Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Рат је готов, не и ратно стање

Деветнаесторици муслиманских самоубица пошло је за руком да на јучерашњи дан највећу светску силу у историји човечанства гурну у нешто из чега јој је и данас тешко да се извуче.

Америка је јуче први пут после две деценије дочекала годишњицу 11. септембра без трупа у Авганистану. Председник Џо Бајден је прошлог месеца повукао војску из Авганистана и прогласио крај ере која је почела после удара Ал Каиде на зграде Светског трговинског центра и Пентагона 2001. Шеф Беле куће је обећао да ће стати на пут сменама режима и непрестаном интервенционисању, најављујући крај рата против терора.

Из тог глиба се, међутим, није лако извући не само због отпора спољнополитичке елите и чињенице да Пентагон и даље има хиљаде војника у Ираку и Сирији већ и због тога што се последице 11. септембра увелико осећају и на домаћем терену. Пре двадесет година у Америци је уведено „ратно стање” које још није укинуто.

СКУПА БЕЗБЕДНОСТ: Како је показала овонедељна анкета телевизије Еј-Би-Си њуз, скоро половина америчких грађана верује да је њихова земља сад безбеднија од терористичких напада него што је била пре 20 година. Око 40 одсто испитаника сматра да су мање сигурни него раније. У Сједињеним Америчким Државама заиста никад више није дошло до трагедије попут оне од 11. септембра, кад је настрадало 3.000 људи. Касније нападе инспирисане џихадом извели су амерички држављани или амерички резиденти, а у свим њиховим ударима заједно погинуло је нешто више од сто људи.

Осећај сигурности плаћен је не само милитаризацијом спољне политике (оличене у трупама у Авганистану, Ираку, Сирији, интервенцијом у Либији, ваздушним ударима по Сомалији, Пакистану....) већ и милитаризацијом америчког друштва. Због опседнутости тероризмом, Вашингтон је само за време два мандата председника Џорџа Буша млађег удвостручио буџет за одбрану. Масовни надзор постао је уобичајена ствар, на шта је упозорио некадашњи аналитичар Националне сигурносне агенције (НСА) и узбуњивач Едвард Сноуден. Влади су се терористи свуда привиђали, због чега данас америчка полиција многима личи на војску.

Опрему, возила и оружје које више није хтела армија је поклањала полицији, па су за време расних немира последњих година полицајци излазили на улице у оклопним возилима и под пуном опремом упирући у демонстранте полуаутоматске пушке. Амерички ривали једва су дочекали да примете да су тих дана улице Лос Анђелеса или Сент Луиса личиле на улице Багдада.

Поље застава у Калифорнији у знак сећања на 11. септембар (Фото EPA-EFE/Etienne Laurent)

ФАЛУЏА У БАЛТИМОРУ: Полицајци су пролазили антитерористичку обуку коју су, међутим, примењивали и бавећи се уличним криминалом. Снаге реда снимају из дронова и користе софтвер за препознавање лица не само да би приметиле терористе већ и у свакодневном раду. Како је својевремено сазнао „Блумберг”, приватна компанија ПСС је исту технологију за надзор из ваздуха продала и Пентагону за потребе у Фалуџи и Ираку и америчкој полицији за надзор афроамеричког насеља у Балтимору. Полиција је запослила толико много ветерана из ратова вођених последњих 20 година да, према подацима невладине организације „Маршал проџект”, данас су између 20 и 30 одсто америчких полицајаца бивши војници.

Рат против терора убедио је један део становништва да се плаши странаца и мањина, што је, према неким ауторима, непосредно довело до јачања белачког супремационизма и победе Доналда Трампа на председничким изборима 2016. Медији ових дана често цитирају књигу „Владавина терора – како је ера после 11. септембра дестабилизовала Америку и произвела Трампа” Спенсера Акермена, у којој се повлачи директна веза између догађаја од пре 20 година и уласка њујоршког милијардера у Авенију Пенсилванија. Иако је био против „вечитих ратова” и интервенционизма, Трамп је говорио да је Америка у рату с муслиманима и да треба надзирати грађане исламске вероисповести да би као председник забранио становницима бројних исламских земаља да уђу у САД. Трамп је погодио и у фрустрираност многих Американаца због ратова који се нису могли добити и кад се запитао: „Кад је Америка последњи пут победила у било чему?”

КРАЈ ИЛИ НАСТАВАК: Поједини конгресмени и сенатори Демократске странке сматрају да је лоша политика после језивих сцена од пре 20 година породила америчку крајњу десницу. После 11. септембра, више Американаца је погинуло у нападима белачких супремациониста него у ударима исламских фанатика. Многи либерали и заговорници прогресивне политике захтевају да се влада посвети домаћем уместо страном, исламском тероризму, али овде лежи нова замка. Држава би опет могла да се преигра, само што ће сад сумњиви бити не муслимани него Трампови симпатизери. А ако ће се људи и даље надзирати и проглашавати државним непријатељима само зато што имају другачија убеђења, то више звучи као наставак него крај ере.

Према поменутом истраживању Еј-Би-Сија, половина америчких грађана истиче да је 11. септембар променио њихово друштво – нагоре, док трећина верује да се земља променила набоље. Чини се да ова анкета потврђује закључак коментара у „Њујорк тајмсу” да је Америка последњих 20 година водила ратове да би поправила Ирак, Авганистан, Сирију, Либију и друга места, а да је на крају само покварила себе.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LaCosta
Ajde da malo razmisljamo glavom. Amerikanci su nedavno deklasifikovali deo materijala u vezi 11 septembra. Nagradno pitanje glasi: zasto nisu deklasifikovali sve materijale ako je ono sto oni tvrde istina?! Zasto, recimo, nisu pokazali snimke bezbednosnih kamera oko Pentagona? Zasto su jedini "dokaz" napada ona 2-3 mutna frejma iz kojih se vidi da nije bio u pitanju putnicki avion kako oni tvrde? Novinari se iz nekog razloga plase da postavljaju takva pitanja.
Земунац
Тражити логику у вођењу унутрашње политике у САД је Сизифов посао. Почев од Грађанског рата када су црнци добили сва права да би их могли користити тек крајем 70-тих 20-ог века. Индијанци (Native Americans) добили су право на држављанство 1920 године, а реално могли да га користе тек крајем 80-тих. За време ДСР у САД су постојали логори за Јапанце, али их није било за Немце или Италијане. На крају 11. септембар ми много личи на Маркале, жртвујеш своје да би имао изговор за даље.
Земунац
Када је Јапан ушао у рат са САД Немачка и Италија су објавиле рат САД у складу са Тројним пактом. У САД није било логора за њих, а у Канади су сместили Италијане у логоре. Црнци су у једном периоду после Грађанског рата имали грађанска права и били бирани, али онда је кренула сегрегација и одузимање тих права, ваљда због страха белаца од црнаца. Оно што ви причате о Индијанцима је флоскула белих супрематиста за све оне, који нису белци. Па и белој сиротињи је држава добра само када даје.
vatrena voda
Ni robovi po oslobodjenju u rimskom carstvu nisu postali odmah carevi. Obama je imao mnogo kraci put. Indijaci i dan danas kazu da im ne treba drzavljanstvo jer su kazu na svojoj zemlji (osim kad moraju da se registruju za socijalna davanja koja dolaze od drzave koju ne priznaju). Nemacka i Italija nisu napale Perl Harbur a posada nemacke podmornice koja je pokusala da bombarduje Njujorsku luku je streljana po kratkom prostupku. Svaka slicnost Merkala i 11 Septembra je slucajna i nategnuta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.