Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МОГУ ЛИ ЗАЈЕДНО ЕНЕРГЕТИКА И ЕКОЛОГИЈА

Потребни и лигнит и чиста енергија

Зелени киловати нису јефтини, али такође морамо знати да ни цена струје из лигнита није (и неће бити) она коју тренутно плаћамо, каже за „Политику” проф. Економског факултета Дејан Молнар, један од аутора студије „Стварна цена струје из угља у Србији”
(Фото EPA-EFE/Alex Plavevski)

Када се крајем августа појавило истраживање Центра за екологију и одрживи развој ЦЕКОР „Стварна цена струје из угља”, према којој је производња електричне енергије из лигнита неисплатива, то јест два до четири пута већа од оне који грађани плаћају, јавност се с правом запитала зашто ЕПС сам себи прави губитке и где је ту логика да продају струју по нижој цени од оне по којој је производе.

Дејан Молнар (Фото В. Митић)

Упитан како су дошли до ове рачунице, један од аутора студије, ванредни професор Економског факултета Дејан Молнар, за „Политику” одговара да се до таквих налаза дошло на основу анализе финансијских извештаја и извештаја о раду ЕПС-а. Пошло се од података да се током периода 2017–2019. године у Србији око 69 одсто укупно произведене електричне енергије производило из лигнита, а око 31 проценат у хидроелектранама. Потом су се трошкови пословања ЕПС-а, евидентирани у редовним годишњим финансијским извештајима, помоћу одговарајућих пондера који су послужили као „кључ”, алоцирали на носиоце трошкова (хидроелектране и термоелектране). Када се из тог угла сагледају чињенице, долази се до закључка да цена коштања струје из лигнита превазилази ону која се остварује на тржишту (СЕПЕКС).

– У студији се полази од тога да су укупни (стварни) трошкови производње електричне енергије из угља збир две категорије трошкова – директних и индиректних. У директне трошкове улазе сви они издаци које наше јавно предузеће сноси како би произвело (набавило) и дистрибуирало електричну енергију. Индиректни трошкови су они које ЕПС не плаћа директно и које у својим финансијским извештајима не исказује, али их посредно сносе друштво и држава. Рудници и термоелектране генеришу загађујуће материје које се емитују у ваздух, воду... Сви коришћени подаци су из извештаја ЕПС-а о стању животне средине. Студија се бавила проценом новчаног износа екстерних трошкова, попут угрожавања и нарушавања квалитета животне средине, доприноса глобалном загревању, ризика од инцидената... У оваквим анализама су узети у обзир издаци попут таксе на угљен-диоксид које ЕПС тренутно не обрачунава и не плаћа, док у земљама ЕУ то постоји као реалан трошак.

На питање да ли је реално да би зелени киловати с тренутно изграђеним капацитетима и цени по којој се та струја наплаћује могли да обезбеде сигурно снабдевање, проф. Молнар каже да се Србија, као чланица Енергетске заједнице Југоисточне Европе обавезала, на смањење емисија штетних гасова из сагоревања, емисија прашкастих материја у складу са директивом ЕУ о великим ложиштима.

– Ипак, нисам сигуран да је реално да Србија обустави производњу електричне енергије из лигнита, барем не у кратком року. Није реално да се енергија у Србији производи само из чистих, то јест зелених извора, али свакако треба радити на томе да заступљеност обновљивих извора енергије буде што већа у будућности. Kада би се то могло догодити, зависи од многих, не искључиво економских фактора и разлога – каже наш саговорник.

РТБ "Бор" (Фото И. Милутиновић)

Упитан у којој се то још земљи осим у Србији толико лобира против домаћих ресурса и заговара постављање соларних панела, градња ветропаркова и колико грађана Србије може да плати зелене киловате, одговара да зелена енергија, то јест зелени киловати нису јефтини, али такође морамо знати да ни цена струје из лигнита није (и неће бити) она коју тренутно плаћамо.

– Чим би дошло до увођења обавезе плаћања на емисије угљен-диоксида, цена струје из лигнита би аутоматски порасла. Дакле, ни лигнит није тако јефтина опција као што изгледа. Уколико би се искључиво задржали на производњи електричне енергије из лигнита, вероватно би угрозили сопствену будућност и дугорочну енергетску безбедност. Главни изазов за Србију у контексту увођења обавезне фискализације емисија угљен-диоксида биће ризици за дугорочну макроекономску стабилност. Чак и без упуштања у процене и израчунавање ефеката на цену енергије услед увођења ових такса очекивано је да се овакав терет пребаци на становништво и привреду – истиче он.

– Не мислим да све треба дати страним инвеститорима. Енергетски сектор има стратешки значај, тако да мислим да би било добро да се изнађу начини за мобилисање домаћих средстава у што већој мери за ове сврхе. Уградња филтера производи двоструке ефекте. Са једне стране доприносе смањењу емисија, док са друге стране изазивају значајно повећање сопствене потрошње у енергетским постројењима (чак и до 30 одсто), чиме се значајно повећавају емисије угљеника, али и сопствена потрошња угља. То даље доводи до повећавања површина са којих се копа угаљ, те нових инвестиција у отварање рудокопа. Последица је повећање негативног утицаја на локално становништво (расељавања), повећавају се количине воде које се испумпавају (и загађују), повећава се ископавање јаловине и превоза угља и јаловине. Kао и у бројним другим областима, и у овој постоје „две стране медаље”.

Проф. Молнар сматра да се не морамо одрећи производње електричне енергије из угља, као и да тако нешто у кратком року није могуће. Међутим, сматра да је од изузетне важности да знамо колико нас то директно и индиректно кошта, те какве нам последице може донети у будућности.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Lignit je najprljaviji ugalj osim toga ima najnizu kaloricnu vrednost.
Jagodinac
Kaze legenda da je Nikola Tesla smislio nacin za besplatno dobijanje i prenos elektricne energije. Srbija bi kao zemlja koja se ponosi Nikolom Teslom mogla da zaposli svoje talentovane elektricare, elektronuicare, programere, elektroizenjere i napravi par takvih sistema. Pa zar zemlja i narod Nikle tesle da se u 21 . veku greje na lignit? Pa ljudi pa stvarno nemam reci.
Земунац
То је само легенда, а сам Тесла није имао довољно новца да заврши са експериментима и реализацијом те идеје. Што се тиче тога да може неко да настави рад Николе Тесле то је за сад скоро сасвим немогуће. Један од стручњака, који је имао увид у Теслину заоставштину, а која се још увек налази код ФБИ са ознаком ''државна тајна'', рекао је да се још увек није родио ум сличан Теслином.
Djole
A resenje su - nuklearke. Australija ima pustinje, daleko od gradova, a narod ipak nece nuklearke. Srbija nema pustinje... jos uz to ima visok stepen ima korupcije...
boki
Nekako uvek zaboravi nuklearna energija... Svaka normalna država ima nuklearne elektrane a mi još cepamo sekirama i ne planiramo da menjamo...
Analitičar amater
Pitanje svih pitanja,bar za mene,glasi:ako nam je potrebna čista energija zašto Vlada republike Srbije ili svi koji su trebali nisu stali iza projekta prof.Vladana Petrovića koji je konstruisao solarnu stanicu sa fantastičnim performansama.Ta stanica se nalazi u selu Badnjevac kod Kragujevca i proizvodi čistu energiju.Pogledajte na Jutjubu solarna energija prof.Petrović,a radi se o jedinstvenom pronalasku u svetu.
slavkoD
Jednostavno....nedobijaju kintu iz budzeta EU i korporacija za tu stanicu.Isto je sa kovid maskama,vakcinama,putevima,hranom,fabrikama....
Lillah
Zato što daje malo energije u ovo pohlepno doba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.