JENS NOERGAARD LARSEN)

Ако предлог данске премијерке Мете Фредериксен прође у парламенту мигранти који нису „западног порекла”, мораће да раде 37 сати недељно, ако мисле да и даље добијају разне бенефиције од државе укључујући и социјалну помоћ.

Данска социјалдемократска мањинска влада која спроводи једну од најстрожих имиграционих политика у ЕУ с циљем да захтеве за азил смањи на нулу, осмислила је овај план с циљем да помогне мигрантима да се боље асимилују у друштво ове скандинавске земље.

У образложењу предлога се каже да „ има превише људи, посебно оних који нису западног порекла, а немају посао”. А свако ко долази у Данску мора да ради како би могао да издржава себе и своју породицу. Ако неко нема посао мора да има обавезу да допринесе заједници како би остварио право да прими социјалну помоћ. 
„Желимо да уведемо нову логику рада у којој су људи дужни да доприносе и буду корисни друштву. Ако не могу да нађу редован посао мораће да раде за свој џепарац. Превише година смо чинили медвеђу услугу многим људима не захтевајући ништа од њих”, рекла је Мете Фредериксен, преноси АФП.

Премијерка је објаснила да се ова измена правила за остваривање разних социјалних повластица односи пре свега  на мигранткиње. Према подацима владе шест од 10 жена са Блиског истока, Северне Африке и Турске није запослено.

„Суштински је проблем када имате снажну економију чији послодавци имају потребу за радном снагом, а истовремено постоје велике групе, пре свега жена незападног порекла, које нису део тржишта рада”, истакла је Фредериксенова.

 Данска премијерка Мете Фредериксен ( EPA-EFE/Mads Claus Rasmussen)

Циљ овог плана за који поједине странке кажу да је „сулуд” је да се уз помоћ локалних заједница кроз рад у друштво интегрише 20.000 миграната. Али, за сада још није јасно који би облици „друштвено корисног рада” били понуђени досељеницима. Поготово што владин пројекат предвиђа да се у процес рада укључе мигранти женског пола који већ примају три до четири године разне врсте социјалне помоћи, а немају задовољавајуће знање данског језика.

„Могло би им бити понуђено да на плажама скупљају опушке или пластику. Или да помажу у решавању различитих задатака унутар фирми. За нас је најважније да ти људи изађу из својих домова и почну да раде”,  објашњава  министар за рад, Петер Хумелгард.

Портпаролка левичарске Црвено-зелене алијансе  Маи Виладсен план владе је назвала „глупим” јер може довести до смањења зарада већ запослених радника: „Бојим се да ће ово завршити као ‚социјални дампинг’, пракса да послодавци користе јефтину радну снагу уз државну подршку тако што шаљу мигранте да раде безвезне послове”, поручила је Виладсенова.

За 51-годишњу мигранткињу Неџат Чафехи из Копенхагена владин предлог није решење проблема. Како је  рекла за  дански канал ТВ2, премијерка уопште не зна о чему говори. Она тврди да мигранткиње  стално траже послове.

„Како да пронађете посао када вас толико одбијају”, пита Чафехи коју су затекли испред центра за тражење посла.

С друге стране, незапослени мигрант Декар Мухамед сматра да је ово што предлаже Мете Фредериксен добра идеја: „Добро је што морате да радите ако можете”.

Мирка Мозер, председница Имигрантског женског центра, организације са седиштем у Копенхагену која помаже усељеницама да се запосле каже како јој владин план није звучао довољно амбициозно.
„Имамо много жена које су вољне да се запосле, укључујући послове који трају 37 сати недељно, али потребно је да у понуди  буде више 37-часовних послова”, каже  Мозерова за  агенцију АП.
Имигрантски женски центар је 2018. године регистровао  скоро 13.000 људи из 57 различитих нација. Мозерова је рекла да има контакте са десетинама компанија које имигранткињама нуде посао, али већина је радила само од четири до 10 сати недељно.
„Неке се сигурно плаше да ће њихове бенефиције бити смањене, јер не могу добити посао од 37 сати”, додаје Мозерова.
Имигранти и њихови потомци представљају 14,1 одсто од скоро шест милиона становника Данске. Највеће групе су дошле из Турске, Сирије и Ирака.

Од 2019. године, када је Мете Фредериксен постала премијерка, број захтева за азил у Данској се драстично смањио. Од 1. јануара до 31. јула ове године био је 851 захтев. Највише их је било 2015. у јеку мигрантског таласа у Европи – 21.000.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M162
Исто треба увести и код нас. Нека раде бар 4 сата дневно сви који су радно способни.
Petar Dozet
Kada korporacije organizuju demokratiju ... ono kad biramo izmedju nekakvih ponudjenih kandidata ... onda je to dobro organizovana i uverljiva predstava.I sve dotle dok je para napretek, niko se ne pita šta je zaista istina. Onda, jednog dana, iluzija o izobilju nestaje. I dok su spavali zimski san, niko nije primetio da je već odavno kasno da se invazija osujeti.
Islam Hajrudin
Kasno je. Danska porodica kao kategorija ne postoji.
Petar Dozet
A Vi Hajrudine, nadam se, niste razocarani u danske porodice zato sto njihovi dedovi i ocevi ne mogu da odlucuju ko sta radi u familiji, ko sme da se obrazuje, ko sakuplja pare na gomilu i ko koga sme da ozeni.
Petar Dozet
Krsto, Krsto, po Vama porodica ne postoji bez crkve. Evidentno smanjenje uticaja porodice na svoje clanove (kroz patrijarhalna pravila) nije posledica sekuarizacije covecanstva vec prirodnog nagona da covek bude slobodan i da sam odlucuje o svojoj sudbini.
Прикажи још одговора
Crni
Samo im je trebalo trideset godina da se opasulje.
Ambrozija
@Boris: Da je bilo po Brkinom, ne bi ni doslo do toga da zapadni gradovi budu preplavljeni migrantima sa Bliskog istoka, Turske, Kirgistana, Pakistana, raznih drugih "stana" itd. Uostalom, to bi bilo u skladu i sa elementarnim razumom, bas kao sto postoje propisi kojima se zabranjuje uvodjenje invazivnih vrsta biljaka i zivotinja u ekosistem kojem ne pripadaju. Od onakvih migranata nikada nece biti Evropljani i pitanje je sta je nadleznima bilo na pameti. Ovo je velika steta po Evropu
Земунац
Да је било по ''Бркином'' ни многих Европљана не би више било. Тако не би било Срба, Руса и осталих Словена. Додуше задржао би неке од њих, али само као робље. Само да вас подсетим да ни браћа Словенци не би били поштеђени, иако многи млади мисле да би било тако. Наиме један број Словенаца из дела, који је припао Трећем рајху, је побијен, а остатак протеран и то где, у Србију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.