Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

(Новица Коцић)

Пре тридесет година у септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока.

Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА у Хрватској за два дана пасти у руке хрватским снагама. Хрватски планери су проценили да ЈНА у Србији није у стању да за три месеца спроведе мобилизацију и тако помогне јединицама у Хрватској.

Крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог века ЈНА је у Хрватској имала око 15.000 људи који су живели и радили мирнодопским животом. У Петој војној области војнички састав је био: Албанаца 30 одсто, Хрвата 25 одсто, Словенаца 12 одсто, Срба 18 одсто а официрски састав је био више од 50 одсто несрпске националности. У Југославенској ратној морнарици 60 одсто састава било је хрватске националности. ЈНА је доживела судбину Војске Краљевине Југославије из 1941. године. Скоро у истим местима и на сличан начин нападнуте су касарне, а заробљени официри, па чак и чланови њихових породица, били су изложени страшним тортурама и ликвидацијама. Све је урађено према познатим смерницама хрватског „министра смрти”, генерала Мартина Шпегеља. Познати су такви случајеви у Бјеловару, Сплиту, Карловцу, Госпићу, Оточцу, итд.

Команде, јединице и установе ЈНА нашле су се у неповољној и скоро безизлазној ситуацији. Суочени са дезертерством у властитим редовима, острашћеним нападом својих некадашњих колега и припадника некадашњег резервног састава, били су принуђени да са веома малим расположивим војничким саставом одбране своје животе, сачувају борбену технику и изнад свега да сачувају војничку част. Народни херој мајор Милан Тепић је ушао у војничку и српску легенду а многи официри и подофицири су направили праве подвиге. Јунаци тог прљавог рата су свакако војници ЈНА на одслужењу војног рока. Слушајући своје старешине и своју људску савест дали су огроман допринос одбрани војних објеката. Неки од тих младића су у тим подмуклим нападима и неравноправној борби изгубили живот. Тај хрватски напад на касарне ЈНА у Хрватској и свету означен је као „великосрпска агресија”. Та подвала и даље траје. Официри ЈНА који су дезертирали или предали своје јединице хрватским снагама, у међувремену су постали хероји бранитељи од „великосрпске агресије”. Тешко је разумети њихову мржњу и намеру да убијају своје дојучерашње другове и своје до јуче потчињене војнике, који су им преко ноћи постали мрски агресори и четници.

Подвизи припадника ЈНА, слабости у командовању, изостанак одлучности политичара, издаје, несналажења, кукавичлуци, дезертерства и ратни злочини над припадницима ЈНА, остали су у сенци ратних догађања на простору бивше Југославије током деведесетих година. ЈНА је за кратко надживела своју државу Југославију, која је одавно била осуђена на пропаст. Лажни мит о ЈНА као четвртој оружаној сили у Европи послужио је Хрватима и осталим непријатељима ЈНА да убеде свој народ о великој снази „великосрпског агресора”, којег треба уништити. Можда је ЈНА по броју оружја и оруђа у складиштима и била четврта сила у Европи, али по броју бораца који су били спремни да узму то оружје у руке и бране Југославију, била је свакако на зачељу листе снага европских војних сила. Република Србија се и даље оптужује за оружану агресију на Хрватску. Нико се више не пита, како је то Србија извршила агресију на Хрватску са југославенском војском састављеном од већинског несрпског војничког састава, која је у Хрватској била стационирана од 1945. године.

Ђорђе Пражић,
Нови Београд

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
@Dalibor Raspadom SFRJ jasno je vidljivo tko je kome bio potrebniji. Više niste u granicama SR Srbije.. Zar ne? A za godinu ili dvije mogli bi biti i u granicama u kojima ste bili u vrijeme Osmanskog carstva. Pamet u glavu!
Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
"ФиКос", на вас није извршена агресија НАТО, Олују вам је омогућио НАТО, узели сте оно што вама никада историски није припадало а море је краљ Алeксандар унео у Југославију...! Варате се да смо мањи, КиМ је по Р-1244 српска покрајина само тренутно окупирана. Па и поред толике помоћи САД и Немaчке ви сте последњи у Европи по по свим параметрима које контролише Еуростат. Не бих био у кожи ваших потомака, који ће вас једнога дана проклињати..!
Dalibor
Kako neko i pomislja da hrvatski politicari priznaju bilo sta iz zlocinackog poduhvata? U EU su. U NATO-u su. Zbog cega bi priznavali bilo sta. Jedina stvar koju ce i dalje revnosno raditi, je da pune slaboumne mozgove sopstvenom narodu, o takozvanoj ¨velikosrpskoj agresiji¨. Ako priznaju bilo sta, sva nakrivljena istorija pada kao kula od karata. Hrvati nisu bili potrebni Srbima da bi Srbi izgradili identitet, ali Srbi su potrebni Hrvatima, jer na Srbima zasnivaju svoju egzistenciju.
Slobodan Markovic
Zasto JNA nije uhapsila Spegelja odmah nakon KOS-ovog tajno snimljenog filma? Mozda Hrvatska ne bi bila ociscena od Srba, Vukovar spaljen i jos uz to nekoliko desetina hiljada mrtvih, a Srbi proglaseni za varvare. JNA je vise zla nanela nama nego Hrvatima.
Jorge
Vama ne treba nitko, poput nas entuzijasta, iz Hrvatske da vas uvjeri, jer ste svoj stav cementirali. Pokušajte s lakom literaturom koja vam je tu u Srbiji dostupna, poput dnevnika Borisava Jovića, pa okončajte pismom Milana Babića. Mnoge će vam stvari biti jasnije. Hrvatski građani su nezavisnost ili konfederaciju prihvatili referendumom. Uloga JNA tada je jasna zbog različitog pristupa prema Sloveniji i prema Hrvatskoj. Niakve sentimentane stranputice poput vašeg teksta to ne mogu promijeniti.
LaCosta
Prvo prigovarate Srbima da se cementirali svoj stav i onda na kraju radite istu stvar. Pismo Babica je pokusaj osvete ocajnika i nista vise od toga. Za navodni razlicit stav JNA prema Sloveniji i Hrvatskoj najbolje je procitati sta je o tome pisao Kadijevic. I nije bio problem u konfederalizmu Hrvatske vec u izbacivanju Srba iz Ustava. Namerno previdjate najvaznije stvari.
cile
Jedan spanski oficir rece katalonskim separatistima: manite se corava posla, spanska armija nije JNA...
Земунац
У шпанској армији се не напредује по националном кључу, већ по способности. ЈНА је уништио национални кључ, јер многи изузетно способни нису могли да напредују зато што су били погрешне нације у датом тренутку, а ови што су били одговарајуће нације показали су колико су вредели.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.