Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Хемијски рат” за културно благо

Тим истраживача с Биолошког факултета у лабораторијским условима „регрутује” добре бактерије, способне да се изборе с микроорганизмима који уништавају споменике, фреске, уметничку и археолошку баштину
Чланови тима истраживачког пројекта ПРОТЕКТА у Виминацијуму (Фото лична архива)

Богату културну баштину Србије не угрожавају само немар и небрига – опасност су и микроорганизми, који проузрокују структурална и естетска оштећења на споменицима, фрескама, уметничким сликама. У борбу са овим невидљивим разарачима упустила се шесточлана група истраживача с Биолошког факултета Универзитета у Београду. Окупљени око пројекта ПРОТЕКТА, који у оквиру програма ПРОМИС финансира Фонд за науку, они трагају за природним, еколошки прихватљивим начинима за елиминацију микроскопских гљива, које представљају „културног непријатеља број један”.

– До сада су у заштити примењивана бројна синтетичка једињења, која су неспорно ефикасна, али су нека од њих токсична, друга превише абразивна. Наше истраживање усмерено је ка зеленим алтернативама – каже др Никола Унковић, научни сарадник на Биолошком факултету и руководилац пројекта.

Осим биљних екстраката и етарских уља, како објашњава, алтернативно решење су и такозване добре бактерије – оне које не изазивају никаква обољења, а чији продукти метаболизма сузбијају раст гљива.

– У природи се између бактерија и гљива води „хемијски рат” и ту чињеницу хоћемо да искористимо. У лабораторији изолујемо бактерије које продукују једињења способна да сузбију раст штетних гљива на културном добру које желимо да заштитимо. Користимо моделе, имитације тих културних добара, на које најпре населимо гљиве, а онда их нападамо продуктима батерија све док не погодимо добитну комбинацију – објашњава наш саговорник.

Никола Унковић: Зидне слике у хришћанским храмовима су наше велико културно благо, процењује се да је на територији Србије више од 100 квадратних километара такве баштине

На питање зашто микроскопске алге тако често и масовно колонизују културна добра, одговор је – зато што је таквом „шведском столу” тешко одолети. На пример, на споменицима има обиља хранљивих органских материја, од птичјег измета до угљоводоника који су плод атмосферског загађења. А шта тек рећи за богат јеловник уметничких слика – од дрвеног рама, преко ланеног платна, премаза органског порекла до пигмената који садрже јаја, млечне беланчевине...

– Оно што је за гљиве нормалан животни циклус, ми видимо као деструкцију у виду пораста плесни и лишаја, као пуцање, љуспање, клобучење и промену оригиналног колорита. Код кречњачких споменика стварају се рупице у структури камена, ту се задржава вода, што је подлога за још шири спектар непожељних организама – каже др Унковић.

Како напомиње, „терапија” зависи од врсте нежељених колонизатора, оградивши се да чудесна исцељења ипак нису могућа – санирање настале штете је посао који морају да обаве рестауратори.

У оквиру двогодишњег пројекта ПРОТЕКТА, тим истраживача с Биолошког факултета фокусирао се на четири објекта културне баштине. У том избору нашле су се зидна слика „Исус младенац” у Пећинској цркви Светих Петра и Павла у селу Рсовци код Пирота, као и фреске у старој Цркви Светог Вазнесења Господњег у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана.

– Зидне слике у хришћанским храмовима наше су велико културно благо, процењује се да је на територији Србије више од 100 квадратних километара такве баштине – истиче др Унковић.

Да је наша земља и биолошка ризница, потврдило се током теренског истраживања у пећинској цркви у селу Рсовци. Детектована је форма лишаја (симбиоза алги и гљива) која нигде до сада није забележена у Европи. Овом открићу биће посвећен посебан научни рад.

Осим поменутих цркава, под лупом тима ПРОТЕКТА је и камени саркофаг из Виминацијума, а нарочито је занимљив одабир четвртог културног добра. Реч је о легендарном пластичном киоску К-67, познатијем као црвени киоск, драгуљу југословенског дизајна. Осим што је преплавио градове СФРЈ, извожен је у Совјетски Савез, САД, Јапан, Нови Зеланд, Ирак, Кенију... Уврштен је и у сталну поставку Музеја савремене уметности у Њујорку (МоМа).

– Киоск на ком смо радили део je колекције индустријског дизајна Музеја науке и технике. У процесу је конзервације, па смо искористили прилику да покупимо узорке гљива пре него што га рестауратори очисте. Намера нам је да истражимо да ли у колекцији гљива које су населиле киоск има и оних које разграђују пластику. Та сазнања би могла да буду од користи у трагању за „природним савезницима” у елиминацији пластичног отпада из животне средине – каже др Унковић.

Када је реч о примени резултата истраживачког пројекта ПРОТЕКТА, наш саговорник истиче да је пут већ утабан вишегодишњом успешном сарадњом с институцијама културе, галеријама, музејима, заводима за заштиту споменика.

– Ефикасним еколошким препаратима могуће је спречити поновну колонизацију гљива након чишћења и рестаурације културног добра. Код нових споменика, може се и превентивно деловати. Затим треба помно пратити колико ће заштитни ефекат трајати, како би се благовремено поново дејствовало. Гљиве су екстремно прилагодљиве, могу да опстану и у свемиру, има их чак и у реактору у Чернобиљу, тако да морамо да будемо неколико корака испред у тражењу начина да их сузбијемо – закључује др Никола Унковић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Bravo za kolege! Izuzetno interesantna oblast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.