Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Немогући ентитет

Чаша се прелила на изборном закону који је омогућио да Бошњаци бирају хрватског представника у заједничким органима. Три мандата Жељка Комшића, по рођењу Хрвата, који у заједничком Председништву БиХ заступа бошњачке интересе уместо интересе своје националне базе редовно побеђује лидера ХДЗ-а Драгана Човића захваљујући бројнијим бошњачким гласовима

Непризнат у Српској, Шмит се окренуо федерацији, која га признаје. Марљиви и упорни Немац не губи време и латио се измена изборног закона због чега ће изгубити признање и у једној од две половине већег ентитета.

Када сам 2007. својој књизи дао наслов „БиХ – немогућа држава”, био сам сигуран да Босна јесте немогућа као држава. Још се одржала само захваљујући спољним подупирачима. После Дејтона је још и имала неку шансу, али уместо да се све три стране ухвате за реч, односно за слово потписа споразума, његови креатори су почели систематски да га руше, па су им се придружили и бошњачки представници. Данас БиХ више није могуће саставити ни уз помоћ диктаторских бонских овлашћења, за којима је „мудро” посегао Инцко, протектор у оставци. Заљуљао је босански троножац до превртања и забавио о јаду несуђеног наследника.

Оно што те 2007. није било ништа мање очигледно, и бошњачко-хрватска Федерација је једнако немогућ ентитет колико је и цела БиХ немогућа држава. Али немогући ентитет у којем више нема Срба па не могу бити реметилачки фактор, некако је увек био у другом плану активности међународне заједнице да би Српска била у центру пажње као дежурни кривац.

Зато је мање познато да влада федерације на основу избора 2018. ево ни крајем 2021. још није формирана, да у Мостару у неколико циклуса избори нису ни одржани, да је највећи херцеговачки град још од рата подељен „Берлинским зидом” између Бошњака и Хрвата, да је први супервизор за Мостар Немац Ханс Кошник одустао од задатка уједињења града на Неретви као немогуће мисије.

Ипак, чаша се прелила на изборном закону који је омогућио да Бошњаци бирају хрватског представника у заједничким органима. Три мандата Жељка Комшића, по рођењу Хрвата, који  у заједничком Председништву БиХ заступа бошњачке интересе уместо интересе своје националне базе редовно побеђује лидера ХДЗ-а Драгана Човића захваљујући бројнијим бошњачким гласовима. Херцег-Босанци су дуго стрпљиво чекали да не поремете пријем „матице” Хрватске у ЕУ, који је подразумевао нула спорова са суседима, па и са БиХ, а исту политику следила и је Католичка црква у Хрвата. Након тога Човић је устао против бошњачке доминације у ФБиХ и нашао ослонац у Додику, који то исто чини на нивоу БиХ.

Прорадила је дипломатија Хрватске: већ је Колинда два пута ишла код Ердогана, а онда су Милановић и Пленковић угостили Додика, хрватски европарламентарци су лобирали у кулоарима Брисела, Грлић Радман се пожалио немачкој јавности преко „Алгемајне цајтунга”. Надбискуп Пуљић се ућутао, али то не значи да Ватикан не делује дискретно и ефикасно. Милановић је због

одбране права сународника у ФБиХ за Сарајево постао гори од Додика и Вучића заједно.

Занимљиво је да вриштећу изборну аномалију бошњачки интелектуалци, како „грађанске”, тако и национално-верске оријентације, ни у неформалном разговору не признају као проблем. „Шта хоће ти Хрвати, нема их шака јада, ионако су натпредстављани и у ФБиХ и у БиХ ...” Из тога следи да и Србе, који су мање малобројнији, и данас третирају исто као и приликом референдума ’92. Ослонац за такву ароганцију опет налазе у подршци САД. Грешка, која је опасно поделила већу половину БиХ, потиче из оног Вашингтонског споразума из 1994. године и само је пренесена у Дејтонски, изгледа није случајан пропуст. Једноставно решење да се уведе и друго изборно тело, тј. да одвојено бирају Бошњаци своје, а Хрвати своје представнике, према клинтоновцима у Стејт департменту значи одустајање од јединствене мулти-култи државе и западних вредности.

Међутим, Бајденова најава да ће, после Трампа који их је био завадио, Американци и Европљани на Балкану поново јахати заједно, са подразумеваним вођством суперсиле, одушевила је Сарајево, али се очас се изјаловила. „Одлука о Авганистану не односи се само на Авганистан. Реч је о крају епохе великих војних операција усмерених на преуређење других земаља”, рекао је председник Бајден у ТВ обраћању нацији и поновио програмски став Трампа из предизборне кампање за први мандат, а дубока држава спречила је и да га реализује.

Ако је веровати да се САД заиста трајно одричу интервенционизма и у БиХ, у чему ће им се придружити део ЕУ, који се више равна према Вашингтону него Бриселу, „незавршене послове” остављају Немачкој. Берлин, међутим, још кубури да наметне Шмита за високог представника у Републици Српској, а како ће тек да се носи са Русијом, Турском, па и Кином, која је и пре улагања у „Пут свиле” преко СБ УН политички закорачила БиХ. Лекцију из Авганистана, коју је научио још као грађанин СССР-а, Путин је поновио Бајдену 2. септембра у Владивостоку.

„Неприхватљиво је наметање демократског уређења насилним путем. Ако је неком народу потребно другачије државно уређење, сам ће доћи до тога. А то се, ео ипсо, односи и на уређење БиХ. Када је ономад приликом посете Сарајеву Додик позвао Ердогана да се заједно са Вучићем и Милановићем укључи у распетљавање „босанског чвора”, овај је то, видно изненађен и поласкан, прихватио, али под условом да се о томе сложе представници сва три народа. По малициозним реаговањима сарајевских медија на Додикову иницијативу директно, а индиректно и на Ердоганов услов, испада да је Бошњаке једино обрадовало што се Бакир окумио са Султаном. А када је несуђени в. п. упутио исту сугестију да се домаћи актери договоре, Изетбеговић је, према очекивању, и формално резолутно одбио иницијативу Републике Српске „равноправан договор или мирни разлаз”.

Но, тек онда шок. Шмит је на скупу „Евроатлантске перспективе БиХ” истакао да је Комшић хрватски представник, али да су га више бирали Бошњаци него Хрвати. „Потребне су измене Изборног закона да би се Хрвати осећали довољно заступљени, а не да се све заврши бојкотом  избора  следеће године”.

Изетбеговић не може да их прихвати јер ће изгубити изборе. Не буде ли их прихватио, Човић ће бојкотовати изборе. Бакир је до јуче скандирао антисрпском Инцковом закону наметнутом по бонским овлашћењима, па би по истој основи морао да прихвати и Шмитову неповољну арбитражу. Тешко да ће, али ће онда по оној Алијиној „узети само онолико Босне колико Бошњаци могу просперитетно контролисати”. Ако већ не може цела БиХ, боље и трећи ентитет него кантони.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Ковачевић
Са распадом Југославије, БиХ је постала неодржива творевина. Као што се Југославија није трансформисала у либералну државу то још мање може БиХ. На основу чега се верује да народи који нису могли да живе ни један век заједно у Југославији да би то могли трајно у БиХ? Не верује се у то! Нешто друго је у игри. Себични геополитички интереси моћних и конкурентских држава, које нимало, осим селективно и привремено, не маре за равноправне, трајне и природне интересе малих народа и држава.
Раде Ковачевић
Са распадом Југославије,БиХ је постала неодржива творевина.Као што се ни Југославија није трансформисала у грађанску и либералну државу тако то не може ни БиХ.На основу чега се верује да народи који нису могли да живе ни један век заједно у Југославији да би то могли трајно у БиХ? Не верује се у то!Нешто друго је у игри.Себични геополитички интереси моћних и конкурентских држава,које нимало, осим селективно и привидно, не маре за равноправне, трајне и природне интересе малих народа и држава.
Леон Давидович
@ Милан Зна се да су у рату све три стране провеле етничка чишћења и после свег зла није било реално очекивати да ће се људи вратити тамо одакле су прогнани и доживели зло. Иако данас етнички углавном подељени људи сарађују макар у економији, тргују и раде једни код других. Колико се може сазнати Срби из И. Сарајева иду на рад у Ф. Сарајево из Херцеговине у Дубровник итд. А што им њихова ентитетска власт није обезбедила посао и бољи стандард.? То питање изгледа није популарно поставити ?
Diskusija
Republika Srpska kao država samostalno ne može nastati s obzirom na svoje kapacitete. Tu prije svega mislim na historijske kapacitete (Srbi tu nikada nisu imali državu), geografske (izgled i položaj s dva fizički odvojena dijela) te ekonomsku nerazvijenost i nesamodostatnost. Jedini scenarij koji je u glavi načelno zamisliv je taj da se RS jednom spoji sa Srbijom što je naravno neizvedivo, pusta mašta, jer to se pokušalo u 90-ima pa je propalo.
Diskusija
Ognjene, želite reći teritorijalna NEcjelotivist Republike Srpske? O kako ne... Cjelovitost, kompaktnost teritorija je jako važno kod stvaranja neke države, to je dapače osnova od koje se polazi. Nemojte to mješati s ruskom eksklavom Kalinjingradskom oblasti. To su male fusnote u velikoj i teritorijalno povezanoj Rusiji.
Раде Ковачевић
Шта ће бити са БиХ у даљој будућности нико не може да зна. Стварност је нешто што се мења сваки дан. Оно што се вековима не мења, што је верујемо за жаљење, то су параметри силе, моћи и престижа на којима се одвијала сва досадашња историја. Да ли ће у БиХ бити формирана три самостална ентитета? Није немогуће. Немогућа је унитарна БиХ. Што се тиче прошлости, чињеница је да је Босна већ у 9. веку била у саставу Србије, (под кнезом Владиславом), али то није нужна претпоставка за будућност.
Прикажи још одговора
Раде Ковачевић
Професору Кецмановићу није промакла суштина догађања у БиХ, као ни у свету. (Разумљиво за искусног професора.). Изетбеговић не жели ни равноправан договор ни миран разлаз народа у БиХ, који су колико јуче због својих историјски кристализованих и комплексних разлика водили грађански рат са примесама нетрпељивог верског сукоба.И шта сада он хоће, чему се нада? Џихаду. Исалмској превласти у свету, најезди мухамеданаца на Балкан, на Европу, подвлашћивању хришћанске раје, нестанку Срба и Хрвата?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.