Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мислила да је уштедела, а прошла скупо

Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног плаћања чековима нема камату само када се рата плаћа у дан као чек, свако касније измирење дуга повећава трошак њеног коришћења
(EPA/Justin Lane)

За нашу читатељку Ј. Р. то што је прихватила понуду банке да узме још једну картицу, и то ону која имитира плаћање на рате као у случају плаћања чековима на одложено, показало се као врло скупа и неповољна одлука.

– Када су ми је нудили, рекли су да нема камате и да је једини трошак месечно одржавање рачуна од 200 динара. Мислила сам да је то добро решење да не тражим чекове. Међутим, наплаћах се камата и камата, што видим у месечном изводу – каже она.

У њеном изводу реч камата поменута је двадесетак пута, а види се да је дуг измиривала једном месечно по приспећу плате, односно да је ђутуре уплаћивала 25.000 динара. Да ли ова картица коју банке масовно нуде у последње време збиља нема камату или не?

Објашњење је следеће. Картица која имитира плаћање на рате као код одложеног плаћања чековима нема камату само када се рата плаћа у дан као чек, а за свако касније измирење дуга банка наплаћује камату, то јест повећава се трошак њеног коришћења.

На пример, ако неко купи телевизор од 30.000 динара на 12 месечних рата, месечни ануитет му је 2.500 динара које мора да измири баш на дан доспећа рате као и у случају чека. Значи треба да уплати паре на картицу било физички, одласком у експозитуру, или уплатом на паметном банкомату, интернет или мобилним банкарством. Опција је и да банци да трајни налог за уплату дуга.

Уколико неко, као наша читатељка, само једном месечно измирује обавезе по тој картици, тарифира се камата од момента настанка дуга и тада ова картица више личи на класичну кредитну, револвинг картицу на коју банке у просеку наплаћују камату од око два одсто месечно, што је око 30 одсто годишње. Разлика је што се камата не плаћа на цео дуг као код класичне револвинг картице, већ само на доспелу рату.

По томе што се дуг плаћа на рате ова картица слична је готовинском кредиту, али корисник, за разлику од кредита, не може да тражи превремену отплату. Када неко не зна све њене специфичности и, на пример, користи је за десет или двадесет трансакција месечно, а измирује је само једанпут, она постаје „незгодна”, то јест скупа, па неко ко мисли да је њеним коришћењем направио добар посао плати банци више камата него коришћењем других банкарских производа. Због тога је савет банкара да се она не користи пречесто и да се о дугу води евиденција.

– Она је идеална само за оне који опсесивно воде рачуна о финансијама или само за једну тарансакцију попут куповине нечег већег као телевизора, беле технике, за шта се уосталом користе и чекови – каже један банкар.

У случају ове картице није занемарљив ни додатни трошак од 200 или 250 динара месечно за њено одржавање, што је у коначном годишњем збиру и до 3.000 динара, а то је несумњиво скривена камата. У случају плаћања на рате камата увек постоји, било скривена или не. Иако се у трговини чини да ње нема и да се цена дели на број рата, она је пак скривена у основној цени производа коју је зарачунао трговац, а коју потрошач не види.

И на крају се долази до одговора на познато питање од чега банке живе. Од камата и накнада. У отплати је тренутно неколико стотина хиљада кредита, тако је не само ове године већ и претходних година, а грађани користе милионе картица. У банкама има 8,2 милиона текућих рачуна, а отворило их је 5,5 милиона физичких лица, што значи да неки имају и по неколико текућих рачуна, и по том основу да су узели неколико дебитних картица. Додатно, око милион грађана има 1,2 милиона кредитних картица. Све оне носе трошкове попут месечног одржавања, осигурања у случају незапослености, камата, пакета производа…

Рачуница показује да неко ко има само једну дужничку, дебитну картицу, која је приде и осигурана, банци годишње плати неколико хиљада динара. Они који су узели пакете с интернет и мобилним банкарством још и више. Они који имају неколико картица нека помноже тај трошак неколико пута. Ти трошкови су можда месечно мали, али у годишњем збиру нису. Иначе, Народна банка је обавезала да сваке године клијенту морају да пошаљу извештај о свим трошковима које им је банка наплатила за годину дана, па ето једноставнијег начина да се сазна колико је ко банци дао пара.

Ковид рачуни напунили банке

Према подацима Удружења банака, за годину дана број текућих рачуна у банкама повећан је за око 300.000 или за око 5,5 одсто. Објашњење је једноставно. Ради се о такозваним ковид рачунима, то јест онима које су грађани морали да отворе да би им држава уплатила помоћ. Има ту оних који су радили на црно, младих који нису имали рачуне. Некима су банке наставиле да наплаћују коришћење текућих рачуна, некима не. На пример, банке младима до 26 година не наплаћују тај трошак као инвестицију у будуће клијенте.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Princip
I eto kako politicari i bankari deru ljude. Ljudi otvaraju racune da im drzava kao podeli "poklone" od po koliko bese, 3000 dindzi?, da bi banka onda ljudima oduzela iste te pare za odrzavanje racuna, i opet im oduzela istu svotu para svake narodne godine. Dobar zez.... Izgleda da su se bankari i politicari doslovno dogovorili kako sisati ovce.
Mustafa Aga
Kamata je zabranjena od strane nashega Tvorca, Uzvishenog Boga...Ona je veliko zlo od koga bogatiji postaju sve bogatiji na rachun sirotinje raje.. Banke izgledaju veoma lepo spolja a unutra sve sami mermer i granit, staklo kao i ostali kvalitetni materijali...Nazalost, u tom bljeshtavilu najcrnji djavoli se vrzmaju i rade li rade...Uzuri to jest interest je od zabrane danas postao osnov finansijskog sistema ove planete koja ne mari za zabranu..Kaze se da bankari upravljaju ovim svetom..Zalosno.
Zoran
Mnogo ce vode da prodje Moravom(ako ne presusi u medjuvremenu) dok vi ne shvatite da nema nista dzabe. :) Ko ce da ti da odlozeno placanje bez kamate? Pa ne moze da se desi ni u snu. Samo treba da se pitate gde li je fora. Usput treba da shvatite da nije obaveza prodavca da vam kaze sta kolima sve (h)fali, nego morate vi da nadjete, tako i za bankare. Bankari ce vam reci sve sto je u njihovu korist, ali kad pitate ne smeju da vas slazu. To su 11. i 12. zapovesti. Dodajte tamo u Bibliji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.