Рањено омољичко чудо од букве

Омољица – Таман је почела да добија своју карактеристичну боју, када је мештане Омољице дочекала готово преполовљене крошње. Краткотрајно невреме проузроковало је пуцање ремених, потпуно олисталих грана црвенолисне букве у сеоском парку, иако по речима упућених ништа није указивало да је трулеж стигла до крошње.

– Пролетос је обављено снимање унутрашњости стабла и утврђено да постоје делови који су трули. Ипак, нисмо веровали да ће се овако нешто догодити. Пуцању је допринео и период вегетације, а олистале гране додатно су оптерећене водом након невремена. ЈКП „Зеленило” их је одмах уклонило и обавестило покрајински Завод за заштиту природе, са захтевом за услове и мере санације – каже за „Политику” инжењер пејзажне архитектуре Жења Маринковић.

Жилаву лепотицу од преко 120 лета, стабло црвенолисне букве у Омољици, држава од 2014. године штити као споменик природе јер представља једно од очуванијих примерака ове врсте у Војводини. Део описа који је наведен на инфо-табли – да ова буква има симетричну крошњу, широко заобљену – више не важи. Па ипак, доминира простором од 4.500 квадратних метара, лепа, рањене крошње, која се подиже с моћног стабла и окрњеног хлада, који се до пре неки дан пружао 25 метара унаоколо.

Стручњаци Завода за заштиту природе оцењују и да је витална, иако овдашња клима баш никако не би требало да јој прија. Реч је о планинској врсти, која воли хладна, сеновита места. Зато истичу да је прави феномен како је дуже од века не само опстала већ и даље расте и развија се. Локални еколози скрећу пажњу да је црвенолисна буква код нас веома ретка врста.

Док није постављена информативна табла, о овом чуду казивали су и мештани који дуже памте. Њено станиште, парк на данашњем Тргу Светог Саве, подигнут је још 1894. године, а „камен темељац” била је управо садња црвенолисне букве и још два бреста. Око њих се стекло још десетак нешто питомијих врста, попут липе, дугоигличастих јела, источних туја, америчких платана, бреза, јавора, џанарика, па је подигнут парк испред некадашњег немачког парохијског дома и општине српске цркве. Недалеко је постојао, сведоче мештани, од цигле зидани амфитеатар, у којем је сваке недеље свирала плех-музика. Ђурица Јованов, некадашњи директор овдашњег Дома културе, додаје да омољичка оаза има облик срца и да је плод пошумљавања равничарских крајева, по налогу аустроугарских власти.

Ипак, нема поузданог одговора зашто су се преци данашњих Омољичана одлучили за ову ретку врсту. Можда се то десило, нагађа се, услед незнања или каквог експеримента који је ето успео. Флора парка се током више од века занављала и мењала, а необична буква остала је природна атракција која оплемењује пејзаж црвено-пурпурним колоритом. Уз постављену расвету која истиче њену несвакидашњу лепоту, стручњаци су јој, колико пре неку годину, предвиђали да ће поживети још дуго.