„Хемијски рат” за културно благо

Богату културну баштину Србије не угрожавају само немар и небрига – опасност су и микроорганизми, који проузрокују структурална и естетска оштећења на споменицима, фрескама, уметничким сликама. У борбу са овим невидљивим разарачима упустила се шесточлана група истраживача с Биолошког факултета Универзитета у Београду. Окупљени око пројекта ПРОТЕКТА, који у оквиру програма ПРОМИС финансира Фонд за науку, они трагају за природним, еколошки прихватљивим начинима за елиминацију микроскопских гљива, које представљају „културног непријатеља број један”.

– До сада су у заштити примењивана бројна синтетичка једињења, која су неспорно ефикасна, али су нека од њих токсична, друга превише абразивна. Наше истраживање усмерено је ка зеленим алтернативама – каже др Никола Унковић, научни сарадник на Биолошком факултету и руководилац пројекта.

Осим биљних екстраката и етарских уља, како објашњава, алтернативно решење су и такозване добре бактерије – оне које не изазивају никаква обољења, а чији продукти метаболизма сузбијају раст гљива.

– У природи се између бактерија и гљива води „хемијски рат” и ту чињеницу хоћемо да искористимо. У лабораторији изолујемо бактерије које продукују једињења способна да сузбију раст штетних гљива на културном добру које желимо да заштитимо. Користимо моделе, имитације тих културних добара, на које најпре населимо гљиве, а онда их нападамо продуктима батерија све док не погодимо добитну комбинацију – објашњава наш саговорник.

На питање зашто микроскопске алге тако често и масовно колонизују културна добра, одговор је – зато што је таквом „шведском столу” тешко одолети. На пример, на споменицима има обиља хранљивих органских материја, од птичјег измета до угљоводоника који су плод атмосферског загађења. А шта тек рећи за богат јеловник уметничких слика – од дрвеног рама, преко ланеног платна, премаза органског порекла до пигмената који садрже јаја, млечне беланчевине...

– Оно што је за гљиве нормалан животни циклус, ми видимо као деструкцију у виду пораста плесни и лишаја, као пуцање, љуспање, клобучење и промену оригиналног колорита. Код кречњачких споменика стварају се рупице у структури камена, ту се задржава вода, што је подлога за још шири спектар непожељних организама – каже др Унковић.

Како напомиње, „терапија” зависи од врсте нежељених колонизатора, оградивши се да чудесна исцељења ипак нису могућа – санирање настале штете је посао који морају да обаве рестауратори.

У оквиру двогодишњег пројекта ПРОТЕКТА, тим истраживача с Биолошког факултета фокусирао се на четири објекта културне баштине. У том избору нашле су се зидна слика „Исус младенац” у Пећинској цркви Светих Петра и Павла у селу Рсовци код Пирота, као и фреске у старој Цркви Светог Вазнесења Господњег у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана.

– Зидне слике у хришћанским храмовима наше су велико културно благо, процењује се да је на територији Србије више од 100 квадратних километара такве баштине – истиче др Унковић.

Да је наша земља и биолошка ризница, потврдило се током теренског истраживања у пећинској цркви у селу Рсовци. Детектована је форма лишаја (симбиоза алги и гљива) која нигде до сада није забележена у Европи. Овом открићу биће посвећен посебан научни рад.

Осим поменутих цркава, под лупом тима ПРОТЕКТА је и камени саркофаг из Виминацијума, а нарочито је занимљив одабир четвртог културног добра. Реч је о легендарном пластичном киоску К-67, познатијем као црвени киоск, драгуљу југословенског дизајна. Осим што је преплавио градове СФРЈ, извожен је у Совјетски Савез, САД, Јапан, Нови Зеланд, Ирак, Кенију... Уврштен је и у сталну поставку Музеја савремене уметности у Њујорку (МоМа).

– Киоск на ком смо радили део je колекције индустријског дизајна Музеја науке и технике. У процесу је конзервације, па смо искористили прилику да покупимо узорке гљива пре него што га рестауратори очисте. Намера нам је да истражимо да ли у колекцији гљива које су населиле киоск има и оних које разграђују пластику. Та сазнања би могла да буду од користи у трагању за „природним савезницима” у елиминацији пластичног отпада из животне средине – каже др Унковић.

Када је реч о примени резултата истраживачког пројекта ПРОТЕКТА, наш саговорник истиче да је пут већ утабан вишегодишњом успешном сарадњом с институцијама културе, галеријама, музејима, заводима за заштиту споменика.

– Ефикасним еколошким препаратима могуће је спречити поновну колонизацију гљива након чишћења и рестаурације културног добра. Код нових споменика, може се и превентивно деловати. Затим треба помно пратити колико ће заштитни ефекат трајати, како би се благовремено поново дејствовало. Гљиве су екстремно прилагодљиве, могу да опстану и у свемиру, има их чак и у реактору у Чернобиљу, тако да морамо да будемо неколико корака испред у тражењу начина да их сузбијемо – закључује др Никола Унковић.