Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МОГУ ЛИ ЗАЈЕДНО ЕНЕРГЕТИКА И ЕКОЛОГИЈА

ЕПС: обновљиви извори скупљи од угља

Није први пут да ЦЕКОР износи нетачне податке. Под маском бриге о заштити животне средине центар нуди увоз струје и гашење електрана на угаљ. То значи да би Србија морала да увози 70 одсто електричне енергије у вредности од најмање милијарду евра
ТЕ "Костолац Б" (Фото ЕПС)

Одговорно тврдимо да је истраживање Центра за екологију из Суботице о цени производње електричне енергије из угља потпуно нетачно и неутемељено. Морамо да питамо како је могуће да студију коју је платио ЦЕКОР нико није видео нити се игде може наћи. Дакле, или је непостојећа или је потпуно паушално и непрофесионално урађена да би се задовољиле идеје ЦЕКОР-а. Истина је да један мегават-сат произведен у термоелектранама ЕПС-а кошта 35,77 евра, и то је доказиво подацима ЕПС-а, а никако 71 евро, како тврди ЦЕКОР. Сви трошкови производње урачунати су у цену ЕПС-а. Ово није први пут да ЦЕКОР износи нетачне податке, лаички тумачи извештаје ЕПС-а и даје тенденциозне закључке који доводе у заблуду грађане Србије, наводи се у одговору ЕПС-а достављеном „Политици”.

Једино из изјава и саопштења ЦЕКОР-а можемо да претпоставимо да су у прорачун плаћене студије убацили и трошкове других енергетских компанија као што је „Електродистрибуција Србије” и на тај начин дошли до потпуно бесмислених података. На пример, мрежарина у укупној цени електричне енергије чини више од 32 одсто, то јест то су трошкови за пренос струје, који није у надлежности ЕПС-а и нису повезани с ценом производње.

Да је цена производње у термоелектранама заиста толика колико тврди ЦЕКОР, ЕПС би у претходним годинама бележио енормне губитке. Од 2017. године ЕПС има само позитивне финансијске резултате, што може да се провери и у званичним извештајима. Добит је остварена без иједне субвенције државе, те није баш јасно на које субвенције алудира ЦЕКОР и никада их не наводи. Позитивни резултат ЕПС-а постигнут је иако је цена електричне енергије за гарантовано снабдевање међу најнижим у Европи. По методологији Евростата цена за типског потрошача са трошковима мрежарине у Србији у 2020. години је 5,64 евроценти по киловат-часу, док је у земљама у окружењу износила у Хрватској 10,12 евроценти по киловат-часу, Црној Гори 8,34, БиХ 7,21, а у Немачкој 14,30, Италији 13,82… Не постоји ниједна чињеница која доказује кредибилност информација из наводне студије ЦЕКОР-а. То потврђује и да се на погрешно прорачунату цену производње струје из угља додају и некакви трошкови по другим основама икаквог извора на основу којих су утврђени,

ЦЕКОР не нуди ниједно решење како сачувати енергетску независност Србије и занемарује потенцијал Србије и то што скоро 70 одсто струје добијамо из угља. Еколози из Суботице занемарују да је енергија воде, сунца, ветра и биомасе скупља од киловат-сата из термоелектрана и не може у потпуности да замени струју из угља. Грађани треба да знају и да су нетачни подаци које износе и за обновљиве изворе енергије. Према Подацима Међународне агенције за енергију за 2020. годину, у случају Мађарске, која нам је територијално најближа, производна цена за соларне електране уз фактор капацитета 14 одсто, што одговара ефективном броју сати рада од 1.220 на пуној снази, и дисконтну стопу од три одсто, јесте око 75 долара то јест 65 евра по мегават-сату, односно 105 долара или 90 евра уз дисконтну стопу од седам одсто.

Под маском бриге о заштити животне средине, ЦЕКОР нуди увоз струје и гашење електрана на угаљ, што је поменуто раније на скупу о нуклеаркама и обновљивим изворима. То значи да би Србија морала да увози 70 одсто електричне енергије у вредности од најмање милијарду евра. А питање је и да ли постоје технички капацитети за толики увоз струје. Тада би руке трљали само трговци струјом, а крајњи цех би платили грађани и привреда кроз већу цену електричне енергије. Све то би довело до тога да Србија енергетски зависи од страних компанија, иако има сопствене енергетске ресурсе.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Зар и у Немачкој није већа производња струје из угља у односу на ветар. Добро је имати што више струје из обновљивих извора али бет фосилних горива за сада није могуће произвести довољно енергије и зато је још и добро док има фосилних горива. Нека се саде шуме па ће се успостављати боља равнотежа.
Nebojša
Видим да већ има критичара претходног текста, а који благе везе немају ни са технологијом ни са политиком, а болео бих да знам да ли припадају и оним људима који после излета оставе смеће за собом.
SrdjanM
Сви трошкови производње урачунати су у цену ЕПС-а. U tome je i problem, jer ovde niko ne računa troškove štete koji ovaj nacin dobivanja energije nanosi ljudima i prirodi i samim tim i resursima budićih generacija. Na zapadu se slicno argumentuje i kada je reč o nuklearnim elektranama... šta je na primer sa troškovima zaštite od posledica zagađenja? Ali svejedno, jer nacionalni interes se na ovim prostorima posmatra samo kratkoročno.
Bojan
Gospodo iz EPS-a, kada budete zakoračili u 21.vek a to izgleda može da potraje jer su i vecina ljudi iz Srbije shvatili da je pao Berlinski zid otprilike 25g kasnije (jer sada smo gde je istocna Evropa bila krajem 90ih), videcete da ceo svet se okrece ka zelenoj energiji. Jeste jeftiniji ugalj, pa sta? I cigarete su jeftinije pa truju, samo ovo daleko vise ljudi. Zato ljudi u svetu evoluiraju iz 20.veka u 21.vek shvatajuci da je bitnije zdravlje nego jeftini ugalj i prljava tehnologija.
Хронос
Јел знате колико је требало времена да се политичари и нафтни прерађивачи одрекну додавања оловних адетива у бензин? Какво здравље? Мислим да смо били међуу задњима у Европи. Е тако и са угљем!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.